20-05-2010, 11:20 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Novac nema upotrebnu vrednost zna svaki ekonomista. Ne možete ga ni obući, ni jesti, niti se njime grejati. Ne možete od novca izgraditi krov nad glavom. A bez hrane, ogreva, odeće, skloništa - nema života. To su vitalni resursi. Ipak, novac (papirna priznanica) danas je postao vrednost sama za sebe, a finansijske transakcije (razmena papirnih priznanica) posebna vrsta društvene nadgradnje, koja je utkana u sve druge stvarne vrednosti. Proizvodnja novca (finansijska industrija) dobila je status svake druge proizvodnje. Tako, iako bankari stvarno ne privređuju (ne stvaraju upotrebne vrednosti) oni su postali glavni nosioci ekonomskog razvoja danas najrazvijenijih zemalja sveta. Ipak, ne možete baciti vreću para (od direktnih stranih investicija) na gradilište i očekivati da na tom mestu nikne zgrada. Zgradu moraju podići radničke ruke. Dakle, novac vam nije potreban da biste nešto sazidali. Ali, uz nametanje novca kao temelja za početak gradnje, praktično se isisava i prisvaja prava vrednost u zamenu za NIŠTA. I to je sistem na kome počivaju direktne strane investicije.
Naravno, finansijska kriza ne pogađa one koji imaju svoje zatvorene ekonomije. Ali, većina ljudi to nema, baš kao što ih danas većina država nema. Liberalizam je imao za cilj da otvori sve državne granice. Sada kada su otvorene ceo svet može da funkcioniše kao jedna ekonomija koju treba nadzirati iz jednog mesta - i to će biti posao Svetske vlade. I nju polako treba uvesti u javni život i predstaviti raji kao preko potrebnu....
RAZVOJ EKONOMSKE KRIZE
Takozvani gradjanski smer u potrazi za uzrokom ekonomskih i socijalnih kriza išao je nešto drugacijim putem, ali lek je delimicno nalicio onima koji su se radjali na levici i desnici, dakle na politickoj periferiji razvijenog sveta. Više plana i drzave - to se i burzoaskim intelektualcima ucinilo kao jedino realno i moguce osiguranje protiv rizika bezdušne slobodne konkurencije. Neki su bili više za planiranje, neki su opet smatrali da drzava kao sudija na terenu slobodne utakmice treba s vremena na vreme i da zaigra, kad tempo igre opadne do nepodnošljivog nivoa. Administrativni instrumentarijum za drzavno uplitanje u privredne tokove i razvoj vec je bio stvorio Prvi svetski rat. Kako je kasnije primetio Milvord rat je na drzavnim policama ostavio iskustvo ratne privrede sa kojeg je samo trebalo otresti prašinu - kad je došlo do svetske krize. Kejnz, koji je svoje velike studije poceo upravo analizom ratne privrede, dalekovido je uocio da je “rat svima predocio mogucnosti potrošnje, a mnogima i uzaludnost uzdrzavanja od potrošnje". Poceo se formirati buduci inflacioni model koji je kasnije decenijama drzao svetsku ekonomiju pod stimulativnim dopingom. Bogati su smatrali da ce propasti ako se dalje ne bogate (dakle - ulagati ili umreti, jer je Kejnz upozorio da “onaj koji nastoji štedeti, uništava realan kapital"), a siromašni su odbijali da svojim radnim mestima i snizenjem svojih nadnica cuvaju “opštu ravnotezu". Pocela je da se stvara sintagma “drzava blagostanja", jer se cinilo da od srastanja drzave i privrede svi imaju koristi, da je svima bolje, a da istovremeno nikom nije gore. Nuznost takvog puta narocito se nametnula kada je došlo do velikog ekonomskog sloma 1929. godine, koji je poceo u Americi, koja je dotad bila zemlja najliberalnijeg unutrašnjeg trzišnog sistema.
