10-05-2010, 05:52 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Kod nas je vec formirano novcano tržište, mada ono tek treba da bude u narednom periodu razvijeno u smislu povećane dubine tržišta kao i sirine instrumenata putem kojim se obezbedjuje sekundarna likvidnost, narocito u smislu prometa kratkoročnih drzavnih papira i blagajničkih zapisa centralne banke. Tržište obveznica koje emituje država pocelo je u praksi da funkcionise, mada su kvantiteti sekundarnih transakcija jos uvek vrlo skromni. Na taj nan se može zakljuciti da ce vec u narednoj fazi doći do kvantitativne ekspanzije tržišta novca i tržišta drzavnih papira, ali ce glavni pravci institucionalnog razvoja biti koncentrisani na emisiju i promet vrednosnih papira vecih preduzeća. Na kraju procesa institucionalnog razvoja u perspektivi ce doći do stvaranja finansijskih instrumenata za pokrivanje rizika promena kamatnih stopa i deviznog kursa. Ovde se pre svega misli na derivatne instrumente koji su se pojavili na kraju i u procesima institucionalnog razvoja finansijskih tržišta razvijenih zemalja.
U pogledu razvoja vrednosnih papira države i kompanija na tržištu kapitala, postavlja se pitanje kvantitativnih odnosa papira ova dva institucionalna sektora. Može se oceniti da ce u narednom periodu doći do sudara interesa države i privrede kao institucionalnih sektora u pogledu kvantuma primarne emisije vrednosni papira. Verovatno je da ce emisija drzavnih obveznica dobiti prednost nosilaca makroekonomske politike i da ce to uticati na relativno potiskivanje potencijalne emisije papira privrede imajuci u vidu date apsorpcione potencijale finansijskog tržišta kod nas. Ovaj stav se zasniva na oceni da će u narednom periodu postojati visoki deficit drzavnog budzeta i da ti deficiti ne bi trebalo da budu finansirani putem emisije primarnog novca, polazeci od potrebe stvaranja uslova za valutnu stabilizaciju. U takvoj konstelačiji izvesno je da će država naštojati da vrši emisiju znatnih kvantuma svojih obveznica. Na taj način bi se smanjile potencijalne mogućnosti primarnog plasmana vrednosnih papira privrede, imajuci pri tom u vidu ogranicene dotoke svežeg kapitala iz štednje stanovnistva.
U razvoju tržište kapitala značajno je pitanje odnosa između emisije vrednosnih papira i sekundarnog prometa na tržištu odgovarajućih finansijskih instrumenata. Italijanska iskustva pokazuju da može da dodje do znatne emisije dugoročnih papira privrede u odnosu na drustveni dohodak, ali da pri tome postoji relativno niski nivi sekundarnog prometa. U tom slučaju može se reči da tržište kapitala uglavnom služi za finansiranje privrede, ali da nije toliko značajno kao mehanizam za portfolio prilagodjavanje.
U literaturi je postavljena teza, da je tržište kapitala neophodno za operacionalizaciju deficitnog finansiranja države, ali da nije apsolutno neophodno za finansiranje privrede. Kao argument se navodi da je u nekim zemljama proces ekonomskog razvoja bio pretezno finansiran putem kombinacije samofinansiranja iz profita i amortizacije kao i bankarskih kredita (Nemacka, Japan itd.). U projektovanju razvoja sistema finansiranja kod nas može se ocekivati da bi daleko najveći deo razvojnog finansiranja bio realizovan putem kombinacije samofinansiranja preduzeća, bankarskih kredita i stranog kapitala. Ipak je značajno da na institucionalnom planu budu stvoreni mehanizmi putem kojih bi makar mali deo ukupnog finansiranja bio kanalisan preko emisije akcija i obveznica od strane kompanija, jer tržište kapitala ima neke karakteristike koje ne postoje u mehanizmu bankarskog kreditiranja preduzeća. Tako tržište kapitala preko formiranja berzanskih cena za obveznice i akcije preduzeća stvara transparentnu i brzu informacionu osnovu za praćenje rejtinga kompanija. To je značajno ne samo za potencijalne investitore u vrednosne papire date kompanije nego je vazno i za samu kompaniju, koja na ovaj način dobija brze trzisne signale o svojoj promenjenoj rejting pozičiji. Tako u slučaju pogorsanog rejtinga, menadzment u kompaniji može da brze preduzme odgovarajuce korektivne mere na planu poslovne politike, proizvodnih programa, organizacije poslovanje i finansijskog miksa. Doduse, postoji i misljenje da na trzistima akcija postoji tzv. miopija, jer se u formiranju cena akcija stavlja suviše jak ponder na kratkorčne performanse. Ipak preovladava ocena da se tržišna cena akcija fundamentalno zasniva na ocekivanoj visini buducih dividendi ili ocekivanim buducim profitima, tako da se cena akcija pojavljuje kao sadasnja diskontovana cena ocekivanih tokova prinosa.
