11-05-2010, 05:37 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Izraz “industrijska” svojina se u poslednje vreme, pogotovo sa donošenjem grupe zakona koji se odnose na ovu oblast : Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i Zakon o geografskim oznakama porekla, zamenjuje se izrazom “intelektualna” svojina. Industrijska svojina predstavlja skup intelektualnih vrednosti proizvoda ljudskog duha, kao što su: pronalasci, modeli i uzorci, robni i uslužni žigovi, oznaka porekla proizvoda i suzbijanje nelojalne utakmice na tržištu. Tu spadaju i određena znanja koja su zaštićena (know-how).
Što se tiče pravne prirode prava intelektulalne svojine, postoji više pravnih teorija. Jedna od njih je monopolna teorija koja istim pravima priznaje monopolski karakter zbog njihovog pozitivnog delovanja na industrijski razvoj, a druga je teorija intelektualne svojine koja priznaje pronalazaču, autoru da ima intelektualnu svojinu na rezultatima svojeg rada. Treća teorija, smatra da se radi o ličnim pravima ( pronalasci, žigovi... ), a četvrta teorija je teorija klijentele koja polazi od ekonomske funkcije sticanja klijentele. Postoji i peta teorija, koja je najviše zastupljenana u nemačkom pravu i prihvaćena je u svetu, a to je teorija nematerijalnih prava.
1)Izvori prava.- Pored Zakona o patentima, Zakona o žigovima, Zakona o modelima i uzorcima i Zakona o geografskim oznakama porekla, na nacionalnom planu se kao dopunski izvori za ovu oblast mogu smatrati Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o trgovini.
Na međunarodnom planu najvažniji izvor prava industrijske svojine je Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine.
Po Pariskoj konvenciji je predviđeno posebno načelo nacionalnog tretmana koje omogućava državljanima zemalja članica Pariske unije, da imaju u svim ostalim zemljama Unije ista prava i obaveze kao domaći državljani određene zemlje.Načelo asimilacije omogućava pripadnicima zemalja Unije da se izjednače sa državljanima zemalja koje ne pripadaju Uniji, pod uslovom da imaju domicil ili da imaju realno industrijsko ili trgovačko preduzeće na teritoriji jedne od zemalja Unije.Načelo minimalnih prava obuhvata više prava, počev od prava prvenstva u zaštiti prava industrijske svojine pa sve do nezavisnog patetnog prava , odnosno nezavisnog prava žiga, moralnog prava pronalazača, prava zaštite „takav kakav je“, kao i zabrane paralelnog uvoza.
Konvencija predviđa i obaveznu zaštitu uzorka i modela gde nije, kao patenta i žiga predviđena obavezna licenca i obaveza zaštite trgovačkog imena firme u svim zemljama članicama Unije.
Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova, naša država ratifikovala, omogućava sistem međunarodne registracije žigova gde se sa podnošenjem prijave nadležnom nacionalnom organu, u naš zavod za intelektualnu svojinu, odnosno Međunarodnom birou u Švajcarskoj, dobija univerzalna pravna zaštita u svim zemljama koje su pristupile ovom sporazumu.
Međunarodna registracija žigova traje 20 godina i taj se rok može neograničeno puta produžavati.
Pronalazačko pravo
Patenti i mali patenti
1) Pojam i predmet zaštite.- Pronalazak se štiti patentom ili „malim patentom“. Patent je pravo, kojim se štiti pronalazak i koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema koji ima inventivni nivo i koji je primenljivo, a „mali patent“ je novi institut u srpskom pravu industrijske ( intelektualne ) svojine kojim se štiti pronalazak koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema i koje je primenljivo, ali koji ima niži inventivni nivo.
Kao predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod ( uređaj, supstanca, kompozicija, mikroorganizam....) postupak kao i primena poznatog proizvoda ili postupak u nove svrhe. Predmet pronalaska koji se štiti „malim patentom“ može biti rešenje koje se odnosi na oblikovanje, konstrukciju ili konfiguraciju nekog predmeta ili raspored njegovih sastavnih delova. Pod predmetom, u najširem smislu reči, podrazumeva naprava, aparat, uređaj, pribor, mehanizam,.... Međutim, za razliku od oblikovanja koje se obavlja u estetske svrhe, a što je predmet zaštite modelom, „malim patentom“ se štiti takvo oblikovanje nekog predmeta kojim se rešava određeni tehnički problem i koji ima upotrebnu i praktičnu svrhu, a ne estetsku svrhu, kao na primer: novi oblik crepa ili drugog građevinskog elementa i dr. Predmet prijave „malog patenta“ može biti i novi raspored sastavnih delova nekog predmeta kojim će se rešiti određeni tehnički problem, na primer, novi raspored elemenata na elektroinstalacionoj tabli kojim će se rešiti pitanja prostora ili načina za lakše održavanje instalacije. Cilj uvođenja „malog patenta“ je da se ustanovi poseban oblik zaštite za pronalaske koji su novi i inventivni, ali ne dosežu onaj nivo inventivnosti koji je propisan za patente.
