10-05-2010, 06:15 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Tržišna moć
Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Na primer uzgajivači koji prodaju sarane i pastrmke nemaju takvu moć, jer i mnoge druge firme proizvode i prodaju istu robu.Svaki prodavac šarana mora da prihvati vladajucu cenu.Svaka farma može da proda svu robu po ceni koja preovlađuje na tržištu.Ako bi neki farmer pokušao da traži veću cenu za svoju ribu,izgubio bi svoje mušterije.Ova nemogućnost da se ustanovi cena njihove proizvodnje je najkarakterističnija osobina konkurencije firmi.
Monopol kao industrija. Sada posmatramo sasvim drugačiju strukturu tržišta.Pretpostavimo da čitavu proizvodnju šarana,pastrmke i druge ribe može proizvesti jedan veliki proizvođač,koji je iskoristio privatizaciju i tenderskim nadmetanjem kupio sve ribnjake i mrestilišta.Osim toga novi vlasnik raspolaze patentom za opremu koja prozvodi kiseonik za ribe koji je potreban za odrzavanje komercijalnih ribnjaka.Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod.Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka može pristup okisidacionoj opremi drugih firmi I tako postati jedini snabdevac ribom na sirem regionalnom podrucju.Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jednoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom. S obzirom na cinjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne može očekovati da se ponaša kao konkurentna firma.
DEFINISANJE MONOPOLA I USLOVI PRIVREĐIVANJA NA TRŽISTIMA NESAVRŠENE KONKURENCIJE
Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljsaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola ponostava razliku između krive industriske tražnje i krive tražnje jedne firme. Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne(indistriske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol,krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.
Na sledećoj slici možemo videti prikaz tražnje koji se odnosi na razliku između potpune i nepotpune konkurencije.Na panou a gde je horizontalna kriva (potpuna konkirencija),preduzeće može prodavati po važecoj ceni koliko god želi.Na drugoj strani ,pano b predstavlja preduzeće u nepotpunoj konkurenciji koja, sa smanjenjem tržišne cene,povećava prodaju.
Tržišna moć
Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Na primer uzgajivači koji prodaju sarane i pastrmke nemaju takvu moć, jer i mnoge druge firme proizvode i prodaju istu robu.Svaki prodavac šarana mora da prihvati vladajucu cenu.Svaka farma može da proda svu robu po ceni koja preovlađuje na tržištu.Ako bi neki farmer pokušao da traži veću cenu za svoju ribu,izgubio bi svoje mušterije.Ova nemogućnost da se ustanovi cena njihove proizvodnje je najkarakterističnija osobina konkurencije firmi.
Monopol kao industrija. Sada posmatramo sasvim drugačiju strukturu tržišta.Pretpostavimo da čitavu proizvodnju šarana,pastrmke i druge ribe može proizvesti jedan veliki proizvođač,koji je iskoristio privatizaciju i tenderskim nadmetanjem kupio sve ribnjake i mrestilišta.Osim toga novi vlasnik raspolaze patentom za opremu koja prozvodi kiseonik za ribe koji je potreban za odrzavanje komercijalnih ribnjaka.Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod.Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka može pristup okisidacionoj opremi drugih firmi I tako postati jedini snabdevac ribom na sirem regionalnom podrucju.Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jednoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom. S obzirom na cinjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne može očekovati da se ponaša kao konkurentna firma.
DEFINISANJE MONOPOLA I USLOVI PRIVREĐIVANJA NA TRŽISTIMA NESAVRŠENE KONKURENCIJE
Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljsaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola ponostava razliku između krive industriske tražnje i krive tražnje jedne firme. Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne(indistriske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol,krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.
Na sledećoj slici možemo videti prikaz tražnje koji se odnosi na razliku između potpune i nepotpune konkurencije.Na panou a gde je horizontalna kriva (potpuna konkirencija),preduzeće može prodavati po važecoj ceni koliko god želi.Na drugoj strani ,pano b predstavlja preduzeće u nepotpunoj konkurenciji koja, sa smanjenjem tržišne cene,povećava prodaju.