10-05-2010, 11:03 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Na tržištu, ponuda i traženja ispoljavaju svoje delovanje posredstvom konkurencije. Odnosno, na tržištu se, između subjekata privredne aktivnosti, kupaca i prodavaca, a u cilju postizanja određene, tj. maksimalne ekonomske koristi od razmene, odvija jedan oblik ekonomskog takmičenja koje se naziva konkurencijom.
Pri analizi oblika konkurencije u teoriji se obično navode dva ekstremna slučaja:
1. Potpuna konkurencija
2- Monopolistička konkurencija
Između oca dva osnovna teorijska oblika javljaju se mnogi prelazni oblivi ograničene i nepotpune konkurencije.
Osnovne karakteristike slobodne konkurencije su:
1.Postoji obilje rove i fakto aporiproizvodnje i njihova potpuna mobilnost;
2.Novu prodavci i kupci mogu se nesmetano uključiti u razmenske odnose, odnosno ne postoje barijere za ulazak ili izlazak iz grane u bilo kom vidu (finansijska organizacija, tehnička ograničenja, država isl.)
3.Atomiziranost ponuda i tražnje (i na strani ponuda i na strani tražnje postoje veoma veliki broj privrednih subjekata);
4.Isključena je mogućnost udruživanja ili dogovaranja tržišnih partnera;
5.Isključen je uticaj države;
6.Pretpostavka je da postoji homogenost rove;
Sa druge strane monopol je potpuno suprotno tržište od tržišta slobodne konkurencije gde se:
1. Ponuda i tražnja određuje samo jednim učesnikom u razmeni:
2. ne postoji mogućnost neograničenog ulaska u datu granu;
3. tržišnu cenu određuje monopolista;
4. javlja se asimetričnost u informisanju tržišnih subjekata
PROFIT
U ekonomiji postoje dva glavna shvatanja profita: računovodstveno i ekonomsko. Po računovodstvenom shvatanju, profit je pozitivna razlika između prihoda i rashoda. Podaci po prihodu i rashodu se dobijaju iz računovodstvenih izveštaja.
Profit (dobit) je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje što većeg rasta predstavlja najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za stabilno postizanje što većih profita. U ovoj povezanosti rasta preduzeća i maksimiziranja profita nalazi se odgovor na pitanje o motivaciji preduzeća u savremenim razvijenim privredama.
Glavni zadatak svakog preduzeća jeste ostvarivanje maksimalnog profita. Kako je u današnjem konkurentskom sistemu veoma teško doći do pozicije za ostvarivanjem visokog profita, kompanije se koriste svim mogućim, zakonski legalnim sredstvima, kako bi doveli so maksimiziranja profita.
Nulti profit i maksimiziranje profita
Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište i potruditi se da u tim uslovima stvore štov veči profit.
a)Profit ili preciznije rečeno ekonomski profit (P) definišemo kao razliku između ukupnih troškova (TR) i ukupnih troškova (TC), tj. P=TR-TC. Ukupni trškovi sadrže sve eksplicitne i implicitne troškove povezane sa resursima koje koristi firma, gde su eksplicitni troškovi unputa koji preduzeću nameću neki iznos novčanih izdataka dok su implicitni troškovi takođe vezani za inpute, ali oni ne nameću novčani izdatak preduzeća.
b)Računovodstevni profit se meri razlikom ukupnih prihoda firme i njnih ukupnih troškova za rad, sirovine i kamate uvečane za troškove amortizacije.
Na tržištu, ponuda i traženja ispoljavaju svoje delovanje posredstvom konkurencije. Odnosno, na tržištu se, između subjekata privredne aktivnosti, kupaca i prodavaca, a u cilju postizanja određene, tj. maksimalne ekonomske koristi od razmene, odvija jedan oblik ekonomskog takmičenja koje se naziva konkurencijom.
Pri analizi oblika konkurencije u teoriji se obično navode dva ekstremna slučaja:
1. Potpuna konkurencija
2- Monopolistička konkurencija
Između oca dva osnovna teorijska oblika javljaju se mnogi prelazni oblivi ograničene i nepotpune konkurencije.
Osnovne karakteristike slobodne konkurencije su:
1.Postoji obilje rove i fakto aporiproizvodnje i njihova potpuna mobilnost;
2.Novu prodavci i kupci mogu se nesmetano uključiti u razmenske odnose, odnosno ne postoje barijere za ulazak ili izlazak iz grane u bilo kom vidu (finansijska organizacija, tehnička ograničenja, država isl.)
3.Atomiziranost ponuda i tražnje (i na strani ponuda i na strani tražnje postoje veoma veliki broj privrednih subjekata);
4.Isključena je mogućnost udruživanja ili dogovaranja tržišnih partnera;
5.Isključen je uticaj države;
6.Pretpostavka je da postoji homogenost rove;
Sa druge strane monopol je potpuno suprotno tržište od tržišta slobodne konkurencije gde se:
1. Ponuda i tražnja određuje samo jednim učesnikom u razmeni:
2. ne postoji mogućnost neograničenog ulaska u datu granu;
3. tržišnu cenu određuje monopolista;
4. javlja se asimetričnost u informisanju tržišnih subjekata
PROFIT
U ekonomiji postoje dva glavna shvatanja profita: računovodstveno i ekonomsko. Po računovodstvenom shvatanju, profit je pozitivna razlika između prihoda i rashoda. Podaci po prihodu i rashodu se dobijaju iz računovodstvenih izveštaja.
Profit (dobit) je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje što većeg rasta predstavlja najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za stabilno postizanje što većih profita. U ovoj povezanosti rasta preduzeća i maksimiziranja profita nalazi se odgovor na pitanje o motivaciji preduzeća u savremenim razvijenim privredama.
Glavni zadatak svakog preduzeća jeste ostvarivanje maksimalnog profita. Kako je u današnjem konkurentskom sistemu veoma teško doći do pozicije za ostvarivanjem visokog profita, kompanije se koriste svim mogućim, zakonski legalnim sredstvima, kako bi doveli so maksimiziranja profita.
Nulti profit i maksimiziranje profita
Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište i potruditi se da u tim uslovima stvore štov veči profit.
a)Profit ili preciznije rečeno ekonomski profit (P) definišemo kao razliku između ukupnih troškova (TR) i ukupnih troškova (TC), tj. P=TR-TC. Ukupni trškovi sadrže sve eksplicitne i implicitne troškove povezane sa resursima koje koristi firma, gde su eksplicitni troškovi unputa koji preduzeću nameću neki iznos novčanih izdataka dok su implicitni troškovi takođe vezani za inpute, ali oni ne nameću novčani izdatak preduzeća.
b)Računovodstevni profit se meri razlikom ukupnih prihoda firme i njnih ukupnih troškova za rad, sirovine i kamate uvečane za troškove amortizacije.