10-05-2010, 10:03 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
U ovom radu je analizirana problematika finansiranja socijalnog osiguranja. Ona je naročito aktuelna u okolnostima enormnog rasta rashoda ovog osiguranja u Srbiji. Najpre se ukazuje na Bizmarkov i Beveridžov model socijalnog osiguranja, a potom na pravnu prirodu dažbine za finansiranje socijalnog osiguranja - doprinosa za socijalno osiguranje. Posebna pažnja je posvećena sistemima finansiranja socijalnog osiguranja (sistem tekućeg usklađivanja doprinosa sa rashodima socijalnog osiguranja, sistem akumulacije kapitala), njihovim obeležjima i kapacitetu da adekvatno odgovore kompleksnim zahtevima savremenog doba u kome funkcionišu.
Penzijsko i invalidsko osiguranje jeste osiguranje kojim osiguranik sebi i članovima svoje porodice obezbeđuje sigurnost za slučaj nastupanja starosti, invalidnosti, smrti, odnosno telesnog oštečenja, uz prisustvo načela solidarnosti. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeduje se da lica kod kojih nastupi neki od osiguranih slučaja ne postanu »socijalni tereti« odnosno da njihova egzistencija ne bude ostvarena u vidu socijalne pomoći na teret budžeta odnosno redovnih budžetskih korisnika. Sa druge strane, sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja ima značajnu ulogu u procesu proizvodnje
Ova tema je značajna za prisustvo javnog sektora u tržisnim privredama i govori ot ome da su one u osnovi mesovite. Bazirane su na privatnom sektoru, uz veće ili manje učesce javnog sektora, pa je zato intervencija države nužna i prisutna. Izvršavanje brojnih zadataka i funkcija države nalaze postojanje odgovarajucih materijalnih sredstava. Da bi savremena država mogla da pristupi podmirivanju javnih rashoda, potrebno je da raspolaže odgovarajućim javnim prihodima.
Javni - drzavni rashodi, pokazuju povećanje svog učesca u društvenorn proizvodu, a na finansiranje zdravstva, obrazovanja, odbrane, socijalne politike i socijalnog osiguranja otpada oko 2/3 javnih prihoda.
Rashodi za socijalno osiguranje su vrlo složena kategorija, a programi socijalnog osiguranja pokazuju povećanu odgovornost. za socijalnu stabilnost stanovništva. Posebna pažnja se posvećuje finansiranju programa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Finansiranje se jednim delom vrsi iz doprinosa koje plaćaju osiguranici i poslodavci, a sa druge strane država učestvuje u finansiranju programa socijalnog osiguranja. U zemljama u tranziciji, kao što je Srbija, neophodne su reforme, posebno u oblasti izmene zakonodavne regulative, unapređenja sistema prikupljanja doprinosa i uvođenja dobrovoljnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
Metode koje će se u istraživanju primeniti
Metod ovog magistarskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata magistarskog rada. Primeri su deo ovog magistarskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog magistarskog rada.
Zbog velike populamosti problematike ovog magistarskog rada literature ima na pretek, i u ovom magistarskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takođe iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomoću kojih dolazimo do sopstvenih zaključaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvučemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, čega se treba čuvati i sl.
Osnovne hipoteze od kojih će se polaziti u istraživanju
Osnovna hipoteza od koje polazi istraživanje može se formulisati u vidu stava razvoj ekonomskih odnosa , kao i visoko razvijene proizvodnje ne može se ostvariti bez vršenja (obavljanja ) delatnosti osiguranja. Obavljanje delatnosti osiguranja započinje pojavom roba, pojavom novca, pojavom tržišta, tj. robno-novčanih odnosa, pojavom klasnog društva. Kroz razvoj društva funkcija osiguranja je uvek ista, a to je zaštita lica i imovine.
Delatnost osiguranja stalno raste i ono je neophodno u svakom društvu, u svakoj državi. Funkcije osiguranja su univerzlane bez obzira na stepen razvoja društva, karakter društveno - političkih, društveno-ekonomskih odnosa, te su od izuzetnog značaja za svako društvo. Na univerzalno tehničkoj organizaciji osiguranja se zasniva osiguranje, kako u savremenim razvijenim državama, tako i u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija.
Osnovno obeležje savremenog osiguranja je stalno širenje obuhvatanja rizika. Osiguranici se i osiguravaju zbog rizika, štete , koji se stalno povećavaju, u rastućoj su putanji a što dovodi do stalnog širenja osiguranja. Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija,čija je svrha da obezbeđivanjem sredstava osiguranja u okviru odgovarajućeg oblika organizovanja, obezbedi naknadu štete ili isplati ugovorenu svotu novca u slučaju nastupanja osiguranog slučaja, a što ima za cilj obnovu uništenog ekonomskog dobra ili obezbeđenje isplate određene svote novca, u slučaju nastupanja osiguranog slučaja kada je u pitanju osiguranje lica.
