11-05-2010, 05:34 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Karakteristika ovog oblika finansiranja je da je poverilac kreditor i da nema osiguranja vraćanja duga putem jemstva ili druge garancije. U ove oblike finansiranja spadaju: 1) finansiranje trgovačkim kreditom, 2) finansiranje vremenskim razgraničenjima i 3) finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca.
Finansiranje dobavljačkim kreditom
1. Dobavljački kredit kupac koristi kao kratkoročni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konačnog roka plaćanja. Uobičajeno je da dobavljač kupcu za isporučenu robu ili izvršenu uslugu odobri neki kraći vremenski period u kome će platiti robu ili naknadu za izvršenu uslugu. Najčešće ti rokovi iznose 10, 15, 30, 60 ili 90 dana. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljača, odnosno koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni izvor finansiranja. Ovaj kredit se može nazvati i trgovačkim ili komercijalnim kreditom, pošto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u određenom roku. Time ovaj kredit predstavlja kratkoročni robni kredit koji dobavljač odobrava kupcu za kupljenu robu ili za izvršene usluge.
Dobavljački kredit je vrlo raširen oblik kratkoročnog finansiranja, što je posledica razvijenosti kupoprodajnih odnosa između kupaca i dobavljača. Dobavljači su fleksibilniji od banaka prilikom odobravanja kratkoročnih kredita.
Kreditne uslove kod ovog kredita određuje dobavljač. Uslovi plaćanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o plaćanju sa ponuđenim kasa-skontom ili bez ponuđenog kasa-skonta. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kasa-skonto, kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu zadržava novac i koristi ga za druge potrebe, čime kupac koristi kratkoročni beskamatni kredit. Međutim, dobavljač može kupcu odobriti kasa-skonto ako obavezu plati pre dospeća, čime stimuliše kupca pošto kasa-skonto za kupca predstavlja smanjenje nabavne cene robe. Uobičajeno je da se kasa-skonto kreće u rasponu od 1 do 5 odsto.
2. U vezi sa ovim kreditom postavlja se pitanje ko snosi trošak koji nastaje finansiranjem na ovaj način. Ovaj trošak može snositi dobavljač, kupac ili obe strane. Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potražnja, dobavljači izbegavaju da im povećavaju cenu, već preuzimaju trošak dobavljačkog kredita. S druge strane, dobavljači za čijim proizvodima je stabilna potražnja trošak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajući ga u prodajnoj ceni. Zbog toga kupac treba da utvrdi da li je dobavljački kredit jeftiniji ili skuplji od nekog drugog alternativnog kratkoročnog kredita.
Kada dobavljač nudi kasa-skonto za prevremeno plaćanje, tada kupac može da bira između dve mogućnosti. Prva mogućnost je da kupac iskoristi ponuđeni kasa-skonto plaćanjem obaveze u diskontnom roku. Tada je finansiranje ovim kreditom besplatno, ukoliko dobavljač nije prevalio trošak kasa-skonta i finansiranja potraživanja na kupca preko prodajne cene. Druga mogućnost je da kupac propusti kasa-skonto i dug isplati poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. Tada kupac snosi trošak finansiranja ovim kreditom. U pitanju je oportunitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu robu. Propuštanjem kasa-skonta povećavaju se troškovi dobavljačkog kredita i tada on predstavlja jedan od najskupljih izvora kratkoročnog finansiranja. Zbog ovoga je moguća i situacija da je isplativo uzeti kratkoročni bankarski kredit i tim sredstvima iskoristi kasa-skonto. Ovakva situacija može nastati kada je trošak dobavljačkog kredita veći od troška bankarskog kredita.
3. Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveća prednost je to što za njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti. Za njega nije potrebno sklapati ni poseban ugovor. Za odobravanje ovog kredita važe liberalnija pravila nego za odobravanje kratkoročnih bankarskih kredita. Dobavljači odobravanjem ovog kredita povećavaju prodaju i time ostvaruju veću korist od smanjenja zaliha nego što će iznositi troškovi kredita. Dobavljački kredit je fleksibilan pošto se on spontano podešava prema potrebama kupca.
Nedostatak ovog kredita je u tome što kod njega može da nastupi oportunitetni trošak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponuđeni kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji kratkoročni izvor finansiranja. Pored toga, prekomerno korišćenje ovog kredita može dovesti preduzeće do insolventnosti, pošto mu obaveze mogu nekontrolisano narasti.
Finansiranje sopstvenim menicama
1. Sopstvena ili trasirana menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu obavezu izdavaoca menice (trasant) da plati, na tačno utvrđeni datum u budućnosti po nečijem nalogu ili donosiocu, određeni iznos novca. Ova menica je rezultat konkretne trgovačke transakcije i može se izdati sa rokom dospeća: a) plativa po viđenju, b) plativa za određeni broj dana od izdavanja i c) plativa na određeni dan. Kupac potpisuje menicu i priznaje dug.
Preduzeće u trenutku izdavanja menice ne mora imati novčana sredstva na računu, već samo u trenutku dospeća menice. U ovom periodu preduzeće obezbeđuje kraktoročno finansiranje.
Primalac menice, odnosno prodavac robe, može primljenu menicu: 1) držati do roka dospeća i naplatiti menično potraživanje u nominalnom iznosu, 2) indosirati menicu i 3) eskontovati menicu.
Indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome plaća svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenošenjem meničnog potraživanja na njega. Ukoliko izdavalac menice ne plati menični iznos u roku dospeća, menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali. Zato trasirana menica pruža više sigurnosti ako je više puta indosirana.