Zakonodavac, s druge strane ističe, da se ne smatraju pronalascima i kao takvi ne uživaju zaštitu po Zakonu o patentim, naučna otkrića, naučne teorije i matematičke metode, estetske kreacije, planovi i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova kao i programi računara i prikazivanje informacija definisanih samim sadržajem tih informacija.
Pored toga, predviđa se da se patentom, odnosno „malim patentom“ ne može zaštititi pronalazak čije bi objavljivanje ili upotreba bila protivna moralu ili zakonu, pronalazak hiruškog postupka ili postupak lečenja koji se primenjuje neposredno na ljudskom ili životinjskom telu ili bitni biološki postupak za dobijanje biljke i životinje.
2) Vrste patenta.- Kao što je istaknuto, jedna podela vrste patenta bi bila: na patent i „mali patent“( „korisni model“ ). Druga podela, na poverljivi i nepoverljivi patent. Kod poverljivog patenta, štiti se pronalazak koji se odnosi na narodnu odbranu i državnu bezbednost. Zatim, postoji i zavisni patent, koji se zaštićuje pronalazak koji se ne može samostalno primeniti, bez istovremene primene drugog pronalaska koji je vremenski ranije zaštićen patentom i gde ova dva pronalaska pripadaju različitim licima.
Postoje i tzv. zavodski patenti, tj. patenti koji su stvoreni zajedničkim radom u fabrici, zavodu, preduzeću, pa nije moguće utvrditi koja su lica u timskom radu stvorila pronalazak. Tada, preduzeće ima pravo, da u svoje ime traži pravo priznavanja na patent sa pravom pronalazača na naknadu.
Postoji još jedna podela patenata, na osnovni i dopunski. Osnovnim patentom štiti se osnovni pronalazak, a dopunskim patentom dopunski pronalazak. Osnovna karakteristika dopunskog patenta je da titular mora biti isto lice koje je titular i osnovnog patenta.Treće lice, ne može steći dopunski patent. Ono može svoj pronalazak koji je dopuna ili usavršavanje nekog ranijeg tuđeg pronalaska zaštititi sa patentom koji je zavisan od odgovarajućeg tuđeg patenta.
Može se govoriti i o zavisnom i o nezavisnom patentu. Zavisnim patentom se štiti pronalazak koji se ne može primeniti a da se ne upotrebi već raniji stvoreni pronalazak. Titulari ovih patenata su različita lica. Titular, zavisnog patenta, ne može iskorišćavati svoj pronalazak jer time on vređa nezavisni patent obzirom da je zavisni pronalazak na osnovu ranijeg nezavisnog. Sukob interesa, između titulara nezavisnog i zavisnog patenta, rešava se putem odobravanja posebne licence. Na osnovu ove licence, pronalazač zavisnog pronalaska može iskorišćavati svoj pronalazak, pri čemu on koristi i ranije nezavisni pronalazak. Pronalazač nezavisnog pronalaska, istovremeno stiče ovlašćenje da koristi pronalazak koji je dopunjen ili usavršen.
3) Poverljivi patenti.- Poverljivim patetima se štite pronalasci koji se smatraju poverljivi i koji su značajni za odbranu ili bezbednost Srbije.
4) Patenti iz radnog odnosa.-Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene zadatke vezane za naučno-tehničko istraživanje i razvoj, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog s poslodavcom; 2) pronalazak koji nije napred obuhvaćen ( pod 1 ), a koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materjalno-tehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac i 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi-da je stvoren u toku radnog odnosa, bio jedan od tih pronalazaka.
Pravo na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa ima poslodavac, kad ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređeno. U slučaju da je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca, pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu, zavisno od efekta ekonomskog iskorišćavanja pronalaska.
