14-05-2010, 02:14 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
U poslednje dve decenije turistički tokovi su se promenili utoliko što je potpuno sazdrela spoznaja da klasičan načina zadovoljenja u organizacionom smislu turističkih potreba sa postojanjem problematike evidentirane na nivou planete globalnog zagađenja, neodgovaraju sadašnjosti i budućnosti razvoja ove privredne grane.
Profesionalne organizacije koje se bave razvojem turizma, znajući da je moć odlučivanja na drugim nivoima u donošenju i sprovođenju mera uklanjanja i daljeg sprečavanja zagađenja sredine, opredelile su se na razvoj nove koncepcije i korišćenje resursa i potencijala sa novim organizacionim oblicima te i formiranje ponuda u novoj grani turizma – ekoturizma.
Ekoturizam je važan instrument zaštite prirode i poboljšanja kvaliteta života lokalnog stanovništva. Rezultati ekoturizma su daleko od toga da su ujednačeni širom sveta. Da bi postao uspešno sredstvo održivog razvoja širom sveta, ekoturizam zahteva detaljno istraživanje u okviru planiranja ekoturističkih destinacija i dugoročnog upravljanja destinacijama i u tom cilju mora biti dostupno finansiranje od strane vlada država. Potrebno je da budžeti priznaju važnu ulogu zaštićenih oblasti, kako kulturinu tako i enviromentalnu, za razvoj ekoturizma.
Tema mog diplomskog rada je prikaz šta zemlje Evropske unije čine u pogledu zaštite prirode od ljudskog faktora, koji su to zakoni koji štite životnu sredinu i time omogućavaju održivi turizam kao preduslov za razvoj ekoturizma.
Ekoturizma je relativno mlada grana turizma u svetu, a naročito u Evropi, te stoga veliki deo međunarodnog iskustva iz te oblasti u Evropi prihvaćen te i dalje dograđivan i usavršavan. Sa tih razloga građa potrebna za izradu ovog diplomskig rada je bila oskudna tako da sam se uglavnom sluđila podatcima međunarodnih organizacija, literaturom naših i stranih autora iz oblasti prava Evropske unije, turizma i ekoturizma. Značajan doprinos informacijama potrebnim za sastavljanje ovog diplomskog rada pružili su i podatci sa Interneta o trenutnim dešavanjima u ovoj oblasti, kao i o planiranim aktivnostima.
Stvaranje i institucioni organi Evropske unije
Evropska Unija (EU) je zajednica 25 evropsih država. Stvoren je pod tim imenom 1. novembra 1993. godine Ugovorom o Evropskoj uniji, potpisanim u holandskom gradu Mastrhtu. Tada je imala 12 člnica. Nastala je kao odgovor na produbljivanje neravnomernog regionalnog razvoja i zaostajanja u pogledu visokih tehnologija i konkurentnosti na svetskom tržištu u odnosu na SAD i Japan.
Evropska unija predstavlja više od konfederacije zemalja, ali nije federalna država. Ona, ustvari predstavlja nadnacionalni ekonomski savez država, nešto potpuno novo i istorijski jedinstveno. Njen politički sistem se kontuinirano razvija i zasnovan je na nizu ugovora, kojim su zemlje šlanice Unije prenele deo svog nacionalnog suvereniteta na institucije koje su im zajedničke i koje tastupaju njihove ne samo nacionalne već i kolektivne interese.
U poslednje dve decenije turistički tokovi su se promenili utoliko što je potpuno sazdrela spoznaja da klasičan načina zadovoljenja u organizacionom smislu turističkih potreba sa postojanjem problematike evidentirane na nivou planete globalnog zagađenja, neodgovaraju sadašnjosti i budućnosti razvoja ove privredne grane.
Profesionalne organizacije koje se bave razvojem turizma, znajući da je moć odlučivanja na drugim nivoima u donošenju i sprovođenju mera uklanjanja i daljeg sprečavanja zagađenja sredine, opredelile su se na razvoj nove koncepcije i korišćenje resursa i potencijala sa novim organizacionim oblicima te i formiranje ponuda u novoj grani turizma – ekoturizma.
Ekoturizam je važan instrument zaštite prirode i poboljšanja kvaliteta života lokalnog stanovništva. Rezultati ekoturizma su daleko od toga da su ujednačeni širom sveta. Da bi postao uspešno sredstvo održivog razvoja širom sveta, ekoturizam zahteva detaljno istraživanje u okviru planiranja ekoturističkih destinacija i dugoročnog upravljanja destinacijama i u tom cilju mora biti dostupno finansiranje od strane vlada država. Potrebno je da budžeti priznaju važnu ulogu zaštićenih oblasti, kako kulturinu tako i enviromentalnu, za razvoj ekoturizma.
Tema mog diplomskog rada je prikaz šta zemlje Evropske unije čine u pogledu zaštite prirode od ljudskog faktora, koji su to zakoni koji štite životnu sredinu i time omogućavaju održivi turizam kao preduslov za razvoj ekoturizma.
Ekoturizma je relativno mlada grana turizma u svetu, a naročito u Evropi, te stoga veliki deo međunarodnog iskustva iz te oblasti u Evropi prihvaćen te i dalje dograđivan i usavršavan. Sa tih razloga građa potrebna za izradu ovog diplomskig rada je bila oskudna tako da sam se uglavnom sluđila podatcima međunarodnih organizacija, literaturom naših i stranih autora iz oblasti prava Evropske unije, turizma i ekoturizma. Značajan doprinos informacijama potrebnim za sastavljanje ovog diplomskog rada pružili su i podatci sa Interneta o trenutnim dešavanjima u ovoj oblasti, kao i o planiranim aktivnostima.
Stvaranje i institucioni organi Evropske unije
Evropska Unija (EU) je zajednica 25 evropsih država. Stvoren je pod tim imenom 1. novembra 1993. godine Ugovorom o Evropskoj uniji, potpisanim u holandskom gradu Mastrhtu. Tada je imala 12 člnica. Nastala je kao odgovor na produbljivanje neravnomernog regionalnog razvoja i zaostajanja u pogledu visokih tehnologija i konkurentnosti na svetskom tržištu u odnosu na SAD i Japan.
Evropska unija predstavlja više od konfederacije zemalja, ali nije federalna država. Ona, ustvari predstavlja nadnacionalni ekonomski savez država, nešto potpuno novo i istorijski jedinstveno. Njen politički sistem se kontuinirano razvija i zasnovan je na nizu ugovora, kojim su zemlje šlanice Unije prenele deo svog nacionalnog suvereniteta na institucije koje su im zajedničke i koje tastupaju njihove ne samo nacionalne već i kolektivne interese.