Karakteristika ovog oblika finansiranja je da je poverilac kreditor i da nema osiguranja vraćanja duga putem jemstva ili druge garancije. U ove oblike finansiranja spadaju: 1) finansiranje trgovačkim kreditom, 2) finansiranje vremenskim razgraničenjima i 3) finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca.
Finansiranje dobavljačkim kreditom
1. Dobavljački kredit kupac koristi kao kratkoročni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konačnog roka plaćanja. Uobičajeno je da dobavljač kupcu za isporučenu robu ili izvršenu uslugu odobri neki kraći vremenski period u kome će platiti robu ili naknadu za izvršenu uslugu. Najčešće ti rokovi iznose 10, 15, 30, 60 ili 90 dana. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljača, odnosno koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni izvor finansiranja. Ovaj kredit se može nazvati i trgovačkim ili komercijalnim kreditom, pošto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u određenom roku. Time ovaj kredit predstavlja kratkoročni robni kredit koji dobavljač odobrava kupcu za kupljenu robu ili za izvršene usluge.
Dobavljački kredit je vrlo raširen oblik kratkoročnog finansiranja, što je posledica razvijenosti kupoprodajnih odnosa između kupaca i dobavljača. Dobavljači su fleksibilniji od banaka prilikom odobravanja kratkoročnih kredita.
Kreditne uslove kod ovog kredita određuje dobavljač. Uslovi plaćanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o plaćanju sa ponuđenim kasa-skontom ili bez ponuđenog kasa-skonta. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kasa-skonto, kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu zadržava novac i koristi ga za druge potrebe, čime kupac koristi kratkoročni beskamatni kredit. Međutim, dobavljač može kupcu odobriti kasa-skonto ako obavezu plati pre dospeća, čime stimuliše kupca pošto kasa-skonto za kupca predstavlja smanjenje nabavne cene robe. Uobičajeno je da se kasa-skonto kreće u rasponu od 1 do 5 odsto.
2. U vezi sa ovim kreditom postavlja se pitanje ko snosi trošak koji nastaje finansiranjem na ovaj način. Ovaj trošak može snositi dobavljač, kupac ili obe strane. Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potražnja, dobavljači izbegavaju da im povećavaju cenu, već preuzimaju trošak dobavljačkog kredita. S druge strane, dobavljači za čijim proizvodima je stabilna potražnja trošak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajući ga u prodajnoj ceni. Zbog toga kupac treba da utvrdi da li je dobavljački kredit jeftiniji ili skuplji od nekog drugog alternativnog kratkoročnog kredita.
Kada dobavljač nudi kasa-skonto za prevremeno plaćanje, tada kupac može da bira između dve mogućnosti. Prva mogućnost je da kupac iskoristi ponuđeni kasa-skonto plaćanjem obaveze u diskontnom roku. Tada je finansiranje ovim kreditom besplatno, ukoliko dobavljač nije prevalio trošak kasa-skonta i finansiranja potraživanja na kupca preko prodajne cene. Druga mogućnost je da kupac propusti kasa-skonto i dug isplati poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. Tada kupac snosi trošak finansiranja ovim kreditom. U pitanju je oportunitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu robu. Propuštanjem kasa-skonta povećavaju se troškovi dobavljačkog kredita i tada on predstavlja jedan od najskupljih izvora kratkoročnog finansiranja. Zbog ovoga je moguća i situacija da je isplativo uzeti kratkoročni bankarski kredit i tim sredstvima iskoristi kasa-skonto. Ovakva situacija može nastati kada je trošak dobavljačkog kredita veći od troška bankarskog kredita.
3. Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveća prednost je to što za njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti. Za njega nije potrebno sklapati ni poseban ugovor. Za odobravanje ovog kredita važe liberalnija pravila nego za odobravanje kratkoročnih bankarskih kredita. Dobavljači odobravanjem ovog kredita povećavaju prodaju i time ostvaruju veću korist od smanjenja zaliha nego što će iznositi troškovi kredita. Dobavljački kredit je fleksibilan pošto se on spontano podešava prema potrebama kupca.
Nedostatak ovog kredita je u tome što kod njega može da nastupi oportunitetni trošak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponuđeni kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji kratkoročni izvor finansiranja. Pored toga, prekomerno korišćenje ovog kredita može dovesti preduzeće do insolventnosti, pošto mu obaveze mogu nekontrolisano narasti.
Finansiranje sopstvenim menicama
1. Sopstvena ili trasirana menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu obavezu izdavaoca menice (trasant) da plati, na tačno utvrđeni datum u budućnosti po nečijem nalogu ili donosiocu, određeni iznos novca. Ova menica je rezultat konkretne trgovačke transakcije i može se izdati sa rokom dospeća: a) plativa po viđenju, b) plativa za određeni broj dana od izdavanja i c) plativa na određeni dan. Kupac potpisuje menicu i priznaje dug.
Preduzeće u trenutku izdavanja menice ne mora imati novčana sredstva na računu, već samo u trenutku dospeća menice. U ovom periodu preduzeće obezbeđuje kraktoročno finansiranje.
Primalac menice, odnosno prodavac robe, može primljenu menicu: 1) držati do roka dospeća i naplatiti menično potraživanje u nominalnom iznosu, 2) indosirati menicu i 3) eskontovati menicu.
Indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome plaća svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenošenjem meničnog potraživanja na njega. Ukoliko izdavalac menice ne plati menični iznos u roku dospeća, menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali. Zato trasirana menica pruža više sigurnosti ako je više puta indosirana.