Pravo na zaštitu pronalaska ima zaposleni ( kad je pronalazak iz radnog odnosa – zaštićen na ime poslodavca, a pronalazaču pripadaju moralna prava, kao i prava na naknadu ekonomskog iskorišćavanja ), s tim što tada poslodavac
Izraz “industrijska” svojina se u poslednje vreme, pogotovo sa donošenjem grupe zakona koji se odnose na ovu oblast : Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i Zakon o geografskim oznakama porekla, zamenjuje se izrazom “intelektualna” svojina. Industrijska svojina predstavlja skup intelektualnih vrednosti proizvoda ljudskog duha, kao što su: pronalasci, modeli i uzorci, robni i uslužni žigovi, oznaka porekla proizvoda i suzbijanje nelojalne utakmice na tržištu. Tu spadaju i određena znanja koja su zaštićena (know-how).
Što se tiče pravne prirode prava intelektulalne svojine, postoji više pravnih teorija. Jedna od njih je monopolna teorija koja istim pravima priznaje monopolski karakter zbog njihovog pozitivnog delovanja na industrijski razvoj, a druga je teorija intelektualne svojine koja priznaje pronalazaču, autoru da ima intelektualnu svojinu na rezultatima svojeg rada. Treća teorija, smatra da se radi o ličnim pravima ( pronalasci, žigovi... ), a četvrta teorija je teorija klijentele koja polazi od ekonomske funkcije sticanja klijentele. Postoji i peta teorija, koja je najviše zastupljenana u nemačkom pravu i prihvaćena je u svetu, a to je teorija nematerijalnih prava.
1)Izvori prava.- Pored Zakona o patentima, Zakona o žigovima, Zakona o modelima i uzorcima i Zakona o geografskim oznakama porekla, na nacionalnom planu se kao dopunski izvori za ovu oblast mogu smatrati Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o trgovini.
Na međunarodnom planu najvažniji izvor prava industrijske svojine je Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine.
Po Pariskoj konvenciji je predviđeno posebno načelo nacionalnog tretmana koje omogućava državljanima zemalja članica Pariske unije, da imaju u svim ostalim zemljama Unije ista prava i obaveze kao domaći državljani određene zemlje.Načelo asimilacije omogućava pripadnicima zemalja Unije da se izjednače sa državljanima zemalja koje ne pripadaju Uniji, pod uslovom da imaju domicil ili da imaju realno industrijsko ili trgovačko preduzeće na teritoriji jedne od zemalja Unije.Načelo minimalnih prava obuhvata više prava, počev od prava prvenstva u zaštiti prava industrijske svojine pa sve do nezavisnog patetnog prava , odnosno nezavisnog prava žiga, moralnog prava pronalazača, prava zaštite „takav kakav je“, kao i zabrane paralelnog uvoza.
Konvencija predviđa i obaveznu zaštitu uzorka i modela gde nije, kao patenta i žiga predviđena obavezna licenca i obaveza zaštite trgovačkog imena firme u svim zemljama članicama Unije.
Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova, naša država ratifikovala, omogućava sistem međunarodne registracije žigova gde se sa podnošenjem prijave nadležnom nacionalnom organu, u naš zavod za intelektualnu svojinu, odnosno Međunarodnom birou u Švajcarskoj, dobija univerzalna pravna zaštita u svim zemljama koje su pristupile ovom sporazumu.
Međunarodna registracija žigova traje 20 godina i taj se rok može neograničeno puta produžavati.
Pronalazačko pravo
Patenti i mali patenti
1) Pojam i predmet zaštite.- Pronalazak se štiti patentom ili „malim patentom“. Patent je pravo, kojim se štiti pronalazak i koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema koji ima inventivni nivo i koji je primenljivo, a „mali patent“ je novi institut u srpskom pravu industrijske ( intelektualne ) svojine kojim se štiti pronalazak koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema i koje je primenljivo, ali koji ima niži inventivni nivo.
Kao predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod ( uređaj, supstanca, kompozicija, mikroorganizam....) postupak kao i primena poznatog proizvoda ili postupak u nove svrhe. Predmet pronalaska koji se štiti „malim patentom“ može biti rešenje koje se odnosi na oblikovanje, konstrukciju ili konfiguraciju nekog predmeta ili raspored njegovih sastavnih delova. Pod predmetom, u najširem smislu reči, podrazumeva naprava, aparat, uređaj, pribor, mehanizam,.... Međutim, za razliku od oblikovanja koje se obavlja u estetske svrhe, a što je predmet zaštite modelom, „malim patentom“ se štiti takvo oblikovanje nekog predmeta kojim se rešava određeni tehnički problem i koji ima upotrebnu i praktičnu svrhu, a ne estetsku svrhu, kao na primer: novi oblik crepa ili drugog građevinskog elementa i dr. Predmet prijave „malog patenta“ može biti i novi raspored sastavnih delova nekog predmeta kojim će se rešiti određeni tehnički problem, na primer, novi raspored elemenata na elektroinstalacionoj tabli kojim će se rešiti pitanja prostora ili načina za lakše održavanje instalacije. Cilj uvođenja „malog patenta“ je da se ustanovi poseban oblik zaštite za pronalaske koji su novi i inventivni, ali ne dosežu onaj nivo inventivnosti koji je propisan za patente.
