11-05-2010, 05:41 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Макроекономски агрегати су одређене економске величине једне националне заједнице којима се изражавају њене производне могућности, као и укупни резултати привређивања. Три основна макроекономска агрегата и показатеља резултата друштвене производње:
1. Друштвени бруто производ (Гросс Оутпут)
2. Друштвени производ (Бруто домаћи производ )
3. Национални доходак (Натионал Инцоме)
Бруто национални производ и бруто домаћи производ као мера приврадних достигнућа
Друштвени бруто производ или бруто вредност укупне производње је најсвеобухватнији показатељ резултата друштвене производње одређене националне заједнице. Он изразава укупну вредност свих произведених добара и услуга који се производе у одређеној националној заједници у току једне године.
Материјалну структуру друштвеног бруто произнода сачињавају средста за произнодњу и средства за личну потрошњу (ДБП=СП+СЛП). Као вредносни показатељ резултата производње састоји се из пренете вредности (средства која су утровена за производњу) и из новостворених вредности (ДБП=ПВ+НВ).
Наведена материјална и вредносна структура условљава да се тржишно верификована величина вредности производа и услуга распореди на материјалне трошкове, односно фонд материјалних трошкова, фонд амортизације, фонд личне потрошње и фонд акумулације. Његова наменска расподела гласи: ДБП= МТр+ФАм+Флп+ФА. Овај показатељ у оквиру пренете вредности (ПВ) садржи вишеструко обрачунату мађуфазну потрошњу (материјалне трошкове на име трошења предмета рада) привредних субјеката и привредних делатности репродуковано повезаних и зависних у процесу производње (нпр. произнодња намештаја, повезана са примарном произнодњом дрвета, а затим његовом прерадом, трговином на велико и трговином на мало или производња пшенице, брашна и хлеба).
Због вишеструког обрачунавања вредности утрошених предмета рада (пшенице најпре у брашну, а зати и у хлеб). Друштвени бруто производ неадекватно исказује величину вредности укупне производње. Ове проблеме треба уочити и решити на задовољавајући начин. Треба избећи да се међуфазни производи, који служе за производњу финалног производа, посебно рачунају, јер то може довести до вештачки повећаног друштвеног производа.
Бруто национални производ и бруто домаћи производ
Бруто национални производ укључује дохотке (плате, профите и закупнину) од остатка света, а искључује плаћања чинилаца дохотка остатку света, односно:
ГНП = ГДП
+ плаћање чинилаца из иностранства
– плаћања чинилаца иностранству.
Друштвени производи
Друштвени производ је показатељ којим ће се отклонити наведени недостатак друштвеног бруто производа. Сходно методологији УН, друштвеним производом се обухватају сва финална добра и услуге који се не користе као предмети рада у наредној фази процеса рада и пословања.
Као вредносни показатељ резултата производње садржи се из амортизације као вредносног израза утрошених средстава рада и новостворене вредности која се производи у одређеном периоду. Друштвени производ се појављује као позитивна разлика између друштвеног бруто производа и величине вредности утрошених предмета рада (материјални трошкови) ДП=ДБТ-МТр.
Назива се и бруто додата вредност, јер садржи оно што произвођачи финалних производа и додају својом активношћу бавећи се производњом тих производа и вршењим тих услуга. Статистички посматрано, амортизација и новостворена вредност у бруто додатој вредности се представља као збир вредности потрошње средстава за рад (амортизација), зараде запослених, пословног вишка и пореза на производе (умањених за субвенције).
Друштвени производ је материјлана основа свих облика финалне потрошње и то: а) личне потрошње, б) државне или јавне потрошње, ц) инвестиционе потрошње. У условима пословања националне заједнице са иностранством, друштвена производња обухвата и д) величину вредности финалних производа и улога који се појављују као позитивна или негативна разлика између вредности извиза и увоза роба и услуга.
