13-05-2010, 12:36 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Пожари и експлозије, као физичко - хемијски процеси неконтролисаног сагоревања горивог материјала представљају велику опасност за људе и материјална добра.
Разлог је у томе што се у овим погонима ради са материјалима од којих је већина запаљива, при чему многи сагоревају и у виду експлозије. Обзиром да су узроци пожара и експлозија најчешће: нехат, непажња, немаран однос и намерно изазивање, врло је значајно превентивно деловање које тражи практичну и теоретску обуку запослених.
У производним погонима и складиштима налазе се велике количине разних запаљивих материја у облику сировина, полупроизвода, готових производа, машина, горива, мазива итд. Присуство ових материја утиче на карактер ширења пожара, избор средстава за гашење и ангажовање опреме и људства.
Обзиром на комплексност теме, а ради њене практичности, тежиште ћу дати на прехрамбену индустрију „Бамби“ из Пожаревца коју смо, у склопу наставе и обишли.
ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
ПОЖАРИ
Идентификација извора опасности је први корак при одређивању зона опасности. Извор опасности је место које садржи запаљиве и експлозивне материје или место из кога оне излазе. Под запаљивим и експлозивним материјама сматрају се оне материје које граде запаљиве и експлозивне гасо, паро или прашино-ваздушне смеше које у смеши са ваздухом и уз присуство извора паљења могу довести до пожара и експлозије.
Настали пожари у погонима прехрамбене индустрије (нпр „Бамби“), уколико се не спрече на почетку, врло се брзо шире. Из тог разлога сви производни погони и складишни простори морају бити снабдевени потребним бројем апарата за гашење почетних пожара. Подразумева се обука људства за деловање превентивним, а у случају потребе и репресивним мерама.
Погони, такође, морају поседовати и одговарајућу хидрантску мрежу са довољним бројем хидраната (Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (СЛ СРЈ 41/93) и инсталиране стабилне системе за дојаву и гашење пожара (Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара (СЛ СРЈ 87/93).
Према одредбама стандарда СРПС Н.С8.850, угрожен простор од смеше прашина са ваздухом делимо на:
•Зону 11, вишег степена запрашености (простор у коме се налази или повремено очекује запрашеност већа од 20% концентрације унапред одређене доње границе експлозивности - ДГЕ),
•Зону 12, нижег степена запрашености (простор у коме концентрација прашине у атмосфери не прелази границу зоне 11, или се прашина појављује само у наталожном облику, а у атмосфери се може појавити само ако посебним утицајем дође до мешања прашине са атмосфером).
ЕКСПЛОЗИЈЕ
Под експлозијом се подразумева процес сагоревања лако горивих материја великом брзином – експлозивним сагоревањем које доводи до наглог повишења температуре и притиска. До експлозије може доћи испуњавањем основних и додатних услова. Основни услови „експлозивног троугла“ су присуство:
•Запаљиве и експлозивне материје,
•Оксидатора (кисеоника), и
•Извора паљења
Као додатни услов, поред међусобног контакта наведених компонената, неопходно је остварити и одговарајући квантитативни однос у смеши запаљиве компоненте и оксидатора који мора бити унутар интервала запаљивости / експлозивности, тј. доње границе експлозивности (ДГЕ) и горње границе експлозивности (ГГЕ).
Одсуством само једне од наведених компоненти искључује се могућност настајања експлозије, на основу које чињенице се заснивају и мере заштите од пожара и експлозија. Према начину настајања и времену трајања експлозивних смеша, извори опасности су:
•Трајни - извори који трајно садрже или испуштају експлозивну смешу,
•Примарни – извори који повремено, при нормалном раду, садрже или испуштају експлозивну смешу, и
•Секундарни – извори који само у ванредним околностима тј. у случају квара на постројењу или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају експлозивну смешу у околни простор.
