14-05-2010, 12:41 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
Tržišni sistem i pored svih svojih dobrih osobina, prepušten sam sebi, kada je u pitanju životna sredina vodi njenom pogoršanju. Sledeći samo tržišne zakonitosti, ne možemo očekivati rešavanje ekoloških problema.
Sve nas ovo vodi do pitanja šta dalje preduzeti ako nam već ne odgovara pravac kojim idemo.
Odgovor na ovo pitanje ukljućuje projne teme. Jedano od prvih je identifikacija odgovarajućeg nivoa kvaliteta životne sredine koji cemo nastojati da ostvarimo.
Drugo pitanje je kako ravnomerno rasporediti odgovornost na nosioce promena u ostvarenju postavljenih ciljeva kvaliteta životne sredine. Ako imamo veliki broj zagadjivača, na koji način bi trebalo rasporediti redukciju zagadjenja koje njihovo poslovanje stvara? I u kojoj meri?
Još jedna tema je važna, a odnosi se na pitanje na koji način rasporediti beneficije i troškove vezane za ekološke programe koje će se sprovoditi u okviru društva.
Pre nego što počnemo sa razvijanjem ekoloških programa i politike, potrebno je da utvrdimo mesto na kome se danas ekologija i ekonomija nalaze u svom sveukupnom odnosu.
Da bi smo efektivno upravljali procesima ekologizacije, kako na nivou društva i preduzeća, tako i na individualnom nivou, potrebno je znanje kako firme i kupci donose odluke u tržišnoj ekonomiji, kako industrija utiče na zivotnu sredinu, i da li proizvodi zagadjenje po ljude i prirodu.
Ekonomska delatnost preduzeća i drugih privrednih subjekata prouzrokuje interne i eksterne efekte. I jedni i drugi efekti mogu imati pozitivne ili negativne uticaje na ocenu očekivane ekonomske koristi odredjenih alternativa njihovog ekonomskog ponašanja i na odluku o izboru najpovoljnije altrnative.
U izboru pravca, metoda i instrumenata za realizaciju ekoloških programa, od kojih možda i sam opstanak ekosistema u budućnosti zavisi, moramo se voditi osnovnim smernicana koje je dala ekološka politika, kao i standardima na kojima ekološki sistem temelji.
Slobodnih resursa u prirodi je sve manje, a globalna potrošnja dostigla je nivo koji ova planeta nikada do sada nije upoznala.
I pored dostignutog nivoa ekonomskog blagostanja i demokratije, prirodni resursi u obliku energije i sirovine, sve više postaju razlog medjudržavnih sukoba i svetskih blokovskih podela. Npr. SAD i Kanada tradicionlno prijateljske zemlje ušle su u spor zbog jedne planinske rečice na njihovoj granici; nacionalizacija izvorišta gasa u Boliviji i Venecueli; spor Hrvatske i Slovenije, idr.
UVODNI POJMOVI O KVALITETU ŽIVOTA I ŽIVOTNE SREDINE
KVALITET ŽIVOTA - STALNI PROCES OSTVARIVANJA LJUDSKIH VREDNOSTI
Istorijat nauke o kvalitetu započinje prvim pisanim pisanim tragovima o odgovornosti za kvalitet proizvoda ( Hamurabijev zakonik, zapisi na grobnicama egipatskih faraona itd.). Upravo zahtev za kvalitetom je posledica razvoja društva, podele rada i razvoja veština i znanja u vezi izrade proizvoda i usluga.
Kvalitet ljudskog života ne zavisi samo od ekonomskog stanja, već i od mnogih drugih faktora, koji podrazumevaju kako fizičko tako i mentalno zdravlje, sigurnost u drustvu, drustvene institucije ( zdravstvene, obrazovne, sudske), političku stabilnost i životnu sredinu. Stanovnici nekih razvijenijih zemalja znacajnim smanjenjem kvaliteta života smatraju opadanje bezbednosti na ulicama (terorizam, krađe, itd.).