Друштвени производ се у статистици високо развијених земаља појављује у своја два облика: а) у виду бруто домаћег производа (БДП) или бруто додатне вредности и б) бруто националног производа или бруто националног дохотка (БНП)
Макроекономски агрегати су одређене економске величине једне националне заједнице којима се изражавају њене производне могућности, као и укупни резултати привређивања. Три основна макроекономска агрегата и показатеља резултата друштвене производње:
1. Друштвени бруто производ (Гросс Оутпут)
2. Друштвени производ (Бруто домаћи производ )
3. Национални доходак (Натионал Инцоме)
Бруто национални производ и бруто домаћи производ као мера приврадних достигнућа
Друштвени бруто производ или бруто вредност укупне производње је најсвеобухватнији показатељ резултата друштвене производње одређене националне заједнице. Он изразава укупну вредност свих произведених добара и услуга који се производе у одређеној националној заједници у току једне године.
Материјалну структуру друштвеног бруто произнода сачињавају средста за произнодњу и средства за личну потрошњу (ДБП=СП+СЛП). Као вредносни показатељ резултата производње састоји се из пренете вредности (средства која су утровена за производњу) и из новостворених вредности (ДБП=ПВ+НВ).
Наведена материјална и вредносна структура условљава да се тржишно верификована величина вредности производа и услуга распореди на материјалне трошкове, односно фонд материјалних трошкова, фонд амортизације, фонд личне потрошње и фонд акумулације. Његова наменска расподела гласи: ДБП= МТр+ФАм+Флп+ФА. Овај показатељ у оквиру пренете вредности (ПВ) садржи вишеструко обрачунату мађуфазну потрошњу (материјалне трошкове на име трошења предмета рада) привредних субјеката и привредних делатности репродуковано повезаних и зависних у процесу производње (нпр. произнодња намештаја, повезана са примарном произнодњом дрвета, а затим његовом прерадом, трговином на велико и трговином на мало или производња пшенице, брашна и хлеба).
Због вишеструког обрачунавања вредности утрошених предмета рада (пшенице најпре у брашну, а зати и у хлеб). Друштвени бруто производ неадекватно исказује величину вредности укупне производње. Ове проблеме треба уочити и решити на задовољавајући начин. Треба избећи да се међуфазни производи, који служе за производњу финалног производа, посебно рачунају, јер то може довести до вештачки повећаног друштвеног производа.
Бруто национални производ и бруто домаћи производ
Бруто национални производ укључује дохотке (плате, профите и закупнину) од остатка света, а искључује плаћања чинилаца дохотка остатку света, односно:
ГНП = ГДП
+ плаћање чинилаца из иностранства
– плаћања чинилаца иностранству.
Друштвени производи
Друштвени производ је показатељ којим ће се отклонити наведени недостатак друштвеног бруто производа. Сходно методологији УН, друштвеним производом се обухватају сва финална добра и услуге који се не користе као предмети рада у наредној фази процеса рада и пословања.
Као вредносни показатељ резултата производње садржи се из амортизације као вредносног израза утрошених средстава рада и новостворене вредности која се производи у одређеном периоду. Друштвени производ се појављује као позитивна разлика између друштвеног бруто производа и величине вредности утрошених предмета рада (материјални трошкови) ДП=ДБТ-МТр.
Назива се и бруто додата вредност, јер садржи оно што произвођачи финалних производа и додају својом активношћу бавећи се производњом тих производа и вршењим тих услуга. Статистички посматрано, амортизација и новостворена вредност у бруто додатој вредности се представља као збир вредности потрошње средстава за рад (амортизација), зараде запослених, пословног вишка и пореза на производе (умањених за субвенције).
Друштвени производ је материјлана основа свих облика финалне потрошње и то: а) личне потрошње, б) државне или јавне потрошње, ц) инвестиционе потрошње. У условима пословања националне заједнице са иностранством, друштвена производња обухвата и д) величину вредности финалних производа и улога који се појављују као позитивна или негативна разлика између вредности извиза и увоза роба и услуга.
Друштвени производ се у статистици високо развијених земаља појављује у своја два облика: а) у виду бруто домаћег производа (БДП) или бруто додатне вредности и б) бруто националног производа или бруто националног дохотка (БНП)