Zašto je došlo do krize i kako je ona doista prevladana - pitanje je koje deluje dosta jednostavno, ali je istovremeno i pitanje na koje do dana današnjeg nije dat odgovor s kojim bi bili saglasni bar najveci ekonomski autoriteti. Evo kako, na primer, Uroš Dujšin (u “Teoriji novog socijalizma J. K. Galbrajta") nabraja razlicite ocene uzroka te krize. Pozivajuci se na Kindlbergera on primecuje da je Fridman uzrok sloma 1929. video u pogrešnoj americkoj monetarnoj politici, Samuelson u zbiru istorijskih koencidencija, Robins u nepoštovanju pravila igre zlatnog standarda, Šumpeter u preklapanju Kondratjevljevog pedesetogodišnjeg sa Jungovim devetogodišnjim i Kicinovim kratkorocnim ciklusom, Kejnz u pogrešnoj nacionalnoj deflacionoj politici, Hansen u tendenciji sekularne stagnacije, Svenilson u strukturnoj neravnotezi na svetskom trzištu, dok je sam Kindlberger procenio da je osnovni uzrok Velike krize bio u nedostatku vodjstva u upravljanju mehanizmom medjunarodnih finansija....
Sadržaj:
Sadržaj: 2
1. UVOD 3
2. GLAVNI DEO 3
2.1. RAZVOJ EKONOMSKE KRIZE 3
2.2. POSLEDICE KRIZE 5
2.3. KAKO I ZAŠTO JE SVE OVO POČELO? 5
2.3.1. Kriza je ušla u novu fazu 7
2.3.2. Najveći bankarski kolaps u povesti SAD-a 9
2.4. Efekti svetske finansijske krize na Srbiju – bankarstvo i finansije 10
2.5. Efekti svetske finansijske krize na Srbiju – bankarstvo i finansije 12
2.5.1. Posledica svetske finansijske krize u Srbiji - Krediti će sigurno poskupeti 16
2.5.2. Dugovi u srbiji I Refinansiranje kredita 17
2.6. Uticaj ekonomske krize na poslovanje kompanija u Srbiji: Pad tražnje za robom i ugrožena likvidnost 18
2.6.1. Sugestije privrednika državi kako kriza u Srbiji lakše da se prebrodi 20
2.7. Stimulansi potrebni Srbiji u krizi 21
2.8. Mere koje kreatori ekonomske politike moraju preduzeti 23
2.9. Da li postoji šansa za Srbiju u ovoj krizi? 24
2.10. Globalno istraživanje o ekonomskoj krizi kompanije Synovate ( podaci koji se odnose na Srbiju) 25
2.11. Kako kriza utiče na navike i ponašanje stanovnika Srbije 26
3. ZAKLJUČAK 28
4. LITERATURA 29
Novac nema upotrebnu vrednost zna svaki ekonomista. Ne možete ga ni obući, ni jesti, niti se njime grejati. Ne možete od novca izgraditi krov nad glavom. A bez hrane, ogreva, odeće, skloništa - nema života. To su vitalni resursi. Ipak, novac (papirna priznanica) danas je postao vrednost sama za sebe, a finansijske transakcije (razmena papirnih priznanica) posebna vrsta društvene nadgradnje, koja je utkana u sve druge stvarne vrednosti. Proizvodnja novca (finansijska industrija) dobila je status svake druge proizvodnje. Tako, iako bankari stvarno ne privređuju (ne stvaraju upotrebne vrednosti) oni su postali glavni nosioci ekonomskog razvoja danas najrazvijenijih zemalja sveta. Ipak, ne možete baciti vreću para (od direktnih stranih investicija) na gradilište i očekivati da na tom mestu nikne zgrada. Zgradu moraju podići radničke ruke. Dakle, novac vam nije potreban da biste nešto sazidali. Ali, uz nametanje novca kao temelja za početak gradnje, praktično se isisava i prisvaja prava vrednost u zamenu za NIŠTA. I to je sistem na kome počivaju direktne strane investicije.
Naravno, finansijska kriza ne pogađa one koji imaju svoje zatvorene ekonomije. Ali, većina ljudi to nema, baš kao što ih danas većina država nema. Liberalizam je imao za cilj da otvori sve državne granice. Sada kada su otvorene ceo svet može da funkcioniše kao jedna ekonomija koju treba nadzirati iz jednog mesta - i to će biti posao Svetske vlade. I nju polako treba uvesti u javni život i predstaviti raji kao preko potrebnu....