Kako je u nekim sredinama visok nivo ekonomskog razvoja društva često u kontradikciji sa slobodom pojedinca, njegovim profesionalnim i drugim ograničenjima, moramo preispitati i društvene i individualne vrednosti, kako bi rekao Niče , prevrednovati sve vrednosti.
Kenneth Boulding i W.W. Murdoch su među prvima ukazali na činjenicu da porast materijalnog blagostanja i vrednosti ne povlači sa sobom obavezno i povećanje kvaliteta života. Upravo suprotno, Murdoch je već 1971. godine zapazio da u SAD opada prosečni kvalitet života, dok istovremeno raste kolektivno bogatstvo.
Pristupi u definisanju pojma kvaliteta života su različiti, počev od onih u kojima se taj pojam vezuje za subjektvno osećanje i doživljaj, do onih u kojima se teži objektivizaciji kako u prostoru tako i u vremenu. Subjektivni pristup kao kriterijum kvaliteta života uzima dimenzije života putem kojih ljudi doživljavaju nivoe zadovoljstva-nezadovoljstva, ili kao sveukupno zadovoljenje ličnosti koje se može osetiti u nekom vremenskom periodu. Sto se tiče razvoja objektivnog pristupa, on se razvijao kroz rasprave o "socijalnim indikatorima", vreme pojava recesije i kriza. Tim pitanjeima najčešće su se bavili američki i kanadski teoretičari ( D.Walters, S. Seshore, A Maslow, M. Bunge i dr.). Međutim, bez obzira na vrstu i usmerenost pristupa, sve je prisutnije shvatanje da pored obezbeđenja materijalnih činilaca i osnovnih životnih uslova , kvalitet života znači i mogućnost razvoja individualnih sposobnosti, kulturnih i duhovnih vrednosti čoveka.
Danas postoje brojni kako društveni tako i socijalni indikatori koji su razvijeni za poređenje kvaliteta života u različitim sredinama ( gradovi, regije, države, kontinenti). Prvi izveštaj o tome objavljen je 1992. godine od strane United Nations Development Programme, prema kome je Kanada bila zemlja sa najvisim kvalitetom života. Kriterijumi su se odnosili na ispunjenost životnih očekivanja, nivo obrazovanja i kupovnu moć. Veza kvaliteta života i kvaliteta i karakteristika ekonomije zemlje ili regije su još jedan aspekt kvaliteta života koji se smatra značajnim. U vezi kvaliteta života značajno je pomenuti još tri pojma, a to su:
1.kvalitet vremena, tj. koliko pojedinac efektivno koristi vreme za svoje aktivnosti i pri tome uživa, zadovoljava svoje potrebe i slično.
2.kvalitet radnog života, u koji su uključeni bezbednost i zaštita na radu, poštovanje, jednake mogućnosti za razvoj i napredovanje, sloboda kritičkog razmišljanja i kreativnost, briga o deci i starima.
3.kvalititivnost, kao simbioza kvaliteta i produktivnosti, koja omogućuje u isto vreme povećanje kvaliteta i performansi organizacije.
Veza između kvaliteta života i kvaliteta organizacije, procesa i proizvoda prikazana je na slici br.1. Što je viši nivo kvaliteta organizacije, viši je profit, a time veće zarade i veći kvalitet radnog života, vremena i kvalititivnosti.
KONCEPT KVALITETA ŽIVOTA
Koncept kvaliteta života dosta je povezan sa ciljevima pojedinca i drustva. Tako npr. pri razmatranju budućnosti stanovnika Evrope utvrđena su pet poželjna scenarija tj. stanja, od kojih svaki uključuje neki aspekt kvaliteta života. A scenariji su:
-"pobednička tržista"- sto podrazumeva stabilne ekonomije , a to znači visok standard i zadovoljstvo na radu.
-"zajedničke odgovornosti"- odgovornost za zaštitu životne sredine, uslovi na radu, briga o deci, starima.
-"stotine cvetova"-obuhvata slabljenje starih načina vladanja i razvoj novih oblik
-"kreativna društva"-kreativan balans ekonomskog interesa i socijalne sigurnosti.