ИЗВОРИ ПАЉЕЊА – УЗРОЦИ ПОЖАРА
Извори који могу довести до паљења експлозивних смеша у пракси могу бити различити. Најчешћи извори паљења су електрични уређаји за осветљење, као и други електрични уређаји и инсталације, затим несмотрено коришћење апарата са отвореним пламеном, статички електрицитет итд. До паљења може доћи у три случаја:
•У првом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 400С, пале се само честице које су са њим у контакту, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем мала и недовољна за паљење других честица. Процес се прекида настанком искре.
•У другом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 600С, пале се честице прашине које су у његовом ближем окружењу, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем довољна да запали суседне честице, али не и за самостално настављање процеса.
•У трећем случају, када је температура извора једнака или већа од температуре паљења експлозивне смеше, пали се доста честица чијим се сагоревањем ослобађа довољно топлоте за самостално настављање процеса. Тако настаје такозвана иницијална експлозија која се надаље шири.
Могући извор опасности за активирање експлозивних система могу бити и уређаји који се користе у прехрамбеној индустрији. До пожара – експлозија може доћи услед грешака на елеваторима, уређајима за сушење, уређајима за термичку обраду сировина, транспортним системима итд.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
ЛОКАЦИЈА
Макролокација
Пре почетка изградње, односно при избору локације за изградњу објекта чија је намена складиштење и прерада сировина и репроматеријала за потребе прехрамбене индустрије, морају се имати у виду опасности које произилазе из технолошких процеса и размере њиховог деловања на околину у случају хаварије. Конкретно у случају компаније „Бамби“, у време градње макролокација је била ван насеља, да би се сада, услед ширења града Пожаревца налазила на самој периферији града.
Микролокација
У погледу међусобног положаја објеката унутар одабране локације размаци би требали бити одређени низом познатих фактора као што су: опсаност од технолошког процеса, пожарно оптерећење, запаљивост грађевинских материјала и њихова отпорност на дејство пожара.
Познато је да се на локацији силоса и млинова налазе високи објекти (преко 22 м) са високим пожарним оптерећењем (изнад 2 GJ/м2), што у случају пожара условљава велике температуре, а у слзучају експлозије и притиске интензитета до 12 бара.
Пожари и експлозије, као физичко - хемијски процеси неконтролисаног сагоревања горивог материјала представљају велику опасност за људе и материјална добра.
Разлог је у томе што се у овим погонима ради са материјалима од којих је већина запаљива, при чему многи сагоревају и у виду експлозије. Обзиром да су узроци пожара и експлозија најчешће: нехат, непажња, немаран однос и намерно изазивање, врло је значајно превентивно деловање које тражи практичну и теоретску обуку запослених.
У производним погонима и складиштима налазе се велике количине разних запаљивих материја у облику сировина, полупроизвода, готових производа, машина, горива, мазива итд. Присуство ових материја утиче на карактер ширења пожара, избор средстава за гашење и ангажовање опреме и људства.
Обзиром на комплексност теме, а ради њене практичности, тежиште ћу дати на прехрамбену индустрију „Бамби“ из Пожаревца коју смо, у склопу наставе и обишли.
ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
ПОЖАРИ
Идентификација извора опасности је први корак при одређивању зона опасности. Извор опасности је место које садржи запаљиве и експлозивне материје или место из кога оне излазе. Под запаљивим и експлозивним материјама сматрају се оне материје које граде запаљиве и експлозивне гасо, паро или прашино-ваздушне смеше које у смеши са ваздухом и уз присуство извора паљења могу довести до пожара и експлозије.
Настали пожари у погонима прехрамбене индустрије (нпр „Бамби“), уколико се не спрече на почетку, врло се брзо шире. Из тог разлога сви производни погони и складишни простори морају бити снабдевени потребним бројем апарата за гашење почетних пожара. Подразумева се обука људства за деловање превентивним, а у случају потребе и репресивним мерама.
Погони, такође, морају поседовати и одговарајућу хидрантску мрежу са довољним бројем хидраната (Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (СЛ СРЈ 41/93) и инсталиране стабилне системе за дојаву и гашење пожара (Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара (СЛ СРЈ 87/93).
