Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Devizno trziste i njegov uticaj na turizam
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Turizam, kao višedimenzionalna pojava ima izuzetno veliki, pre svega, ekonomski značaj - predstavlja značajnu pokretačku snagu privrednog razvoja. Međutim, pored ekonomskog, turizam ima i širi društveni, kao i politički značaj - vrši snažan uticaj na sveukupne tokove razvoja mnogih zemalja. Zbog toga se, u procesu razvoja turizma, posebna pažnja mora poklanjati, pre svega, njegovom održivom razvoju.

Turistička delatnost se svrstava među najdinamičnije i najpropulzivnije privredne grane, sa višestrukim multiplikativnim efektima. To turizmu daje snažnu pokretačku funkciju u širokom spektru delatnosti. U značajnije karakteristike savremene turističke tražnje, bitne za razvoj turizma na ruralnim prostorima svakako spada konstatacija da se proširuje tražnja ka neurbanizovanim ruralnim i zaštićenim prirodnim predelima, planinama, banjama i selima sa značajnijim zdravstveno-rekreacionim i kulturno-istorijskim vrednostima. Zajedno sa tim se povećavaju i zahtevi za ekološkim kvalitetom i zdravstveno-rekreativnom funkcijom receptivnih prostora, koji pri tome moraju da budu pogodni za kretanje, rekreaciju i mogućnost primene željenih aktivnosti. Održivi turizam bi morao da učini optimalnim korišćenje okolišnih prirodnih resursa, održavajući bitne ekološke procese i pomažući očuvanju nasleđa i biodiverziteta jer socio-kulturnu autentičnost neke zajednice/domaćinstva, štiti njihovo kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti doprinosi i razumevanju i toleranciji drugih kultura.

Zahvaljujući brojnim pozitivnim razvojnim trendovima, turizam se svrstao među najdinamičnije i najpropulzivnije privredne delatnosti, sa višestrukim multiplikativnim efektima. Naime, turizam, na jednoj strani, stvara mogućnosti za uključivanje brojnih subjekata u svetsku privredu, a na drugoj strani, postaje faktor razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Turizam je začetnik integracija na nivou makro regiona. Turističke integracije se razlikuju od ekonomsko-političkih, jer se ne zasnivaju samo na ekonomsko-političkim kretanjima u Evropi već i na postojanju prirodnih atraktivnosti evropskih makro regiona i njihovom integralnom vrednovanju.

Kao rezultat pozitivnih efekata, održivi razvoj turizma može se smatrati kao sredstvo eliminisanja siromaštva i povećanja životnog standarda građana, posebno u dužem roku. Održivi turizam je od velike važnosti svim zemljama, a posebno najmanje razvijenim. Imajući u vidu prednosti održivog turizma za siromašne zemlje, na Svetskom samitu održivog razvoja održanom 2002. godine u Johanesburgu, postavljaju se osnove projekta ST-EP-a (Sustainable Tourism - Eliminating Poverty) sa ciljem smanjenja siromaštva u svetu za čak 50% do 2015. godine.

Tokom proteklih šest decenija, turizam se suočio sa kontinuiranim rastom i diversifikacijom, da bi postao jedan od najvećih ekonomskih sektora sa najbržim rastom u svetu. Tokom vremena, sve veći broj destinacija se otvorilo i ulagalo u razvoj turizma, pretvarajući savremeni turizam u ključni pokretač socio-ekonomskog razvoja. Turizam je postao jedna od glavnih kategorija međunarodne trgovine. Danas, se prihod od eksporta koji generiše međunarodni turizam nalazi na četvrtom mestu posle goriva, hemijskih proizvoda i motornih vozila. Za mnoge razvijene zemlje, to je glavni izvor prihoda i kategorija izvoza broj jedan, što stvara toliko potrebna radna mesta i prilike za razvoj. Takvi rezultati su slični čak i u zemljama Zapadnog Balkana. Tokom aktuelne finansijske krize, pitanje koje se nameće kako će se finansijska kriza odraziti na potražnju za uslugama industrije turizma.

Razvoj turizma i hotelske industrije pokreće rast drugih komplementaranih delatnosti. Generalno posmatrajući, region Srbije nikada nije okarakterisan masovnim turizmom, iako je to grana koja je u pravom smislu reči potencijalno rešenje za mnoge privredne probleme, a na prvom mestu nezaposlenost. Poznato je da promet turista u Srbiji nije adekvatno srazmeran svim antropogenim i prirodnim bogatstvima. Međusektorske analize pokazuju da u okviru najvažnijih segmenata (proizvodnja, izvoz, zaposlenost) turistička delatnost predstavlja jednu od najpropulzivnijih sektora privrede. Blagotvorono dejstvo ove grane potvrđeno je i u regionalnom razvoju. Turističku privredu definitivno treba tretirati kao jedan od najjačih faktora ekonomske stabilizacije, te kao faktor koji otklanja disproporcije nastale na bazi nepovoljnog kretanja produktivnosti i zaposlenosti, zatim na bazi granskih i regionalnih neusklađenosti.

Kao jedna od baznih grana nacionalne ekonomije, stvaralac GDP-a i oslonac razvoja različitih sredina, turizam predstavlja za Srbiju veoma perspektivnu i značajnu ekonomsku aktivnost. Nažalost, od početka 90-tih godina XX veka uslovi za odvijanje aktivnosti u oblasti turizma pokazali su se veoma nepovoljnim, iz velikog broja razloga, među koje svakako spadaju i nedostatak kapitala, smanjen obim turističkog prometa, veoma male investicije i osnovnog uzroka duboke ekonomske i političke krize u kojoj se našlo naše društvo. Pod uticajem nastalih promena, sadašnji nivo razvoja domaćeg turizma nalazi se ispod realnih mogućnosti koje pružaju brojni respektabilni resursi kako prirodni, tako i društveni. Takođe politika nediferenciranog marketinga koja je, za čitav period razvoja turizma nakon Drugog svetskog rata na do danas, bila imanentna, nije davala rezultate koji su na osnovu prisutnih resursa bili realni. U godinama tranzicije često se čuje daje turizam jedan od oslonaca budućeg privrednog razvoja Srbije. Međutim, u praksi se malo uradilo i čini da se pređe 'sa reči na dela'.

Promene koje se odigravaju u svetskoj privredi, aktuelizovale su značaj tercijalnih delatnosti, a naročito turizma. Stvaranje uslova za dalji razvoj turizma u funkciji je njegovih pozitivnih efekata na privredni i društveni razvoj Srbije. U procesu transformacije i strukturnog prilagođavanja povećanje izvoza je jedan od najvažnijih ciljeva, a doprinos turizma povećanju izvoza može biti veći u narednom, u odnosu na prethodni period.
Referentni URL