-"turbulentno okruženje"-ukazuje na osećaj spoljne opasnosti, kao i eroziju osnovnih prava i sloboda.
Moguće je identifikovati različite uticaje na kvalitet života kao što su profili podataka,podrška preduzeća, podrška željenom društvenom sektoru, strategijski pogledi partnera, ocene inspektora, pogledi stanovnika, štednja i fondovi. Svaki od uticaja ima različite efekte na pojedine aspekte kvaliteta života, često i suprostavljene. Oblasti koje se tiču kvaliteta života su ljudi i prostor, zdravlje i socijalno staranje, transport i pristup, bezbednost u društvu, stanovanje, obrazovanje i stalno učenje, kohezija drustva i uključivanje pojedinca, okruženje, kultura i ekonomsko blagostanje.
KVALITET ŽIVOTA KAO PROCES
Kvalitet života određuje društveni položaj, a sa druge strane je cilj društvenog razvoja. Merenjem indikatora kvaliteta života utvrđuje se diferencijacija socijalnih grupa, njihov status i uloga, razlike u odnosu na uporedne grupe i time oblasti u kojima treba prioritetno unapređivati kvalitet života.Prema konceptu unapređenja kvaliteta života u LUDA ( Large Urban Distressed Areas ), unapređenje kvaliteta života se posmatra kao projekat. Polazi se od koncepta, metodologije i prakse unapređenja kvaliteta života, koji služi kao metodološka osnova za razvoj ovog projekta. Zatim se analiziraju slučajevi unapređenja kvaliteta života, iskazani preko broja prioritetnih akcija. U sledećoj fazi se sprovode istraživanja u određenim oblastima i utvrđuje nivo kvaliteta života i uticajni faktori i entiteti (stejkholderi) koji značajno utiču na kvalitet života. Na osnovu ove analize se formiraju mreže svih aktera kvaliteta života i politike i preporuke za unapređenje kvaliteta života. Polazeći od utvrđene politike razvoja društva ili regiona, kvalitet života kao proces sadrži pet potprocesa.
Tržišni sistem i pored svih svojih dobrih osobina, prepušten sam sebi, kada je u pitanju životna sredina vodi njenom pogoršanju. Sledeći samo tržišne zakonitosti, ne možemo očekivati rešavanje ekoloških problema.
Sve nas ovo vodi do pitanja šta dalje preduzeti ako nam već ne odgovara pravac kojim idemo.
Odgovor na ovo pitanje ukljućuje projne teme. Jedano od prvih je identifikacija odgovarajućeg nivoa kvaliteta životne sredine koji cemo nastojati da ostvarimo.
Drugo pitanje je kako ravnomerno rasporediti odgovornost na nosioce promena u ostvarenju postavljenih ciljeva kvaliteta životne sredine. Ako imamo veliki broj zagadjivača, na koji način bi trebalo rasporediti redukciju zagadjenja koje njihovo poslovanje stvara? I u kojoj meri?
Još jedna tema je važna, a odnosi se na pitanje na koji način rasporediti beneficije i troškove vezane za ekološke programe koje će se sprovoditi u okviru društva.
Pre nego što počnemo sa razvijanjem ekoloških programa i politike, potrebno je da utvrdimo mesto na kome se danas ekologija i ekonomija nalaze u svom sveukupnom odnosu.
Da bi smo efektivno upravljali procesima ekologizacije, kako na nivou društva i preduzeća, tako i na individualnom nivou, potrebno je znanje kako firme i kupci donose odluke u tržišnoj ekonomiji, kako industrija utiče na zivotnu sredinu, i da li proizvodi zagadjenje po ljude i prirodu.
Ekonomska delatnost preduzeća i drugih privrednih subjekata prouzrokuje interne i eksterne efekte. I jedni i drugi efekti mogu imati pozitivne ili negativne uticaje na ocenu očekivane ekonomske koristi odredjenih alternativa njihovog ekonomskog ponašanja i na odluku o izboru najpovoljnije altrnative.