Zakonodavac, s druge strane ističe, da se ne smatraju pronalascima i kao takvi ne uživaju zaštitu po Zakonu o patentim, naučna otkrića, naučne teorije i matematičke metode, estetske kreacije, planovi i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova kao i programi računara i prikazivanje informacija definisanih samim sadržajem tih informacija.
Pored toga, predviđa se da se patentom, odnosno „malim patentom“ ne može zaštititi pronalazak čije bi objavljivanje ili upotreba bila protivna moralu ili zakonu, pronalazak hiruškog postupka ili postupak lečenja koji se primenjuje neposredno na ljudskom ili životinjskom telu ili bitni biološki postupak za dobijanje biljke i životinje.
2) Vrste patenta.- Kao što je istaknuto, jedna podela vrste patenta bi bila: na patent i „mali patent“( „korisni model“ ). Druga podela, na poverljivi i nepoverljivi patent. Kod poverljivog patenta, štiti se pronalazak koji se odnosi na narodnu odbranu i državnu bezbednost. Zatim, postoji i zavisni patent, koji se zaštićuje pronalazak koji se ne može samostalno primeniti, bez istovremene primene drugog pronalaska koji je vremenski ranije zaštićen patentom i gde ova dva pronalaska pripadaju različitim licima.
Postoje i tzv. zavodski patenti, tj. patenti koji su stvoreni zajedničkim radom u fabrici, zavodu, preduzeću, pa nije moguće utvrditi koja su lica u timskom radu stvorila pronalazak. Tada, preduzeće ima pravo, da u svoje ime traži pravo priznavanja na patent sa pravom pronalazača na naknadu.
Postoji još jedna podela patenata, na osnovni i dopunski. Osnovnim patentom štiti se osnovni pronalazak, a dopunskim patentom dopunski pronalazak. Osnovna karakteristika dopunskog patenta je da titular mora biti isto lice koje je titular i osnovnog patenta.Treće lice, ne može steći dopunski patent. Ono može svoj pronalazak koji je dopuna ili usavršavanje nekog ranijeg tuđeg pronalaska zaštititi sa patentom koji je zavisan od odgovarajućeg tuđeg patenta.
Može se govoriti i o zavisnom i o nezavisnom patentu. Zavisnim patentom se štiti pronalazak koji se ne može primeniti a da se ne upotrebi već raniji stvoreni pronalazak. Titulari ovih patenata su različita lica. Titular, zavisnog patenta, ne može iskorišćavati svoj pronalazak jer time on vređa nezavisni patent obzirom da je zavisni pronalazak na osnovu ranijeg nezavisnog. Sukob interesa, između titulara nezavisnog i zavisnog patenta, rešava se putem odobravanja posebne licence. Na osnovu ove licence, pronalazač zavisnog pronalaska može iskorišćavati svoj pronalazak, pri čemu on koristi i ranije nezavisni pronalazak. Pronalazač nezavisnog pronalaska, istovremeno stiče ovlašćenje da koristi pronalazak koji je dopunjen ili usavršen.
3) Poverljivi patenti.- Poverljivim patetima se štite pronalasci koji se smatraju poverljivi i koji su značajni za odbranu ili bezbednost Srbije.
4) Patenti iz radnog odnosa.-Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene zadatke vezane za naučno-tehničko istraživanje i razvoj, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog s poslodavcom; 2) pronalazak koji nije napred obuhvaćen ( pod 1 ), a koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materjalno-tehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac i 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi-da je stvoren u toku radnog odnosa, bio jedan od tih pronalazaka.
Pravo na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa ima poslodavac, kad ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređeno. U slučaju da je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca, pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu, zavisno od efekta ekonomskog iskorišćavanja pronalaska.
Pravo na zaštitu pronalaska ima zaposleni ( kad je pronalazak iz radnog odnosa – zaštićen na ime poslodavca, a pronalazaču pripadaju moralna prava, kao i prava na naknadu ekonomskog iskorišćavanja ), s tim što tada poslodavac