14-05-2010, 12:32 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
Животну средину човек угрожава у мери која прети да угрози и његов сопствени опстанак. Загађивање ваздуха, воде и земљишта, па самим тим и хране, поприма драматичне размере и последице. Због тога су последње деценије xx и почетак xxi века, обележене различитим акцијама у области заштите, обнове и унапређивања животне средине.
Са порастом загађивања животне средине последњих деценија све више и озбиљније организују се различити системи праћења и контроле стања загађености ваздуха, воде, земљишта и хране. Систем праћења животне средине назива се мониторинг.
Први корак у заштити угрожених врста и екосистема представља административно-правна заштита, која подразумева доношење различитих закона, уредаба, декларација, конвенција, резолуција и стратегија на националном или међународном нивоу.ради успешног очувања животне средине неопходно је усклађивање наших законских прописа са међународним декларацијама.
На првој конференцији уједињених нација о човековој средини у стокхолму 1972. Донета је декларација о човековој средини. У њој је истакнута неопходност очувања воде, ваздуха, земљишта, флоре и фауне.
Заштита и унапређивање животне средине посредством заштите и управљања природним ресурсима
Заштита атмосфере
Загађење ваздуха настаје када се различити природни гасови и ситне честице чађи и прашине ослободе у атмосферу.
Загађивање ваздуха је светски проблем због његове циркулације. Загађују га нуклеарне пробе, наоружања и хаварије нуклеарних електрана. Разноврсна индустрија у свету користи за погон огромне количине угља и нафте. Њиховим сагоревањем у ваздух доспевају огромне количине отровних материја и загађују атмосферу. Моторна возила отпадним гасовима загађују ваздух у градским центрима.
Потребно је донети савезни закон о заштити ваздуха од загађивања и други прописи којима се предвиђају мере и поступци за спречавање загађивања ваздуха и за побољшавање његовог квлитета путем смањивања загађености. Овим законом треба предложити организовање референтних лабораторија као невладиних организација за контролу рада свих учесника на утврђивању квалитета ваздуха, чија средства за рад треба да се обезбеде из буџета републике србије. Да би се оправдала значајна улагања у национални мониторинг и обезбедила компатибилност података за целу територију неопходно је да се успостави јединствени систем контроле свих учесника. Такође, треба регулисати да ове лабораторије преузму тестирање уређаја и да предлажу превентивне мере за привредне субјекте.
Гасови " стаклене баште" који су релевантни за србију су угљендиоксид и хлор-флуороугљоводоници. Смањивање co2 подразумева напуштање класичних фосилних горива. Почетна стратегија смањивања треба да се заснива на повећаној употреби природног гаса и општег побољшања ефикасности производње и коришћења електричне енергије. У оквиру спровођења конвенције о прекоограниченом загађивању ваздуха на великим удаљеностима, неопходан је прецизнији програм мера и активности који би утицали на смањивање емисије ѕo2 из термоенергетских постројењаи других индустријских погона. Обавезе које проистичу из ове конвенције се односе на знатан део енергетског и индустријског потенцијала србије. Са друге стране, у интересу је наше земље, да се у сарадњи са другим земљама укључи у активности које спречавају неповољне емисије које узрокују: киселе кише, и пропадање шума, стварају ефекат стаклене баште и због закишељавања тла смањују приносе и утичу на загађивање прехрамбених производа.
Заштита воде
Сматра се да је вода загађена када услед човековог деловања, настану знатније промене у њеном физичко-хемијском и биолошком саставу.
Решавање проблема загађености воде намеће се као један од највећих приоритета савременог човека. У противном, прогнозира се да ће наступајуће деценије xxi века бити обележене ратовима које ће све више људи водити ради контроле над изворима чисте воде.
Савезним и републичким законом о животној средини и пратећим подзаконским актима успоставља се постепена вертикална и хоризонтална интеграција заштите и управљања водним ресурсима. У оквиру те интеграције нужно је дефинисати организациону структуру и надлежности савезних и републичких органа за заштиту вода, рационално и одрживо коришћење водних ресурса.
С обзиром да је србија релативно сиромашна водним ресурсима домаћег порекла и да ће будући развој у већем делу земље бити под утицајем водних ресурса иностраног порекла, оправдава се импплементација интегралног приступа. Просторна и временска неусклађеност расположивих ресурса и потреба за квалитетном водом за пиће и друге намене условљавју интегрално краткорочно и дугорочно управљање и планирање коришћења водних ресурса за ове намене односно израду интегралног водопривредног биланса на нивоу савезне државе. Овај задатак није могуће извршити у постојећој организационој структури и структури надлежности појединих институција државе па се у том смислу намеће потреба за адекватним институционалним организовањем по овим питањима.