Dalje, tržište kapitala je pogodan mehanizam za tržišnu alokaciju svežeg kapitala u one privredne grane i kompanije koje ostvaruju relativno više stope prinosa. Time se potencira nužnost efikasnijeg koriscenja resursa na nivou preduzeća, da bi se preko povećane profitabilnosti obezbedila povecana apsorciona snaga kompanija na tržištu kapitala u uslovima konkurencije za ograniceni potencijal koji postoji na finansijskom tržištu.
Najzad tržište kapitala ima značajnu ulogu u procesima prestrukturiranja privrede. U tom smislu tržište kapitala predstavlja specificno tržište na kojem dolazi do trzisnih transfera upravljacke kontrole na kompanijama putem kupoprodaje akcija. Naime, putem mehanizama tržišta kapitala dolazi do sagledavanja kompanija koje ne postizu dovoljne performanse na planu profitabilnosti.Tako nastaje proces preuzimanja ovih kompanija od strane poslovno uspešnih kompanija koje preuzeta preduzeća naštoje da revitalizuju. Svetska banka takođe ukazuje da tržišta kapitala olaksavaju disperziju vlasnistva nad preduzecima kao i prealokaciju finansijskih resursa između preduzesa i privrednih grana.
To praktično znači da se pojam kapitala sa aspekta tržišta kapitala izjednačava sa pojmom štednje i pojmom plasmana te štednje na rok koji takođe nije kraći od jedne godine.
Stanje štednje u jednoj nacionalnoj ekonomiji upravo je onovni faktor od koga zavisi stanje kapitala pa time i uspešnost funkcionisanja tržišta kapitala. Ovaj korektivni, dodatni ili od sekundarnog značaja novi oblik proizvodnje kapitala je u praksi poznat kao sposobnost bankarsko – finanskijskog sektora da svojom „prerađivačkom funkcijom“ transformiše novac u kapital, izmenom ročne strukture novca mobilisanog u okviru svoje pasive.
Kod nas je vec formirano novcano tržište, mada ono tek treba da bude u narednom periodu razvijeno u smislu povećane dubine tržišta kao i sirine instrumenata putem kojim se obezbedjuje sekundarna likvidnost, narocito u smislu prometa kratkoročnih drzavnih papira i blagajničkih zapisa centralne banke. Tržište obveznica koje emituje država pocelo je u praksi da funkcionise, mada su kvantiteti sekundarnih transakcija jos uvek vrlo skromni. Na taj nan se može zakljuciti da ce vec u narednoj fazi doći do kvantitativne ekspanzije tržišta novca i tržišta drzavnih papira, ali ce glavni pravci institucionalnog razvoja biti koncentrisani na emisiju i promet vrednosnih papira vecih preduzeća. Na kraju procesa institucionalnog razvoja u perspektivi ce doći do stvaranja finansijskih instrumenata za pokrivanje rizika promena kamatnih stopa i deviznog kursa. Ovde se pre svega misli na derivatne instrumente koji su se pojavili na kraju i u procesima institucionalnog razvoja finansijskih tržišta razvijenih zemalja.
U pogledu razvoja vrednosnih papira države i kompanija na tržištu kapitala, postavlja se pitanje kvantitativnih odnosa papira ova dva institucionalna sektora. Može se oceniti da ce u narednom periodu doći do sudara interesa države i privrede kao institucionalnih sektora u pogledu kvantuma primarne emisije vrednosni papira. Verovatno je da ce emisija drzavnih obveznica dobiti prednost nosilaca makroekonomske politike i da ce to uticati na relativno potiskivanje potencijalne emisije papira privrede imajuci u vidu date apsorpcione potencijale finansijskog tržišta kod nas. Ovaj stav se zasniva na oceni da će u narednom periodu postojati visoki deficit drzavnog budzeta i da ti deficiti ne bi trebalo da budu finansirani putem emisije primarnog novca, polazeci od potrebe stvaranja uslova za valutnu stabilizaciju. U takvoj konstelačiji izvesno je da će država naštojati da vrši emisiju znatnih kvantuma svojih obveznica. Na taj način bi se smanjile potencijalne mogućnosti primarnog plasmana vrednosnih papira privrede, imajuci pri tom u vidu ogranicene dotoke svežeg kapitala iz štednje stanovnistva.