RAZVOJ EKONOMSKE KRIZE
Takozvani gradjanski smer u potrazi za uzrokom ekonomskih i socijalnih kriza išao je nešto drugacijim putem, ali lek je delimicno nalicio onima koji su se radjali na levici i desnici, dakle na politickoj periferiji razvijenog sveta. Više plana i drzave - to se i burzoaskim intelektualcima ucinilo kao jedino realno i moguce osiguranje protiv rizika bezdušne slobodne konkurencije. Neki su bili više za planiranje, neki su opet smatrali da drzava kao sudija na terenu slobodne utakmice treba s vremena na vreme i da zaigra, kad tempo igre opadne do nepodnošljivog nivoa. Administrativni instrumentarijum za drzavno uplitanje u privredne tokove i razvoj vec je bio stvorio Prvi svetski rat. Kako je kasnije primetio Milvord rat je na drzavnim policama ostavio iskustvo ratne privrede sa kojeg je samo trebalo otresti prašinu - kad je došlo do svetske krize. Kejnz, koji je svoje velike studije poceo upravo analizom ratne privrede, dalekovido je uocio da je “rat svima predocio mogucnosti potrošnje, a mnogima i uzaludnost uzdrzavanja od potrošnje". Poceo se formirati buduci inflacioni model koji je kasnije decenijama drzao svetsku ekonomiju pod stimulativnim dopingom. Bogati su smatrali da ce propasti ako se dalje ne bogate (dakle - ulagati ili umreti, jer je Kejnz upozorio da “onaj koji nastoji štedeti, uništava realan kapital"), a siromašni su odbijali da svojim radnim mestima i snizenjem svojih nadnica cuvaju “opštu ravnotezu". Pocela je da se stvara sintagma “drzava blagostanja", jer se cinilo da od srastanja drzave i privrede svi imaju koristi, da je svima bolje, a da istovremeno nikom nije gore. Nuznost takvog puta narocito se nametnula kada je došlo do velikog ekonomskog sloma 1929. godine, koji je poceo u Americi, koja je dotad bila zemlja najliberalnijeg unutrašnjeg trzišnog sistema.
Zašto je došlo do krize i kako je ona doista prevladana - pitanje je koje deluje dosta jednostavno, ali je istovremeno i pitanje na koje do dana današnjeg nije dat odgovor s kojim bi bili saglasni bar najveci ekonomski autoriteti. Evo kako, na primer, Uroš Dujšin (u “Teoriji novog socijalizma J. K. Galbrajta") nabraja razlicite ocene uzroka te krize. Pozivajuci se na Kindlbergera on primecuje da je Fridman uzrok sloma 1929. video u pogrešnoj americkoj monetarnoj politici, Samuelson u zbiru istorijskih koencidencija, Robins u nepoštovanju pravila igre zlatnog standarda, Šumpeter u preklapanju Kondratjevljevog pedesetogodišnjeg sa Jungovim devetogodišnjim i Kicinovim kratkorocnim ciklusom, Kejnz u pogrešnoj nacionalnoj deflacionoj politici, Hansen u tendenciji sekularne stagnacije, Svenilson u strukturnoj neravnotezi na svetskom trzištu, dok je sam Kindlberger procenio da je osnovni uzrok Velike krize bio u nedostatku vodjstva u upravljanju mehanizmom medjunarodnih finansija....
Sadržaj:
Sadržaj: 2
1. UVOD 3
2. GLAVNI DEO 3
2.1. RAZVOJ EKONOMSKE KRIZE 3
2.2. POSLEDICE KRIZE 5
2.3. KAKO I ZAŠTO JE SVE OVO POČELO? 5
2.3.1. Kriza je ušla u novu fazu 7
2.3.2. Najveći bankarski kolaps u povesti SAD-a 9
2.4. Efekti svetske finansijske krize na Srbiju – bankarstvo i finansije 10
2.5. Efekti svetske finansijske krize na Srbiju – bankarstvo i finansije 12
2.5.1. Posledica svetske finansijske krize u Srbiji - Krediti će sigurno poskupeti 16
2.5.2. Dugovi u srbiji I Refinansiranje kredita 17
2.6. Uticaj ekonomske krize na poslovanje kompanija u Srbiji: Pad tražnje za robom i ugrožena likvidnost 18
2.6.1. Sugestije privrednika državi kako kriza u Srbiji lakše da se prebrodi 20
2.7. Stimulansi potrebni Srbiji u krizi 21
2.8. Mere koje kreatori ekonomske politike moraju preduzeti 23
2.9. Da li postoji šansa za Srbiju u ovoj krizi? 24
2.10. Globalno istraživanje o ekonomskoj krizi kompanije Synovate ( podaci koji se odnose na Srbiju) 25
2.11. Kako kriza utiče na navike i ponašanje stanovnika Srbije 26
3. ZAKLJUČAK 28
4. LITERATURA 29