U izboru pravca, metoda i instrumenata za realizaciju ekoloških programa, od kojih možda i sam opstanak ekosistema u budućnosti zavisi, moramo se voditi osnovnim smernicana koje je dala ekološka politika, kao i standardima na kojima ekološki sistem temelji.
Slobodnih resursa u prirodi je sve manje, a globalna potrošnja dostigla je nivo koji ova planeta nikada do sada nije upoznala.
I pored dostignutog nivoa ekonomskog blagostanja i demokratije, prirodni resursi u obliku energije i sirovine, sve više postaju razlog medjudržavnih sukoba i svetskih blokovskih podela. Npr. SAD i Kanada tradicionlno prijateljske zemlje ušle su u spor zbog jedne planinske rečice na njihovoj granici; nacionalizacija izvorišta gasa u Boliviji i Venecueli; spor Hrvatske i Slovenije, idr.
UVODNI POJMOVI O KVALITETU ŽIVOTA I ŽIVOTNE SREDINE
KVALITET ŽIVOTA - STALNI PROCES OSTVARIVANJA LJUDSKIH VREDNOSTI
Istorijat nauke o kvalitetu započinje prvim pisanim pisanim tragovima o odgovornosti za kvalitet proizvoda ( Hamurabijev zakonik, zapisi na grobnicama egipatskih faraona itd.). Upravo zahtev za kvalitetom je posledica razvoja društva, podele rada i razvoja veština i znanja u vezi izrade proizvoda i usluga.
Kvalitet ljudskog života ne zavisi samo od ekonomskog stanja, već i od mnogih drugih faktora, koji podrazumevaju kako fizičko tako i mentalno zdravlje, sigurnost u drustvu, drustvene institucije ( zdravstvene, obrazovne, sudske), političku stabilnost i životnu sredinu. Stanovnici nekih razvijenijih zemalja znacajnim smanjenjem kvaliteta života smatraju opadanje bezbednosti na ulicama (terorizam, krađe, itd.).
Kako je u nekim sredinama visok nivo ekonomskog razvoja društva često u kontradikciji sa slobodom pojedinca, njegovim profesionalnim i drugim ograničenjima, moramo preispitati i društvene i individualne vrednosti, kako bi rekao Niče , prevrednovati sve vrednosti.
Kenneth Boulding i W.W. Murdoch su među prvima ukazali na činjenicu da porast materijalnog blagostanja i vrednosti ne povlači sa sobom obavezno i povećanje kvaliteta života. Upravo suprotno, Murdoch je već 1971. godine zapazio da u SAD opada prosečni kvalitet života, dok istovremeno raste kolektivno bogatstvo.
Pristupi u definisanju pojma kvaliteta života su različiti, počev od onih u kojima se taj pojam vezuje za subjektvno osećanje i doživljaj, do onih u kojima se teži objektivizaciji kako u prostoru tako i u vremenu. Subjektivni pristup kao kriterijum kvaliteta života uzima dimenzije života putem kojih ljudi doživljavaju nivoe zadovoljstva-nezadovoljstva, ili kao sveukupno zadovoljenje ličnosti koje se može osetiti u nekom vremenskom periodu. Sto se tiče razvoja objektivnog pristupa, on se razvijao kroz rasprave o "socijalnim indikatorima", vreme pojava recesije i kriza. Tim pitanjeima najčešće su se bavili američki i kanadski teoretičari ( D.Walters, S. Seshore, A Maslow, M. Bunge i dr.). Međutim, bez obzira na vrstu i usmerenost pristupa, sve je prisutnije shvatanje da pored obezbeđenja materijalnih činilaca i osnovnih životnih uslova , kvalitet života znači i mogućnost razvoja individualnih sposobnosti, kulturnih i duhovnih vrednosti čoveka.