U razvoju tržište kapitala značajno je pitanje odnosa između emisije vrednosnih papira i sekundarnog prometa na tržištu odgovarajućih finansijskih instrumenata. Italijanska iskustva pokazuju da može da dodje do znatne emisije dugoročnih papira privrede u odnosu na drustveni dohodak, ali da pri tome postoji relativno niski nivi sekundarnog prometa. U tom slučaju može se reči da tržište kapitala uglavnom služi za finansiranje privrede, ali da nije toliko značajno kao mehanizam za portfolio prilagodjavanje.
U literaturi je postavljena teza, da je tržište kapitala neophodno za operacionalizaciju deficitnog finansiranja države, ali da nije apsolutno neophodno za finansiranje privrede. Kao argument se navodi da je u nekim zemljama proces ekonomskog razvoja bio pretezno finansiran putem kombinacije samofinansiranja iz profita i amortizacije kao i bankarskih kredita (Nemacka, Japan itd.). U projektovanju razvoja sistema finansiranja kod nas može se ocekivati da bi daleko najveći deo razvojnog finansiranja bio realizovan putem kombinacije samofinansiranja preduzeća, bankarskih kredita i stranog kapitala. Ipak je značajno da na institucionalnom planu budu stvoreni mehanizmi putem kojih bi makar mali deo ukupnog finansiranja bio kanalisan preko emisije akcija i obveznica od strane kompanija, jer tržište kapitala ima neke karakteristike koje ne postoje u mehanizmu bankarskog kreditiranja preduzeća. Tako tržište kapitala preko formiranja berzanskih cena za obveznice i akcije preduzeća stvara transparentnu i brzu informacionu osnovu za praćenje rejtinga kompanija. To je značajno ne samo za potencijalne investitore u vrednosne papire date kompanije nego je vazno i za samu kompaniju, koja na ovaj način dobija brze trzisne signale o svojoj promenjenoj rejting pozičiji. Tako u slučaju pogorsanog rejtinga, menadzment u kompaniji može da brze preduzme odgovarajuce korektivne mere na planu poslovne politike, proizvodnih programa, organizacije poslovanje i finansijskog miksa. Doduse, postoji i misljenje da na trzistima akcija postoji tzv. miopija, jer se u formiranju cena akcija stavlja suviše jak ponder na kratkorčne performanse. Ipak preovladava ocena da se tržišna cena akcija fundamentalno zasniva na ocekivanoj visini buducih dividendi ili ocekivanim buducim profitima, tako da se cena akcija pojavljuje kao sadasnja diskontovana cena ocekivanih tokova prinosa.
Dalje, tržište kapitala je pogodan mehanizam za tržišnu alokaciju svežeg kapitala u one privredne grane i kompanije koje ostvaruju relativno više stope prinosa. Time se potencira nužnost efikasnijeg koriscenja resursa na nivou preduzeća, da bi se preko povećane profitabilnosti obezbedila povecana apsorciona snaga kompanija na tržištu kapitala u uslovima konkurencije za ograniceni potencijal koji postoji na finansijskom tržištu.
Najzad tržište kapitala ima značajnu ulogu u procesima prestrukturiranja privrede. U tom smislu tržište kapitala predstavlja specificno tržište na kojem dolazi do trzisnih transfera upravljacke kontrole na kompanijama putem kupoprodaje akcija. Naime, putem mehanizama tržišta kapitala dolazi do sagledavanja kompanija koje ne postizu dovoljne performanse na planu profitabilnosti.Tako nastaje proces preuzimanja ovih kompanija od strane poslovno uspešnih kompanija koje preuzeta preduzeća naštoje da revitalizuju. Svetska banka takođe ukazuje da tržišta kapitala olaksavaju disperziju vlasnistva nad preduzecima kao i prealokaciju finansijskih resursa između preduzesa i privrednih grana.
To praktično znači da se pojam kapitala sa aspekta tržišta kapitala izjednačava sa pojmom štednje i pojmom plasmana te štednje na rok koji takođe nije kraći od jedne godine.
Stanje štednje u jednoj nacionalnoj ekonomiji upravo je onovni faktor od koga zavisi stanje kapitala pa time i uspešnost funkcionisanja tržišta kapitala. Ovaj korektivni, dodatni ili od sekundarnog značaja novi oblik proizvodnje kapitala je u praksi poznat kao sposobnost bankarsko – finanskijskog sektora da svojom „prerađivačkom funkcijom“ transformiše novac u kapital, izmenom ročne strukture novca mobilisanog u okviru svoje pasive.