20-05-2010, 05:46 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Registrovanje zvuka čulom sluha
Čulo sluha predstavlja senzorski deo čovekovog sistema za komunikaciju zvukom, zajedno sa vokalnim traktom kao kontrolisanim zvučnim izvorom. Ono je anatomski i fiziološki prilagođeno registrovanju zvučnih pojava u vazduhu kao mediju. U drugim sredinama, na primer u vodi, čulo sluha zbog akustičke neprilagođenosti na sredinu menja svoje osobine, i čak gubi neke sposobnosti (na primer, nije moguće odrediti pravac nailaska zvuka kada se glava nalazi pod vodom).
U kontekstu tema kojima se bavi audiotehnike čulo sluha je krajnja tačka audio sistema. U fizičkom smislu, izlazna veličina audio sistema je zvučni pritisak koji iz vazduha deluje na čulo sluha, ali u informacionom smislu izlaz sistema je zvučna senzacija koja nastaje pod dejstvom spoljašnje pobude. Zbog toga je u suštinskom smislu izlaz audio sistema kompleksna svest o prisustvu zvučnog nadražaja, to jest saznanje da se čuje neki zvuk.
U organizacionom smislu čulo sluha se moze podeliti na dva osnovna dela: na fizički deo i na psihološki deo. Fizički deo čula sluha čini sve ono što se anatomski i fiziološki nalazi u njegovom sklopu. To je složeni sistem koji se sastoji od dva uva sa senzorima u njima, centara u kori velikog mozga i nervnih puteva koji ih povezuju.
Psihološki deo čula sluha čini nematerijalna sfera u kojoj se pojavljuje reakcija na zvučnu pobudu, gde se kao krajnji rezultat u svesti slušaoca stvara zvučna slika. U takvoj podeli može se reći da fizički deo čula posreduje između zvučnog polja i svesti čoveka....
Na početku svog puta kroz uvo zvučni signal je u obliku zvučnog talasa, nastavlja se kao vibracije bubne opne i slušnih koščica. Pod uticajem pobude duž bazilarne membrane se informacija javlja u vidu putujućeg talasa, zatim kao neuralni električni signali u receptorskim ćelijama i neuronima koji od unutrašnjeg uva vode nadražaje do centara u mozgu. Najzad, sve informacije se stiču u centrima u mozgu, gde se od informacija iz dva izvora, levog i desnog uva, formira zvučna slika.
Složeni fizički procesi dešavaju se i u domenu neuralnih signala. Na putu do moždanih centara postoje složeni međusobni uticaji. Tako postoje unakrsni uticaji informacija iz levog i desnog uva, a karakteristična je i pojava uticaja ″unapred″, što je na šemi čula sluha sa slike 2. prikazano strelicama. Neke karakteristike sluha posledica su ovakvih uticaja, kao što je pojava vremenskog maskiranja koje je objašnjeno kasnije.
Prikazan šema ne obuhvata puteve delovanja povratnih sprega koji postoje između nekih delova sistema. Sprege se, pre svega, javljaju u delu neuronskih puteva. U tom smislu karakteristična je i pojava povratne sprege koja iz centra u mozgu deluje na srednje i unutrašnej uvo. Ova pojava će biti detaljnije objašnjena u poglavlju o pomeranju granice čujnosti....
SADRŽAJ:
1 Uvodna razmatranja 3
2 Registrovanje zvuka čulom sluha 3
2.1 Opšte osobine čula sluha kao prijemnika zvuka 4
2.2 Prenosna funkcija uva 6
2.3 Monauralna prenosna karakteristika 7
3 Registrovanje zvukovima standardnim uređajima 8
3.1 Mikrofon 9
3.1.1 Faktor pretvaranja – osetljivost mikrofona 10
3.1.2 Dinamički opseg mikrofona 10
3.1.3 Usmerenost mikrofona 11
3.2 Hidrofon 11
4 Zaključak 12
5 Literatura 12
5.1 Web izvori 12
Registrovanje zvuka čulom sluha
Čulo sluha predstavlja senzorski deo čovekovog sistema za komunikaciju zvukom, zajedno sa vokalnim traktom kao kontrolisanim zvučnim izvorom. Ono je anatomski i fiziološki prilagođeno registrovanju zvučnih pojava u vazduhu kao mediju. U drugim sredinama, na primer u vodi, čulo sluha zbog akustičke neprilagođenosti na sredinu menja svoje osobine, i čak gubi neke sposobnosti (na primer, nije moguće odrediti pravac nailaska zvuka kada se glava nalazi pod vodom).
