15-05-2010, 02:21 PM
Maturski. seminarski, diplomski i master radovi iz informatike.
Pojam DSL (Digital Subscriber Line – digitalna pretplatnička petlja) prvi put se spominje kod ISDN mreže.Nastao je kao nadgradnja postojeće telefonske mreže,tako da DSL tehnologije ne zahtevaju kompletnu promenu postojaće infrastrukture,a ni potpuno novu infrastrukturu,koja bi se koristila za pristup Internetu.
Nove DSL tehnologije omogućavaju da se digitalna pretplatnička petlja, preko postojećih bakarnih kablova,dužine nekoliko kilometara i uz digitalnu obradu signala,iskoriste za prenos podataka brzinama od nekoliko Mbps.
Za neke DSL tehnologije se kaže da su dupleksne,u smislu da su brzine identične u oba pravca.Međutim,mnogi korisnički servisi su po prirodi asimetrični.Primer za to je Internet Web Pristup.I danas se najpopularniji skup mrežnih protokola – TCP/IP – koristi kako na lokalnim mrežama, tako i na Internetu. Kada birate isporučioca Internet usluga ISP (Internet Service Provider), vi se u stvari povezujete u mrežu i koristite modem umesto mrežne kartice, a kada koristite većinu usluga širokopojasnih mreža, vaša putanja prema Internetu najčešće kreće od mrežne kartice. Mada većina novih PC-ja i dalje sadrži analogni modem, sve veći broj korisnika PC-ja ne pristupa Internetu preko analognog modema,već koristi širokopojasni pristup.
Karakteristike širokopojasnog pristupa
- brzina (najbrži analogni modem prenosi podatke najvećom brzinom od 56 Kbps , dok širokopojasni servisi počinju od 128 Kbps kod ISDN-a i često premašuju 500 Kbps),
- udobnost (kablovski modemi i neke vrste DSL i satelitskih širokopojasnih servisa su uvek uključeni i trenutno vam obezbeđuju vezu čim se otvori Web pretraživač ili program za elektronsku poštu,dok sa analognim modemom mora se birati server i da se sačeka i do jedne minute da bi se pregledala pošta ili krstarilo Web-om),
- upotreba telefonskih linija (većina analognih modema ne može da stavi poziv na čekanje, zbog čega se teško može primiti neka važna poruka dok ste na mreži,dok kod širokopojasnih sistema,telefonska linija ostaje slobodna),
- jednostavno povezivanje prema operativnom sistemu (širokopojasni Internet obično koristi automatski podešene TCP/IP mrežne parametre i trebalo bi da se bez teškoća zadrži širokopojasna veza u toku nadogradnje Windows-a).
Klasifikacija DSL-a
Postoji više vrsta DSL tehnologija i one čine grupu nazvanu tehnologije digitalne pretplatničke petlje (što je već pomenuto) ili tehnologije x-tipa digitalne pretplatničke linije (xDSL). Za potrebe klasifikacije, dovoljno je posmatrati samo tri glavne kategorije. Razlog za to je što su mnoge od DSL šema, varijacija simetričnih metoda kao što su DSL sa velikim protokom podataka HDSL (High bit-rate Digital Subscirber Line) ili varijacija asimetričnih tehnika kao što je ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line )i treće glavne kategorije, DSL sa vrlo visokim protokom podataka ,VDSL (Very high bit-rate Digital Subscriber Line).
Članovi proširene xDSL familije prikazani su na slici:
CDSL (Consumer DSL) - Korisnički DSL koji je razvijen od strane RockWell corporation-a,koji je sporiji od ADSL-a,a ima tu prednost da nije potrebna instalacija delitelja na korisničkoj lokaciji.
G. lite standard - naziva se i univerzalni ADSL koji ne zahteva delitelje na korisničkoj lokaciji jer se linija deli u telefonskoj centrali. G.lite podržava odlazni protok od 1.5 Mbps i dolazni protok od 384 Kbps u petljama,gde ne mogu da se ispune zahtevi za “puni“ ADSL.
HDSL (High bit rate DSL) - jedan je od najstarijih tipova DSL - a, a najščešće se koristi za širokopojasni prenos unutar velikih firmi. HDSL tehnologija omogućava prenos 2,048 Mbps bez regeneratora, preko postojećih kablova sa metalnim provodnicima. HDSL spada u grupu simetričnih DSL tehnologija i radi sa protokom T1 (1,5 Mbps) ili E1 (2 Mbps) po dvema paricama sa projektovanim rastojanjem od 3,66 km.