Према одредбама стандарда СРПС Н.С8.850, угрожен простор од смеше прашина са ваздухом делимо на:
•Зону 11, вишег степена запрашености (простор у коме се налази или повремено очекује запрашеност већа од 20% концентрације унапред одређене доње границе експлозивности - ДГЕ),
•Зону 12, нижег степена запрашености (простор у коме концентрација прашине у атмосфери не прелази границу зоне 11, или се прашина појављује само у наталожном облику, а у атмосфери се може појавити само ако посебним утицајем дође до мешања прашине са атмосфером).
ЕКСПЛОЗИЈЕ
Под експлозијом се подразумева процес сагоревања лако горивих материја великом брзином – експлозивним сагоревањем које доводи до наглог повишења температуре и притиска. До експлозије може доћи испуњавањем основних и додатних услова. Основни услови „експлозивног троугла“ су присуство:
•Запаљиве и експлозивне материје,
•Оксидатора (кисеоника), и
•Извора паљења
Као додатни услов, поред међусобног контакта наведених компонената, неопходно је остварити и одговарајући квантитативни однос у смеши запаљиве компоненте и оксидатора који мора бити унутар интервала запаљивости / експлозивности, тј. доње границе експлозивности (ДГЕ) и горње границе експлозивности (ГГЕ).
Одсуством само једне од наведених компоненти искључује се могућност настајања експлозије, на основу које чињенице се заснивају и мере заштите од пожара и експлозија. Према начину настајања и времену трајања експлозивних смеша, извори опасности су:
•Трајни - извори који трајно садрже или испуштају експлозивну смешу,
•Примарни – извори који повремено, при нормалном раду, садрже или испуштају експлозивну смешу, и
•Секундарни – извори који само у ванредним околностима тј. у случају квара на постројењу или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају експлозивну смешу у околни простор.
ИЗВОРИ ПАЉЕЊА – УЗРОЦИ ПОЖАРА
Извори који могу довести до паљења експлозивних смеша у пракси могу бити различити. Најчешћи извори паљења су електрични уређаји за осветљење, као и други електрични уређаји и инсталације, затим несмотрено коришћење апарата са отвореним пламеном, статички електрицитет итд. До паљења може доћи у три случаја:
•У првом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 400С, пале се само честице које су са њим у контакту, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем мала и недовољна за паљење других честица. Процес се прекида настанком искре.
•У другом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 600С, пале се честице прашине које су у његовом ближем окружењу, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем довољна да запали суседне честице, али не и за самостално настављање процеса.
•У трећем случају, када је температура извора једнака или већа од температуре паљења експлозивне смеше, пали се доста честица чијим се сагоревањем ослобађа довољно топлоте за самостално настављање процеса. Тако настаје такозвана иницијална експлозија која се надаље шири.
Могући извор опасности за активирање експлозивних система могу бити и уређаји који се користе у прехрамбеној индустрији. До пожара – експлозија може доћи услед грешака на елеваторима, уређајима за сушење, уређајима за термичку обраду сировина, транспортним системима итд.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
ЛОКАЦИЈА
Макролокација
Пре почетка изградње, односно при избору локације за изградњу објекта чија је намена складиштење и прерада сировина и репроматеријала за потребе прехрамбене индустрије, морају се имати у виду опасности које произилазе из технолошких процеса и размере њиховог деловања на околину у случају хаварије. Конкретно у случају компаније „Бамби“, у време градње макролокација је била ван насеља, да би се сада, услед ширења града Пожаревца налазила на самој периферији града.
Микролокација
У погледу међусобног положаја објеката унутар одабране локације размаци би требали бити одређени низом познатих фактора као што су: опсаност од технолошког процеса, пожарно оптерећење, запаљивост грађевинских материјала и њихова отпорност на дејство пожара.
Познато је да се на локацији силоса и млинова налазе високи објекти (преко 22 м) са високим пожарним оптерећењем (изнад 2 GJ/м2), што у случају пожара условљава велике температуре, а у слзучају експлозије и притиске интензитета до 12 бара.