U kontekstu tema kojima se bavi audiotehnike čulo sluha je krajnja tačka audio sistema. U fizičkom smislu, izlazna veličina audio sistema je zvučni pritisak koji iz vazduha deluje na čulo sluha, ali u informacionom smislu izlaz sistema je zvučna senzacija koja nastaje pod dejstvom spoljašnje pobude. Zbog toga je u suštinskom smislu izlaz audio sistema kompleksna svest o prisustvu zvučnog nadražaja, to jest saznanje da se čuje neki zvuk.
U organizacionom smislu čulo sluha se moze podeliti na dva osnovna dela: na fizički deo i na psihološki deo. Fizički deo čula sluha čini sve ono što se anatomski i fiziološki nalazi u njegovom sklopu. To je složeni sistem koji se sastoji od dva uva sa senzorima u njima, centara u kori velikog mozga i nervnih puteva koji ih povezuju.
Psihološki deo čula sluha čini nematerijalna sfera u kojoj se pojavljuje reakcija na zvučnu pobudu, gde se kao krajnji rezultat u svesti slušaoca stvara zvučna slika. U takvoj podeli može se reći da fizički deo čula posreduje između zvučnog polja i svesti čoveka....
Na početku svog puta kroz uvo zvučni signal je u obliku zvučnog talasa, nastavlja se kao vibracije bubne opne i slušnih koščica. Pod uticajem pobude duž bazilarne membrane se informacija javlja u vidu putujućeg talasa, zatim kao neuralni električni signali u receptorskim ćelijama i neuronima koji od unutrašnjeg uva vode nadražaje do centara u mozgu. Najzad, sve informacije se stiču u centrima u mozgu, gde se od informacija iz dva izvora, levog i desnog uva, formira zvučna slika.
Složeni fizički procesi dešavaju se i u domenu neuralnih signala. Na putu do moždanih centara postoje složeni međusobni uticaji. Tako postoje unakrsni uticaji informacija iz levog i desnog uva, a karakteristična je i pojava uticaja ″unapred″, što je na šemi čula sluha sa slike 2. prikazano strelicama. Neke karakteristike sluha posledica su ovakvih uticaja, kao što je pojava vremenskog maskiranja koje je objašnjeno kasnije.
Prikazan šema ne obuhvata puteve delovanja povratnih sprega koji postoje između nekih delova sistema. Sprege se, pre svega, javljaju u delu neuronskih puteva. U tom smislu karakteristična je i pojava povratne sprege koja iz centra u mozgu deluje na srednje i unutrašnej uvo. Ova pojava će biti detaljnije objašnjena u poglavlju o pomeranju granice čujnosti....
SADRŽAJ:
1 Uvodna razmatranja 3
2 Registrovanje zvuka čulom sluha 3
2.1 Opšte osobine čula sluha kao prijemnika zvuka 4
2.2 Prenosna funkcija uva 6
2.3 Monauralna prenosna karakteristika 7
3 Registrovanje zvukovima standardnim uređajima 8
3.1 Mikrofon 9
3.1.1 Faktor pretvaranja – osetljivost mikrofona 10
3.1.2 Dinamički opseg mikrofona 10
3.1.3 Usmerenost mikrofona 11
3.2 Hidrofon 11
4 Zaključak 12
5 Literatura 12
5.1 Web izvori 12