SDSL (Symetric DSL) - simetrični DSL tj. jednaka brzina prenosa u oba smera.Sličan HDSL – u, samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL treba samo jednu. Radi na brzinama 1.544 Mbps (Severna Amerika) ili 2.048 Mbps (Evropa) u oba smera
Pojam DSL (Digital Subscriber Line – digitalna pretplatnička petlja) prvi put se spominje kod ISDN mreže.Nastao je kao nadgradnja postojeće telefonske mreže,tako da DSL tehnologije ne zahtevaju kompletnu promenu postojaće infrastrukture,a ni potpuno novu infrastrukturu,koja bi se koristila za pristup Internetu.
Nove DSL tehnologije omogućavaju da se digitalna pretplatnička petlja, preko postojećih bakarnih kablova,dužine nekoliko kilometara i uz digitalnu obradu signala,iskoriste za prenos podataka brzinama od nekoliko Mbps.
Za neke DSL tehnologije se kaže da su dupleksne,u smislu da su brzine identične u oba pravca.Međutim,mnogi korisnički servisi su po prirodi asimetrični.Primer za to je Internet Web Pristup.I danas se najpopularniji skup mrežnih protokola – TCP/IP – koristi kako na lokalnim mrežama, tako i na Internetu. Kada birate isporučioca Internet usluga ISP (Internet Service Provider), vi se u stvari povezujete u mrežu i koristite modem umesto mrežne kartice, a kada koristite većinu usluga širokopojasnih mreža, vaša putanja prema Internetu najčešće kreće od mrežne kartice. Mada većina novih PC-ja i dalje sadrži analogni modem, sve veći broj korisnika PC-ja ne pristupa Internetu preko analognog modema,već koristi širokopojasni pristup.
Karakteristike širokopojasnog pristupa
- brzina (najbrži analogni modem prenosi podatke najvećom brzinom od 56 Kbps , dok širokopojasni servisi počinju od 128 Kbps kod ISDN-a i često premašuju 500 Kbps),
- udobnost (kablovski modemi i neke vrste DSL i satelitskih širokopojasnih servisa su uvek uključeni i trenutno vam obezbeđuju vezu čim se otvori Web pretraživač ili program za elektronsku poštu,dok sa analognim modemom mora se birati server i da se sačeka i do jedne minute da bi se pregledala pošta ili krstarilo Web-om),
- upotreba telefonskih linija (većina analognih modema ne može da stavi poziv na čekanje, zbog čega se teško može primiti neka važna poruka dok ste na mreži,dok kod širokopojasnih sistema,telefonska linija ostaje slobodna),
- jednostavno povezivanje prema operativnom sistemu (širokopojasni Internet obično koristi automatski podešene TCP/IP mrežne parametre i trebalo bi da se bez teškoća zadrži širokopojasna veza u toku nadogradnje Windows-a).
Klasifikacija DSL-a
Postoji više vrsta DSL tehnologija i one čine grupu nazvanu tehnologije digitalne pretplatničke petlje (što je već pomenuto) ili tehnologije x-tipa digitalne pretplatničke linije (xDSL). Za potrebe klasifikacije, dovoljno je posmatrati samo tri glavne kategorije. Razlog za to je što su mnoge od DSL šema, varijacija simetričnih metoda kao što su DSL sa velikim protokom podataka HDSL (High bit-rate Digital Subscirber Line) ili varijacija asimetričnih tehnika kao što je ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line )i treće glavne kategorije, DSL sa vrlo visokim protokom podataka ,VDSL (Very high bit-rate Digital Subscriber Line).
Članovi proširene xDSL familije prikazani su na slici:
CDSL (Consumer DSL) - Korisnički DSL koji je razvijen od strane RockWell corporation-a,koji je sporiji od ADSL-a,a ima tu prednost da nije potrebna instalacija delitelja na korisničkoj lokaciji.
G. lite standard - naziva se i univerzalni ADSL koji ne zahteva delitelje na korisničkoj lokaciji jer se linija deli u telefonskoj centrali. G.lite podržava odlazni protok od 1.5 Mbps i dolazni protok od 384 Kbps u petljama,gde ne mogu da se ispune zahtevi za “puni“ ADSL.
HDSL (High bit rate DSL) - jedan je od najstarijih tipova DSL - a, a najščešće se koristi za širokopojasni prenos unutar velikih firmi. HDSL tehnologija omogućava prenos 2,048 Mbps bez regeneratora, preko postojećih kablova sa metalnim provodnicima. HDSL spada u grupu simetričnih DSL tehnologija i radi sa protokom T1 (1,5 Mbps) ili E1 (2 Mbps) po dvema paricama sa projektovanim rastojanjem od 3,66 km.
SDSL (Symetric DSL) - simetrični DSL tj. jednaka brzina prenosa u oba smera.Sličan HDSL – u, samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL treba samo jednu. Radi na brzinama 1.544 Mbps (Severna Amerika) ili 2.048 Mbps (Evropa) u oba smera