Funkcija osiguranja se pojavljuje u ulozi faktora privredne stabilnosti. Osim što je ekonomski, osiguranje je i pravni institut. Kako bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja, neophodno je zaključiti ugovor o osiguranju, kojim se ugovarač osiguranja bavezuje da plati određeni iznos osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da ako se desi događaj kao osigurani slučaj, isplati ugovaraču (osiguraniku) ili nekom trećem licu naknadu osiguranja, odnosno ugovorenu svotu novca.
Da bi se obavljala delatnost osiguranja, potrebno je da postoje odgovarajući pravni oblici organizovanja društva za osiguranje. Oni su različiti u pojedinim sistemima osiguranja u svetu.
Pojam prava osiguranja je znatno širi od pojma ugovora o osiguranju, čemu se vidi i njihova razlika . Pomoću pojma ugovora o osiguranju ( pravna kategorija ) ne može se dati pojam celokupne delatnosti osiguranja kao prvenstveno ekonomske kategorije.
Struktura po poglavljima i opis sadržaja magistarske teze
Rad će biti sastavljen iz uvoda, radnog dela koji će biti podeljen na sedam delova kao i zaključka.
U uvodu će biti formulisani predmet i cilj istraživanja, zatim postavljene hipoteze, navedene naučne metode koje su primenjene, te očekivani naučni doprinos.
Prvi deo radnog dela biće posvećen, teorijskim aspektima pojma socijalnog osiguranja, kao i načela socijalnog osiguranja, uopšteno.
U drugom delu će biti prikazani doprinosi za socijalno osiguranje, njihova definicija, podela, vrste, kao najvažniji pojmivi vezani za doprinose za socijlno osiguranje u Srbiji.
Treći deo će se odnositi na dva modela sistema socijlnog osiguranja i to na bizmarkov model sistema socijalnog osiguranja i Beveriđžov model sistema socijalnog osiguranja.
Četvrti deo će prezentovati determinante sistema i neophodnost reforme sistema u Srbiji. Postojeći sistem penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, zasnovan na tzv. payas-you-go principu, sve više zapada u krizu finansijske održivosti. Aktivnosti preduzete u poslednjih pet godina su dale rezultate, koji međutim nisu dovoljni da se u narednom periodu obezbede stabilne i dovoljne penzije za sve i poveća pravednost penzijskogsistema. Zbog toga se dalji reformski zahvati nameću kao nužnost.
Peti deo se odnosi na PIO u savremanim zemljama kao sto su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.
Šesti deo se odnosi na detaljan pregled sistema finansiranja PIO u Srbiji, koji če se odnositi na istoriski pregled, kao i na analize prihoda i rashoda.
Sedmi deo jeste opis finansijskog efekta sistema finansiranja u Srbiji.
Zaključak će biti usmeren na rezimiranje sprovedenog istraživanja.
U ovom radu je analizirana problematika finansiranja socijalnog osiguranja. Ona je naročito aktuelna u okolnostima enormnog rasta rashoda ovog osiguranja u Srbiji. Najpre se ukazuje na Bizmarkov i Beveridžov model socijalnog osiguranja, a potom na pravnu prirodu dažbine za finansiranje socijalnog osiguranja - doprinosa za socijalno osiguranje. Posebna pažnja je posvećena sistemima finansiranja socijalnog osiguranja (sistem tekućeg usklađivanja doprinosa sa rashodima socijalnog osiguranja, sistem akumulacije kapitala), njihovim obeležjima i kapacitetu da adekvatno odgovore kompleksnim zahtevima savremenog doba u kome funkcionišu.
Penzijsko i invalidsko osiguranje jeste osiguranje kojim osiguranik sebi i članovima svoje porodice obezbeđuje sigurnost za slučaj nastupanja starosti, invalidnosti, smrti, odnosno telesnog oštečenja, uz prisustvo načela solidarnosti. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeduje se da lica kod kojih nastupi neki od osiguranih slučaja ne postanu »socijalni tereti« odnosno da njihova egzistencija ne bude ostvarena u vidu socijalne pomoći na teret budžeta odnosno redovnih budžetskih korisnika. Sa druge strane, sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja ima značajnu ulogu u procesu proizvodnje
Ova tema je značajna za prisustvo javnog sektora u tržisnim privredama i govori ot ome da su one u osnovi mesovite. Bazirane su na privatnom sektoru, uz veće ili manje učesce javnog sektora, pa je zato intervencija države nužna i prisutna. Izvršavanje brojnih zadataka i funkcija države nalaze postojanje odgovarajucih materijalnih sredstava. Da bi savremena država mogla da pristupi podmirivanju javnih rashoda, potrebno je da raspolaže odgovarajućim javnim prihodima.
Javni - drzavni rashodi, pokazuju povećanje svog učesca u društvenorn proizvodu, a na finansiranje zdravstva, obrazovanja, odbrane, socijalne politike i socijalnog osiguranja otpada oko 2/3 javnih prihoda.
Rashodi za socijalno osiguranje su vrlo složena kategorija, a programi socijalnog osiguranja pokazuju povećanu odgovornost. za socijalnu stabilnost stanovništva. Posebna pažnja se posvećuje finansiranju programa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Finansiranje se jednim delom vrsi iz doprinosa koje plaćaju osiguranici i poslodavci, a sa druge strane država učestvuje u finansiranju programa socijalnog osiguranja. U zemljama u tranziciji, kao što je Srbija, neophodne su reforme, posebno u oblasti izmene zakonodavne regulative, unapređenja sistema prikupljanja doprinosa i uvođenja dobrovoljnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
Metode koje će se u istraživanju primeniti
Metod ovog magistarskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata magistarskog rada. Primeri su deo ovog magistarskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog magistarskog rada.
