20-05-2010, 09:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Fundametalna uloga finansijskih institucija ogleda se u snabdevanju tokova makroekonomske reprodukcije novcem, kreditima i uravnotežavanju agregatnih i sektorskih finansijskih bilansa. U razvijenim zemljama banke su centralni punktovi za apsorbovanje i širenje informacija, koje su bitne poluge za razvoj tržišnih odnosa i disperziju rizika. Uvođenje novih tehnoloških i tržišnih obrazaca delovanja banaka, dovodi do potrebe preispitivanja ukupne organizacione i poslovne strukture bankarskog sektora, naročito kada se ima u vidu najnoviji prodor elektronskog bankarstva, nebankarskih banaka ("non-bank bank"), kućnih banaka i sl.
Imajući u vidu teorijska saznanja i šira svetska iskustva mogu se navesti sledeći zadaci banaka u savremenim tržišnim makrosistemima:
1. obezbeđenje zadovoljavajućeg nivoa finansijskog potencijala;
2. postizanje optimalne strukture transakcija i plasmana;
3. održavanje visokog stepena poverenja i sigurnosti;
4. apsorbovanje kreditnog rizika i
5. fleksibilno i brzo usklađivanje ekonomskim, finansijskim i tržišnim promenama.
Otuda se savremene banke tretiraju kao multifunkcionalni, multiorganizacioni i multiadaptivni poslovni sistemi, koji mogu da usmeravaju privredna i investiciona kretanja.
U organizacionom pogledu banke se kreću u pravcu integracionog i poslovnog jačanja svojih mikrosistema koji se sve više oslanjaju na nove metode poslovanja, informatiku, marketing. To naročito važi za banke koje okupljaju veće poslovne sisteme privrede i koje se sve više orijentišu na tržišno i finansijsko povezivanje sa sektorom inostranstva.....
BANKARSKA INDUSTRIJA U SAD
Ako uporedimo veličinu američkih banaka, broj američknih bankarskih firmi, i koncentraciju sredstava koje one drže, sa bankama u drugim velikim ekonomijama, razvijamo profil amerčike bankarske industrije. Iako SAD imaju najveću ekonomiju u svetu, američke banke nisu toliko velike po međunarodnim standardima. Samo je jedna od trideset vodećih banaka u svetu ( rangirana po sredstvima), 1995. godine, bila američka banka (onda Citicorp). Između 1995. i 2000. godine, merdžeri su osnovali dve amerčike banke koje su rangirane u 10 vodećih (Citigroup i BankAmerica). Tokom 1998. godine Bankarski trustovi u SAD bili su otkupljeni od strane nemačke džinovske Deutsche Banke.
Druga razlika između američke bankarske industrije i one u većini ostalih zemalja je ta, da američka bankarska industrija ima veliki broj bankarskih firmi. U 2000-oj, bilo je oko 8.500 komercijalnih bankarskih firmi u SAD (smanjenje sa 14.404 u 1980. godini). Trenutno, SAD imaju oko trideset banaka na million stanovnika, znatno više nego u ostalim industrijskim ekonomijama kao sto su Japan i Kanada. Mnoge američke banke su takođe male po međunarodnim standardima: 61 % njih ima manje od 100 miliona dolara kapitala....
Fundametalna uloga finansijskih institucija ogleda se u snabdevanju tokova makroekonomske reprodukcije novcem, kreditima i uravnotežavanju agregatnih i sektorskih finansijskih bilansa. U razvijenim zemljama banke su centralni punktovi za apsorbovanje i širenje informacija, koje su bitne poluge za razvoj tržišnih odnosa i disperziju rizika. Uvođenje novih tehnoloških i tržišnih obrazaca delovanja banaka, dovodi do potrebe preispitivanja ukupne organizacione i poslovne strukture bankarskog sektora, naročito kada se ima u vidu najnoviji prodor elektronskog bankarstva, nebankarskih banaka ("non-bank bank"), kućnih banaka i sl.
Imajući u vidu teorijska saznanja i šira svetska iskustva mogu se navesti sledeći zadaci banaka u savremenim tržišnim makrosistemima:
1. obezbeđenje zadovoljavajućeg nivoa finansijskog potencijala;
2. postizanje optimalne strukture transakcija i plasmana;
3. održavanje visokog stepena poverenja i sigurnosti;
4. apsorbovanje kreditnog rizika i
5. fleksibilno i brzo usklađivanje ekonomskim, finansijskim i tržišnim promenama.
Otuda se savremene banke tretiraju kao multifunkcionalni, multiorganizacioni i multiadaptivni poslovni sistemi, koji mogu da usmeravaju privredna i investiciona kretanja.
U organizacionom pogledu banke se kreću u pravcu integracionog i poslovnog jačanja svojih mikrosistema koji se sve više oslanjaju na nove metode poslovanja, informatiku, marketing. To naročito važi za banke koje okupljaju veće poslovne sisteme privrede i koje se sve više orijentišu na tržišno i finansijsko povezivanje sa sektorom inostranstva.....
BANKARSKA INDUSTRIJA U SAD
Ako uporedimo veličinu američkih banaka, broj američknih bankarskih firmi, i koncentraciju sredstava koje one drže, sa bankama u drugim velikim ekonomijama, razvijamo profil amerčike bankarske industrije. Iako SAD imaju najveću ekonomiju u svetu, američke banke nisu toliko velike po međunarodnim standardima. Samo je jedna od trideset vodećih banaka u svetu ( rangirana po sredstvima), 1995. godine, bila američka banka (onda Citicorp). Između 1995. i 2000. godine, merdžeri su osnovali dve amerčike banke koje su rangirane u 10 vodećih (Citigroup i BankAmerica). Tokom 1998. godine Bankarski trustovi u SAD bili su otkupljeni od strane nemačke džinovske Deutsche Banke.
Druga razlika između američke bankarske industrije i one u većini ostalih zemalja je ta, da američka bankarska industrija ima veliki broj bankarskih firmi. U 2000-oj, bilo je oko 8.500 komercijalnih bankarskih firmi u SAD (smanjenje sa 14.404 u 1980. godini). Trenutno, SAD imaju oko trideset banaka na million stanovnika, znatno više nego u ostalim industrijskim ekonomijama kao sto su Japan i Kanada. Mnoge američke banke su takođe male po međunarodnim standardima: 61 % njih ima manje od 100 miliona dolara kapitala....