11-05-2010, 10:02 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Internacionalizacija tržišta ima za posledicu neuravnoteženi rast investicija, a najveći deo novih ulaganja odlazi u azijski, američki i evropski region u okviru kojih je već ostvaren zavidan nivo integracije tržišta. Globalizacija po nekim rešenjima doprinosi stvaranju “socijalnog dampinga” koji nastaje uvozom roba sa tržišta koja imaju niže troškove proizvodnje i visoku produktivnost. Industrijski razvijene zemlje Zapada preplavljene su jevtinim proizvodima iz Azije i istočne Evrope. Visoka produktivnost i niža cena rada u zemljama “ azijskih tigrova” obezbeđuje proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tržištu. Na cenu proizvoda utiču i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja, što se odražava i na ukupna poreska opterećenja privrede što utiče na konačnu cenu proizvoda. O efektima globalne svetske privrede formulišu se i neka druga pesimistička gledišta koja se svode na to da svetska mašina tržišnog mehanizma rada proizvodi:
•spekulativnu finansijsku ekonomiju,
•velike disfunkcije i sramna rasipništva,
•bezgraničnu slobodu delovanja privatnog kapitala,
•eksploataciju malih i srednjih preduzeća koje postaju obični profitni centri velikih korporacija.
Veliki pad zaštitnih carinskih stopa pojačava konkurenciju nerazvijenih zemalja na tržištu razvijenih zbog jevtinije radne snage, što je motivisalo da se preko Svetske trgovinske organizacije pokušaju nametnuti određeni standardi zaposlenih u nerazvijenim zemljama, kako bi se ublažila pomenuta konkurentnost što nije bilo prihvaćeno. Multinacionalne kompanije nisu samo produžeci moći države, one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom, supranacionalnom planu, akteri koji sad već skoro samostalno pletu mrežu globalnih institucija i odnosa. Vođeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti države postaju „ grabjivice“ koje štitesvoja preduzeća i napadaju ona druga. Nove tehnologije – globalna informaciona mreža Internet – finansijske instrumente su učinili relativno jednostavnim, sa malim rizicima i niskim transakcionim troškovima ostvaruju se značajni profiti.
Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede
Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga, može se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja.
Shodno svojoj veličini, širini, one postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo značajno prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno, ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija.
Mehanizam funkcionisanja svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi
Sa procesima internacionalizacije i globalizacije poslovanja i funkcionisanja tržišnog mehanizma, za savremenu privredu i preduzeća, pojačan je značaj i uticaj međunarodnog okruženja, preko sprega međunarodne poslovne infrastrukture i institucija koje definišu okruženje međunarodnog poslovanja bez obzira što je ispresecan državnim granicama i lokalnim barijerama. Preduzeća, ali i države koje žele da ostvare kompatibilnost sa svetskim tokovima moraju ne samo da izgrade u svom domenu poslovnu infrastrukturu nego ne mogu da ignorišu relevantne faktore i institucije međunarodne poslovne infrastrukture i okruženja.
Međunarodnu ekonomsku dimenziju čine faktori koji regulišu međunarodnu razmenu roba, usluga, znanja, kapitala...Reč je o pravilima regulisanja prakse i procedura u odvijanju aktivnosti na svetskom tržištu. Države su imale vodeću ulogu u definisanju ovih pravila jer su svoju trgovinsku politiku u odnosu na druge definisale naa platformi zaštite tzv. domaće industrije od inostrane konkurencije, a međusobne odnose regulisalebilateralnim pregovorima sa drugim državama. Sa jačanjem ekonomske saradnje, posebno međunarodnih trgovinskih i finansijskih veza, neophodno je usaglašavanje i kontrolisanje barijera za međunarodnu razmenu i trgovinu. Javljaju se kao sredstvo za kontrolisanje cena, ponude i tražnje, zaliha
Internacionalizacija tržišta ima za posledicu neuravnoteženi rast investicija, a najveći deo novih ulaganja odlazi u azijski, američki i evropski region u okviru kojih je već ostvaren zavidan nivo integracije tržišta. Globalizacija po nekim rešenjima doprinosi stvaranju “socijalnog dampinga” koji nastaje uvozom roba sa tržišta koja imaju niže troškove proizvodnje i visoku produktivnost. Industrijski razvijene zemlje Zapada preplavljene su jevtinim proizvodima iz Azije i istočne Evrope. Visoka produktivnost i niža cena rada u zemljama “ azijskih tigrova” obezbeđuje proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tržištu. Na cenu proizvoda utiču i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja, što se odražava i na ukupna poreska opterećenja privrede što utiče na konačnu cenu proizvoda. O efektima globalne svetske privrede formulišu se i neka druga pesimistička gledišta koja se svode na to da svetska mašina tržišnog mehanizma rada proizvodi:
•spekulativnu finansijsku ekonomiju,
•velike disfunkcije i sramna rasipništva,
•bezgraničnu slobodu delovanja privatnog kapitala,
•eksploataciju malih i srednjih preduzeća koje postaju obični profitni centri velikih korporacija.
Veliki pad zaštitnih carinskih stopa pojačava konkurenciju nerazvijenih zemalja na tržištu razvijenih zbog jevtinije radne snage, što je motivisalo da se preko Svetske trgovinske organizacije pokušaju nametnuti određeni standardi zaposlenih u nerazvijenim zemljama, kako bi se ublažila pomenuta konkurentnost što nije bilo prihvaćeno. Multinacionalne kompanije nisu samo produžeci moći države, one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom, supranacionalnom planu, akteri koji sad već skoro samostalno pletu mrežu globalnih institucija i odnosa. Vođeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti države postaju „ grabjivice“ koje štitesvoja preduzeća i napadaju ona druga. Nove tehnologije – globalna informaciona mreža Internet – finansijske instrumente su učinili relativno jednostavnim, sa malim rizicima i niskim transakcionim troškovima ostvaruju se značajni profiti.
Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede
Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga, može se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja.
Shodno svojoj veličini, širini, one postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo značajno prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno, ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija.
Mehanizam funkcionisanja svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi
Sa procesima internacionalizacije i globalizacije poslovanja i funkcionisanja tržišnog mehanizma, za savremenu privredu i preduzeća, pojačan je značaj i uticaj međunarodnog okruženja, preko sprega međunarodne poslovne infrastrukture i institucija koje definišu okruženje međunarodnog poslovanja bez obzira što je ispresecan državnim granicama i lokalnim barijerama. Preduzeća, ali i države koje žele da ostvare kompatibilnost sa svetskim tokovima moraju ne samo da izgrade u svom domenu poslovnu infrastrukturu nego ne mogu da ignorišu relevantne faktore i institucije međunarodne poslovne infrastrukture i okruženja.
Međunarodnu ekonomsku dimenziju čine faktori koji regulišu međunarodnu razmenu roba, usluga, znanja, kapitala...Reč je o pravilima regulisanja prakse i procedura u odvijanju aktivnosti na svetskom tržištu. Države su imale vodeću ulogu u definisanju ovih pravila jer su svoju trgovinsku politiku u odnosu na druge definisale naa platformi zaštite tzv. domaće industrije od inostrane konkurencije, a međusobne odnose regulisalebilateralnim pregovorima sa drugim državama. Sa jačanjem ekonomske saradnje, posebno međunarodnih trgovinskih i finansijskih veza, neophodno je usaglašavanje i kontrolisanje barijera za međunarodnu razmenu i trgovinu. Javljaju se kao sredstvo za kontrolisanje cena, ponude i tražnje, zaliha