Zbog velike populamosti problematike ovog magistarskog rada literature ima na pretek, i u ovom magistarskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takođe iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomoću kojih dolazimo do sopstvenih zaključaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvučemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, čega se treba čuvati i sl.
Osnovne hipoteze od kojih će se polaziti u istraživanju
Osnovna hipoteza od koje polazi istraživanje može se formulisati u vidu stava razvoj ekonomskih odnosa , kao i visoko razvijene proizvodnje ne može se ostvariti bez vršenja (obavljanja ) delatnosti osiguranja. Obavljanje delatnosti osiguranja započinje pojavom roba, pojavom novca, pojavom tržišta, tj. robno-novčanih odnosa, pojavom klasnog društva. Kroz razvoj društva funkcija osiguranja je uvek ista, a to je zaštita lica i imovine.
Delatnost osiguranja stalno raste i ono je neophodno u svakom društvu, u svakoj državi. Funkcije osiguranja su univerzlane bez obzira na stepen razvoja društva, karakter društveno - političkih, društveno-ekonomskih odnosa, te su od izuzetnog značaja za svako društvo. Na univerzalno tehničkoj organizaciji osiguranja se zasniva osiguranje, kako u savremenim razvijenim državama, tako i u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija.
Osnovno obeležje savremenog osiguranja je stalno širenje obuhvatanja rizika. Osiguranici se i osiguravaju zbog rizika, štete , koji se stalno povećavaju, u rastućoj su putanji a što dovodi do stalnog širenja osiguranja. Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija,čija je svrha da obezbeđivanjem sredstava osiguranja u okviru odgovarajućeg oblika organizovanja, obezbedi naknadu štete ili isplati ugovorenu svotu novca u slučaju nastupanja osiguranog slučaja, a što ima za cilj obnovu uništenog ekonomskog dobra ili obezbeđenje isplate određene svote novca, u slučaju nastupanja osiguranog slučaja kada je u pitanju osiguranje lica.
Funkcija osiguranja se pojavljuje u ulozi faktora privredne stabilnosti. Osim što je ekonomski, osiguranje je i pravni institut. Kako bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja, neophodno je zaključiti ugovor o osiguranju, kojim se ugovarač osiguranja bavezuje da plati određeni iznos osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da ako se desi događaj kao osigurani slučaj, isplati ugovaraču (osiguraniku) ili nekom trećem licu naknadu osiguranja, odnosno ugovorenu svotu novca.
Da bi se obavljala delatnost osiguranja, potrebno je da postoje odgovarajući pravni oblici organizovanja društva za osiguranje. Oni su različiti u pojedinim sistemima osiguranja u svetu.
Pojam prava osiguranja je znatno širi od pojma ugovora o osiguranju, čemu se vidi i njihova razlika . Pomoću pojma ugovora o osiguranju ( pravna kategorija ) ne može se dati pojam celokupne delatnosti osiguranja kao prvenstveno ekonomske kategorije.
Struktura po poglavljima i opis sadržaja magistarske teze
Rad će biti sastavljen iz uvoda, radnog dela koji će biti podeljen na sedam delova kao i zaključka.
U uvodu će biti formulisani predmet i cilj istraživanja, zatim postavljene hipoteze, navedene naučne metode koje su primenjene, te očekivani naučni doprinos.
Prvi deo radnog dela biće posvećen, teorijskim aspektima pojma socijalnog osiguranja, kao i načela socijalnog osiguranja, uopšteno.
U drugom delu će biti prikazani doprinosi za socijalno osiguranje, njihova definicija, podela, vrste, kao najvažniji pojmivi vezani za doprinose za socijlno osiguranje u Srbiji.
Treći deo će se odnositi na dva modela sistema socijlnog osiguranja i to na bizmarkov model sistema socijalnog osiguranja i Beveriđžov model sistema socijalnog osiguranja.
Četvrti deo će prezentovati determinante sistema i neophodnost reforme sistema u Srbiji. Postojeći sistem penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, zasnovan na tzv. payas-you-go principu, sve više zapada u krizu finansijske održivosti. Aktivnosti preduzete u poslednjih pet godina su dale rezultate, koji međutim nisu dovoljni da se u narednom periodu obezbede stabilne i dovoljne penzije za sve i poveća pravednost penzijskogsistema. Zbog toga se dalji reformski zahvati nameću kao nužnost.
Peti deo se odnosi na PIO u savremanim zemljama kao sto su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.
Šesti deo se odnosi na detaljan pregled sistema finansiranja PIO u Srbiji, koji če se odnositi na istoriski pregled, kao i na analize prihoda i rashoda.
Sedmi deo jeste opis finansijskog efekta sistema finansiranja u Srbiji.
Zaključak će biti usmeren na rezimiranje sprovedenog istraživanja.