15-05-2010, 02:22 PM
Diplomski radovi iz ekoligije.
Kao i sva druga živa bića, čovek je od početka svog postojanja, pa do današnjeg dana vezan tesnim uzajamnim vezama sa celokupnom neživom i živom prirodom koja ga okružuje. Upravo ta interakcija čovek–životno okruženje, tj. životna sredina predstavlja osnov čitavog savremenog prava zaštite životne sredine. Razvoj čoveka kao svesnog bića manifestovalo se u prvom redu u traženju puteva i načina kojima bi se uskladio sa prirodom koja ga okružuje, kako bi obezbedio preduslove neophodne za sopstveni opstanak.
Sa svakim novim pronalaskom (počev od oruđa za obradu zemlje i točka, pa sve do savremene kompjuterske tehnologije) čovek ostvaruje sve veći deovečite želje da uskladi prirodu i svoje potrebe. I dok je savremeni urbani, privredni, ekonomski i tehnološki razvoj čoveku pružio velike koristi, industrijsko zagađenje vazduha i vode, nekontrolisana seča šuma i njihovo pretvaranje u poljoprivredno zemljište, uništenje ozonskog omotača i globalno zagrevanje planete praćeno klimatskim promenama, nagomilavanje raznog otpada, uključujući i radioaktivni,kao i nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, samo su neke od negativnih posledica čovekovih aktivnosti, koje, međutim, ozbiljno ugrožavaju njegov sopstveni opstanak. Zato pravo zaštite životne sredine,u današnjim uslovima, ima ogroman značaj usprečavanju i otklanjanju tih protivrečnosti.
Pravo zaštite životne sredine danas treba posmatrati kao jedinstvenu nadnacionalnu (medunarodnu), nacionalnu i lokalnu celinu. Zaštita životne sredine ne poznaje granice. Zato je za uspeh normativnog okvira neophodno normativno uređenje iakcija kako na univerzalnom, nacionalnom, regionalnom, tako i na lokalnom planu.
Taj se proces danas posmatra dvostrano:
• sa vrha prema dnu (od međunarodnih propisa, uslova i zahteva),
• od dna prema vrhu – od pravne regulative i akcionih planova jedinica lokalne samouprave do nacionalnog inadnacionalnog pravnog okvira.
Agenda 21, donesena na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru, 1992. godine, predstavlja jedan od centralnih dokumenata na globalnom nivou. Ovaj rad će biti posvećen Agendi 21, a u njemu će biti reči i o Konferenciji u Riju, kao i o globalnim ekološkim problemima (koje Agenda 21 pokušava da reši)
Osim toga, ciljevi Agende 21 su i u osposobljavanju lokalne vlasti da prepozna potrebe zajednice koju predstavlja, tako što će se ozbiljno suočiti s pitanjima kao što su: šta su osnovne vrednosti zajednice, šta se ostavlja narednim generacijama, ali i o većoj povezanosti same zajednice. Predviđeno je i jačanje regionalnog povezivanja, smanjenje troškova i očuvanje zdrave životne sredine.
Kao i sva druga živa bića, čovek je od početka svog postojanja, pa do današnjeg dana vezan tesnim uzajamnim vezama sa celokupnom neživom i živom prirodom koja ga okružuje. Upravo ta interakcija čovek–životno okruženje, tj. životna sredina predstavlja osnov čitavog savremenog prava zaštite životne sredine. Razvoj čoveka kao svesnog bića manifestovalo se u prvom redu u traženju puteva i načina kojima bi se uskladio sa prirodom koja ga okružuje, kako bi obezbedio preduslove neophodne za sopstveni opstanak.
Sa svakim novim pronalaskom (počev od oruđa za obradu zemlje i točka, pa sve do savremene kompjuterske tehnologije) čovek ostvaruje sve veći deovečite želje da uskladi prirodu i svoje potrebe. I dok je savremeni urbani, privredni, ekonomski i tehnološki razvoj čoveku pružio velike koristi, industrijsko zagađenje vazduha i vode, nekontrolisana seča šuma i njihovo pretvaranje u poljoprivredno zemljište, uništenje ozonskog omotača i globalno zagrevanje planete praćeno klimatskim promenama, nagomilavanje raznog otpada, uključujući i radioaktivni,kao i nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, samo su neke od negativnih posledica čovekovih aktivnosti, koje, međutim, ozbiljno ugrožavaju njegov sopstveni opstanak. Zato pravo zaštite životne sredine,u današnjim uslovima, ima ogroman značaj usprečavanju i otklanjanju tih protivrečnosti.
Pravo zaštite životne sredine danas treba posmatrati kao jedinstvenu nadnacionalnu (medunarodnu), nacionalnu i lokalnu celinu. Zaštita životne sredine ne poznaje granice. Zato je za uspeh normativnog okvira neophodno normativno uređenje iakcija kako na univerzalnom, nacionalnom, regionalnom, tako i na lokalnom planu.
Taj se proces danas posmatra dvostrano:
• sa vrha prema dnu (od međunarodnih propisa, uslova i zahteva),
• od dna prema vrhu – od pravne regulative i akcionih planova jedinica lokalne samouprave do nacionalnog inadnacionalnog pravnog okvira.
Agenda 21, donesena na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru, 1992. godine, predstavlja jedan od centralnih dokumenata na globalnom nivou. Ovaj rad će biti posvećen Agendi 21, a u njemu će biti reči i o Konferenciji u Riju, kao i o globalnim ekološkim problemima (koje Agenda 21 pokušava da reši)
Osim toga, ciljevi Agende 21 su i u osposobljavanju lokalne vlasti da prepozna potrebe zajednice koju predstavlja, tako što će se ozbiljno suočiti s pitanjima kao što su: šta su osnovne vrednosti zajednice, šta se ostavlja narednim generacijama, ali i o većoj povezanosti same zajednice. Predviđeno je i jačanje regionalnog povezivanja, smanjenje troškova i očuvanje zdrave životne sredine.