Danas postoje brojni kako društveni tako i socijalni indikatori koji su razvijeni za poređenje kvaliteta života u različitim sredinama ( gradovi, regije, države, kontinenti). Prvi izveštaj o tome objavljen je 1992. godine od strane United Nations Development Programme, prema kome je Kanada bila zemlja sa najvisim kvalitetom života. Kriterijumi su se odnosili na ispunjenost životnih očekivanja, nivo obrazovanja i kupovnu moć. Veza kvaliteta života i kvaliteta i karakteristika ekonomije zemlje ili regije su još jedan aspekt kvaliteta života koji se smatra značajnim. U vezi kvaliteta života značajno je pomenuti još tri pojma, a to su:
1.kvalitet vremena, tj. koliko pojedinac efektivno koristi vreme za svoje aktivnosti i pri tome uživa, zadovoljava svoje potrebe i slično.
2.kvalitet radnog života, u koji su uključeni bezbednost i zaštita na radu, poštovanje, jednake mogućnosti za razvoj i napredovanje, sloboda kritičkog razmišljanja i kreativnost, briga o deci i starima.
3.kvalititivnost, kao simbioza kvaliteta i produktivnosti, koja omogućuje u isto vreme povećanje kvaliteta i performansi organizacije.
Veza između kvaliteta života i kvaliteta organizacije, procesa i proizvoda prikazana je na slici br.1. Što je viši nivo kvaliteta organizacije, viši je profit, a time veće zarade i veći kvalitet radnog života, vremena i kvalititivnosti.
KONCEPT KVALITETA ŽIVOTA
Koncept kvaliteta života dosta je povezan sa ciljevima pojedinca i drustva. Tako npr. pri razmatranju budućnosti stanovnika Evrope utvrđena su pet poželjna scenarija tj. stanja, od kojih svaki uključuje neki aspekt kvaliteta života. A scenariji su:
-"pobednička tržista"- sto podrazumeva stabilne ekonomije , a to znači visok standard i zadovoljstvo na radu.
-"zajedničke odgovornosti"- odgovornost za zaštitu životne sredine, uslovi na radu, briga o deci, starima.
-"stotine cvetova"-obuhvata slabljenje starih načina vladanja i razvoj novih oblik
-"kreativna društva"-kreativan balans ekonomskog interesa i socijalne sigurnosti.
-"turbulentno okruženje"-ukazuje na osećaj spoljne opasnosti, kao i eroziju osnovnih prava i sloboda.
Moguće je identifikovati različite uticaje na kvalitet života kao što su profili podataka,podrška preduzeća, podrška željenom društvenom sektoru, strategijski pogledi partnera, ocene inspektora, pogledi stanovnika, štednja i fondovi. Svaki od uticaja ima različite efekte na pojedine aspekte kvaliteta života, često i suprostavljene. Oblasti koje se tiču kvaliteta života su ljudi i prostor, zdravlje i socijalno staranje, transport i pristup, bezbednost u društvu, stanovanje, obrazovanje i stalno učenje, kohezija drustva i uključivanje pojedinca, okruženje, kultura i ekonomsko blagostanje.
KVALITET ŽIVOTA KAO PROCES
Kvalitet života određuje društveni položaj, a sa druge strane je cilj društvenog razvoja. Merenjem indikatora kvaliteta života utvrđuje se diferencijacija socijalnih grupa, njihov status i uloga, razlike u odnosu na uporedne grupe i time oblasti u kojima treba prioritetno unapređivati kvalitet života.Prema konceptu unapređenja kvaliteta života u LUDA ( Large Urban Distressed Areas ), unapređenje kvaliteta života se posmatra kao projekat. Polazi se od koncepta, metodologije i prakse unapređenja kvaliteta života, koji služi kao metodološka osnova za razvoj ovog projekta. Zatim se analiziraju slučajevi unapređenja kvaliteta života, iskazani preko broja prioritetnih akcija. U sledećoj fazi se sprovode istraživanja u određenim oblastima i utvrđuje nivo kvaliteta života i uticajni faktori i entiteti (stejkholderi) koji značajno utiču na kvalitet života. Na osnovu ove analize se formiraju mreže svih aktera kvaliteta života i politike i preporuke za unapređenje kvaliteta života. Polazeći od utvrđene politike razvoja društva ili regiona, kvalitet života kao proces sadrži pet potprocesa.