11-05-2010, 09:24 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Tržište se najčešće definiše kao mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za određenim stvarima - predmetima (tržišnim materijalima).
U zavisnosti od vrste tržišnog materijala koja se na njemu nudi, postoje dve vrste tržišta:
-robno (produktno tržište) na kojem se nude razne vrste roba i usluga (tržište nafte, tržište kafe i sl.), i
-finansijsko tržište na kome se nude i traže finansijska sredstva, u različitom obliku i formi.
Finansijska sredstva koja se nude, odnosno traže na tržištu, mogu biti kratkoročna (rok dospeća je do godinu dana) i dugoročna (rok dospeća je preko godinu dana).
Tržište hartija od vrednosti
Tržište hartija od vrednosti predstavlja jedan segment finansijskih tržišta, na kojima se trguje hartijama od vrednosti (akcijama, obveznicama, investicionim jedinicama privatizacionih fondova itd).
Tržište hartija od vrednosti se deli na:
-primarno tržište hartija od vrednosti - na kome se vrši emisija (izdavanje) i prva prodaja hartija od vrednosti od strane emitenta (preduzeća koje emituje hartije), koji na taj način dolazi do potrebnih finansijskih sredstava – kapitala za rast i razvoj,
-sekundarno tržište hartija od vrednosti - na kome se odvijaju dalje kupovine i prodaje tih hartija od vrednosti između njihovih vlasnika. Emitent (preduzeće koje je emitovalo/izdalo hartije od vrednosti) ne učestvuje u ovim transakcijama.
Ko su učesnici na tržištu hartija od vrednosti
Učesnici na tržištu hartija od vrednosti su:
-Emitenti (preduzeća, vladine institucije, organi lokalne samouprave i drugi kojima je potreban kapital za rast, razvoj ili finansiranje tekućih potreba),
-Investitori (pojedinci i institucionalni investitori, tj. oni subjekti koji ostvaruju odredjenu štednju, koju žele da investiraju radi ostvarivanja prihoda od tih investicije),
-Finansijske institucije (u ulozi posrednika izmedju emitenata i investitora. To su banke, brokersko dilerske kuće, investicioni fondovi),
-Država (država se javlja kao emitent i investitor, ali što je mnogo važnije i kao kontrolor i regulator svih dešavanja na tržištu hartija od vrednosti).
Kapitalne hartije od vrednosti
Kapitalnim hartijama od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti tržišta kapitala, odnosno efekti.
Efekti, u užem smislu, predstavljaju deo hartija od vrednosti sa kojima se posluje na tržištu kapitala, bez obzira kako je ono organizovano.
U praksi se sreću sledeći oblici efekata:
-Akcija.
-Obveznica.
-Tržišni materijal (fjučersi i opcije).
Kako se vode hartije od vrednosti?
Hartije od vrednosti se, u savremenim uslovima, ne štampaju, ne drže se u ruci ili slamarici, ni u kućnim sefovima.
Hartije od vrednosti se vode u dematerijalizovanoj formi, tj. u obliku elektronskog zapisa. To praktično znači da svi vlasnici hartija od vrednosti imaju otvoren račun, slično žiro (tekućem) računu u banci, samo što su na tom računu registrovane hartije od vrednosti koje imaju. Sve transakcije (kupovine i prodaje) se registruju i gradjanin u svakom momentu tačno zna čime raspolaže.
Tržište se najčešće definiše kao mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za određenim stvarima - predmetima (tržišnim materijalima).
U zavisnosti od vrste tržišnog materijala koja se na njemu nudi, postoje dve vrste tržišta:
-robno (produktno tržište) na kojem se nude razne vrste roba i usluga (tržište nafte, tržište kafe i sl.), i
-finansijsko tržište na kome se nude i traže finansijska sredstva, u različitom obliku i formi.
Finansijska sredstva koja se nude, odnosno traže na tržištu, mogu biti kratkoročna (rok dospeća je do godinu dana) i dugoročna (rok dospeća je preko godinu dana).
Tržište hartija od vrednosti
Tržište hartija od vrednosti predstavlja jedan segment finansijskih tržišta, na kojima se trguje hartijama od vrednosti (akcijama, obveznicama, investicionim jedinicama privatizacionih fondova itd).
Tržište hartija od vrednosti se deli na:
-primarno tržište hartija od vrednosti - na kome se vrši emisija (izdavanje) i prva prodaja hartija od vrednosti od strane emitenta (preduzeća koje emituje hartije), koji na taj način dolazi do potrebnih finansijskih sredstava – kapitala za rast i razvoj,
-sekundarno tržište hartija od vrednosti - na kome se odvijaju dalje kupovine i prodaje tih hartija od vrednosti između njihovih vlasnika. Emitent (preduzeće koje je emitovalo/izdalo hartije od vrednosti) ne učestvuje u ovim transakcijama.
Ko su učesnici na tržištu hartija od vrednosti
Učesnici na tržištu hartija od vrednosti su:
-Emitenti (preduzeća, vladine institucije, organi lokalne samouprave i drugi kojima je potreban kapital za rast, razvoj ili finansiranje tekućih potreba),
-Investitori (pojedinci i institucionalni investitori, tj. oni subjekti koji ostvaruju odredjenu štednju, koju žele da investiraju radi ostvarivanja prihoda od tih investicije),
-Finansijske institucije (u ulozi posrednika izmedju emitenata i investitora. To su banke, brokersko dilerske kuće, investicioni fondovi),
-Država (država se javlja kao emitent i investitor, ali što je mnogo važnije i kao kontrolor i regulator svih dešavanja na tržištu hartija od vrednosti).
Kapitalne hartije od vrednosti
Kapitalnim hartijama od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti tržišta kapitala, odnosno efekti.
Efekti, u užem smislu, predstavljaju deo hartija od vrednosti sa kojima se posluje na tržištu kapitala, bez obzira kako je ono organizovano.
U praksi se sreću sledeći oblici efekata:
-Akcija.
-Obveznica.
-Tržišni materijal (fjučersi i opcije).
Kako se vode hartije od vrednosti?
Hartije od vrednosti se, u savremenim uslovima, ne štampaju, ne drže se u ruci ili slamarici, ni u kućnim sefovima.
Hartije od vrednosti se vode u dematerijalizovanoj formi, tj. u obliku elektronskog zapisa. To praktično znači da svi vlasnici hartija od vrednosti imaju otvoren račun, slično žiro (tekućem) računu u banci, samo što su na tom računu registrovane hartije od vrednosti koje imaju. Sve transakcije (kupovine i prodaje) se registruju i gradjanin u svakom momentu tačno zna čime raspolaže.