Постојећа савезна и републичка регулатива и норме о квалитету воде није комплетна, па није у потпуности усаглашена са светском, посебно са
Животну средину човек угрожава у мери која прети да угрози и његов сопствени опстанак. Загађивање ваздуха, воде и земљишта, па самим тим и хране, поприма драматичне размере и последице. Због тога су последње деценије xx и почетак xxi века, обележене различитим акцијама у области заштите, обнове и унапређивања животне средине.
Са порастом загађивања животне средине последњих деценија све више и озбиљније организују се различити системи праћења и контроле стања загађености ваздуха, воде, земљишта и хране. Систем праћења животне средине назива се мониторинг.
Први корак у заштити угрожених врста и екосистема представља административно-правна заштита, која подразумева доношење различитих закона, уредаба, декларација, конвенција, резолуција и стратегија на националном или међународном нивоу.ради успешног очувања животне средине неопходно је усклађивање наших законских прописа са међународним декларацијама.
На првој конференцији уједињених нација о човековој средини у стокхолму 1972. Донета је декларација о човековој средини. У њој је истакнута неопходност очувања воде, ваздуха, земљишта, флоре и фауне.
Заштита и унапређивање животне средине посредством заштите и управљања природним ресурсима
Заштита атмосфере
Загађење ваздуха настаје када се различити природни гасови и ситне честице чађи и прашине ослободе у атмосферу.
Загађивање ваздуха је светски проблем због његове циркулације. Загађују га нуклеарне пробе, наоружања и хаварије нуклеарних електрана. Разноврсна индустрија у свету користи за погон огромне количине угља и нафте. Њиховим сагоревањем у ваздух доспевају огромне количине отровних материја и загађују атмосферу. Моторна возила отпадним гасовима загађују ваздух у градским центрима.
Потребно је донети савезни закон о заштити ваздуха од загађивања и други прописи којима се предвиђају мере и поступци за спречавање загађивања ваздуха и за побољшавање његовог квлитета путем смањивања загађености. Овим законом треба предложити организовање референтних лабораторија као невладиних организација за контролу рада свих учесника на утврђивању квалитета ваздуха, чија средства за рад треба да се обезбеде из буџета републике србије. Да би се оправдала значајна улагања у национални мониторинг и обезбедила компатибилност података за целу територију неопходно је да се успостави јединствени систем контроле свих учесника. Такође, треба регулисати да ове лабораторије преузму тестирање уређаја и да предлажу превентивне мере за привредне субјекте.
Гасови " стаклене баште" који су релевантни за србију су угљендиоксид и хлор-флуороугљоводоници. Смањивање co2 подразумева напуштање класичних фосилних горива. Почетна стратегија смањивања треба да се заснива на повећаној употреби природног гаса и општег побољшања ефикасности производње и коришћења електричне енергије. У оквиру спровођења конвенције о прекоограниченом загађивању ваздуха на великим удаљеностима, неопходан је прецизнији програм мера и активности који би утицали на смањивање емисије ѕo2 из термоенергетских постројењаи других индустријских погона. Обавезе које проистичу из ове конвенције се односе на знатан део енергетског и индустријског потенцијала србије. Са друге стране, у интересу је наше земље, да се у сарадњи са другим земљама укључи у активности које спречавају неповољне емисије које узрокују: киселе кише, и пропадање шума, стварају ефекат стаклене баште и због закишељавања тла смањују приносе и утичу на загађивање прехрамбених производа.
Заштита воде
Сматра се да је вода загађена када услед човековог деловања, настану знатније промене у њеном физичко-хемијском и биолошком саставу.
Решавање проблема загађености воде намеће се као један од највећих приоритета савременог човека. У противном, прогнозира се да ће наступајуће деценије xxi века бити обележене ратовима које ће све више људи водити ради контроле над изворима чисте воде.
Савезним и републичким законом о животној средини и пратећим подзаконским актима успоставља се постепена вертикална и хоризонтална интеграција заштите и управљања водним ресурсима. У оквиру те интеграције нужно је дефинисати организациону структуру и надлежности савезних и републичких органа за заштиту вода, рационално и одрживо коришћење водних ресурса.
С обзиром да је србија релативно сиромашна водним ресурсима домаћег порекла и да ће будући развој у већем делу земље бити под утицајем водних ресурса иностраног порекла, оправдава се импплементација интегралног приступа. Просторна и временска неусклађеност расположивих ресурса и потреба за квалитетном водом за пиће и друге намене условљавју интегрално краткорочно и дугорочно управљање и планирање коришћења водних ресурса за ове намене односно израду интегралног водопривредног биланса на нивоу савезне државе. Овај задатак није могуће извршити у постојећој организационој структури и структури надлежности појединих институција државе па се у том смислу намеће потреба за адекватним институционалним организовањем по овим питањима.
Постојећа савезна и републичка регулатива и норме о квалитету воде није комплетна, па није у потпуности усаглашена са светском, посебно са