Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Diplomatska služba i spoljna politika evropske unije - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

Pojava regionalnih ekonomskih integracija snažno je obeležila period posle Drugog svetskog rata. Najuspešniji oblik regionalnog udruživanja država danas predstavlja Evropska unija. Ugovorom iz Pariza od 18. aprila 1951. stvorena je osnova za današnju Evropsku uniju u vidu Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ), a zatim Rimskim ugovorom potpisanim 25. marta 1957. osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Pomenute zajednice su činile šest zemalja članica (Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija).
Ugovorom o objedinjavanju organa triju evropskih zajednica (1. jula 1967.) formirane su Evropske zajednice (EZ) sa jedinstvenom institucionalnom strukturom. Zajedničko članstvo, zajedničke organe i jedinstveni pravni sistem triju evropskih zajednica, u literaturi je tradicionalno u primeni jedinstveni naziv: Evropska zajednica.
Ključne promene doneli su Jedinstveni Evropski akt iz 1985. godine, Ugovor iz Mastrihta 1992., Amsterdamski ugovor iz 1997. godine i Ugovor iz Nice 2004. godine.
Posle Mastrihtskog ugovora uspostavljena su tri stuba saradnje. Tri Zajednice su se transformisale u Evropsku zajednicu. Kao što je poznato, tri Evropske zajednice su izvorno osnovane da bi se uspostavila ekonomska integracija. To je podrazumevalo da se razvijaju ekonomije država članica na osnovama zajedničke politike uključujući najpre carinsku politiku, kroz eleminaciju carinskih barijera, kako unutar Zajednice tako i u odnosima sa državama nečlanicama. Da bi dostigli te ciljeve, države članice su prenele na Evropske zajednice široka ovlašćenja kako bi mogle da regulišu kretanje: roba, usluga, lica, kapitala i saobraćaja.
Krajnji cilj ekonomske integarcije jeste ostvarivanje političke integracije. U tom pravcu značajan korak učinjen je 1998. godine formiranjem Evropske centralne banke sa sedištem u Frankfurtu. Ona je započela svoju delatnost snažnije, nastojeći da implementira i definiše monetarnu politiku Evropske Unije do 2002. godine. Posle trogodišnjeg perioda tranzicije, jedanaest članica država zamenilo je svoje nacionalne valute eurom.
Drugi stub saradnje uspostavio je zajedničku spoljnu i bezbedonosnu politiku koja omogućava da Evropska Unija preduzima zajedničke akcije u toj oblasti onda kada su saglasne države članice.

S A D R Ž A J

UVOD 3
DIPLOMATSKA SLUŽBA I SPOLJNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE 5
1 Diplomatska služba Evropske unije 5
1.1 Osnivanje diplomatske službe 5
1.2 Organizacija i funkcionisanje diplomatske službe 9
1.3 Finansiranje diplomatske službe 11
1.4 Budućnost diplomatske službe 12
2 Spoljna politika Evropske unije 15
2.1 Spoljna politika u ugovorima Evropske unije 15
2.1.1 Spoljna politika u Ugovoru o EEZ 15
2.1.2 Spoljna politika u Jedinstvenom evropskom aktu 15
2.1.3 Spoljna politika u Ugovoru iz Mastrihta 17
2.1.4 Spoljna politika u Ugovoru iz Amsterdama 20
2.1.5 Spoljna politika u Ugovoru iz Nice 22
2.1.6 Spoljna politika i bezbednost u Ugovoru o Ustavu Evrope 23
2.2 Učesnici spoljne politike na Evropskom nivou 24
2.2.1 Evropski savet 25
2.2.2 Savet ministara 27
2.2.3 Evropska komisija 29
2.2.4 Evropski parlament 30
2.3 Instrumenti spoljne politike 31
2.3.1 Zajednički stav 31
2.3.2 Deklaracija 32
2.3.3 Zajednička akcija 32
2.3.4 Zajednička strategija 33
2.4 Sprovođenje zajedničke spoljne politike 33
2.5 Primeri spoljne politike Evropske Unije 36
2.5.1 Izraelsko-arapski sukob i EU 36
2.5.2 Evropska Unija – Irak 38
2.5.3 EU i region Afrike, Kariba i Pacifik 42
ZAKLJUČAK 48
LITERATURA 50
PRILOZI 52
Referentni URL