10-05-2010, 05:10 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Потпуни крах ''епохалног истoријског експеримента'', оличеног у систему социјалистичких производних односа, наметнуо је крајем 20. века потребу радикалне трансформације друштвено – економских система источно – европских земаља. Дотадашњи систем социјалистичке производње, који се заснивао на доминацији друштвене својине као неприкосновеног својинског облика, доживео је потпуни слом и поменуте земље довео у изузетно тешко економско стање. Излаз из такве ситуације и ситема који је игнорисао економску логику и функционисање економских законитости, могао је бити остварен само свеобухватним и суштинским политичким и економским променана. У том циљу, крајем 80 – их година, отпочиње процес увођења и јачања тржишта и стварања ширег простора за приватну иницијативу, конкуренцију, приватно предузетништво и приватно власништво. Уместо раније спровођених ''козметичких'' промена, долази до потпуног раскида са социјалистичким друштвеним и економским системом. Процеси који су отпочели 90 – их година познатији су под називом ''транзиција'', а у основи представљају напуштање државног социјализма и изградњу пруларизма у друштву, привреди и политици.
Страни капитал је посебно значајан за земље у транзицији и то пре свега стране директне инвестиције као извор страних средстава, који поред капитала, садржи технологију, маркетиншка и менаџерска знања и искуства, као и везе и приступе тржиштима и међународним финансијским институцијама.
На самом почетку процеса реформи, преовладало је мишљење неких западних влада и међународних институција, да ће се процес транзиције брзо остварити и да ће управо стране директне инвестиције као значајан извор страних средстава на том плану одиграти најважнију улогу. Међутим, стварност је демантовала таква очекивања. Маргиналност страних доректних инвестиционих токова у почетним годинама транзиције, актуелизовала је схватање да процес транзиције неће ићи ни брзо, ни лако, како се то у почетку очекивало. Улога страног капитала у транзиционим процесима, расла је сразмерно брзини којом се остваривала трансформација, односно, сагласно степену отварања ка тржишној привреди и постизању одређене стабилизације и раста. Најбоља илустрација таквог става је група тзв. напредне четири земље (Република Чешка, Мађарска, Пољска и Словенија), које су, захваљујући најбољим резултатима у реформи и трансформацији ка тржишној привреди, привукле већину СДИ токова који су ушли у регион.
Први део рада, под насловом: ''Савремени токови у светској привреди'', обухвата сагледавање савремених тенденција у светској привреди као и појмовно дефинисање процеса транзиције.
''Међународно кретање капитала'' назив је другог дела рада, који обухвата дефинисање процеса глобализације и битност регионалних економских интеграција као и одређених облика међународног кретања капитала уз стављање акцента на стране директне инвестиције као најважнији облик страног инвестирања и транснационалне корпорације као ноциоце СДИ.
Трећи део рада под називом: ''Ефекти страног капитала у процесу транзиције привреде Републике Србије'', повезан је са оценом досадашњих искуства српске привреде са страним инвестицијама, као и анализом прилагођености њене привредне структуре том процесу. На почетку новог миленијума привреда Републике Србије нашла се пред најважнијим проблемом економског развоја, који се огледа у недостатку капитала без којег се не могу решити кључни развојни проблеми. Дубока економска криза као последица десетогодишњег периода изолације и ратних сукоба, застарела технологија и недостатак домаћег капитала, намећу потребу привлачења страних инвестиција у циљу обезбеђења одрживог привредног развоја. Осим тога, српска привреда, и по аспекту спољне ликвидности и по солвентности спада у ред најзадуженијих земаља из групације земаља у транзицији, што СДИ чине њеном најзначајнијом шансом. Симбиличан ниво домаће штедње и висока задуженост наше привреде представљају развојна ограничења која могу бити превазиђена само активним привлачењем приватног страног капитала у земљу.
САВРЕМЕНИ ТОКОВИ У СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДИ
За сагледавање најважнијих тенденција у савременој светској привреди, ради осветљавања услова у којима ће се посрнуле постсоцијалистичке привреде поново интегрисати у светске привредне токове, неопходно је да се размотре основне дугорочне тенденције њеног развоја. Развитак друштва у последњој трећини 20 – ог вега обележен је нарастањем противуречености и продубљивањем кризе индустријализма уз стварање основе нове постиндустријске цивилизације. Ради се о новим развојним токовима на глобалном плану, које су у тесној вези са преласком најразвијенијих земаља из индустријског у тзв. информатичко друштво.
У привредно најразвијеним срединама долази до промене нових технологија у производњи и другим сферама друштвеног живота. Запажају се феномени који својим утицајем доводе до економских и друштвених промена на глобалном плану. Примена достигнућа савременог техничког прогреса у развијеним тржишним привредама условљава интензивне промене. С правом се истиче да динамику транзиционог периода постсоцијалистичких земаља додатно потенцира факат да најразвијеније земље тржишне привреде у овом периоду пролазе кроз крупне трансформације, суочавајући се са еколошким императивима и императивима постиндустријске фазе развоја, у коју су ове земље ушле. А то значи да земље у транзицији морају уважавати све те промене при дефинисању својих националних програма транзиције.
ПОЈАМ, СУШТИНА И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ
Појам транзиције
У савременој економској литератури могу се срести два схватања транзиције. Прво сватање полази од становишта да је пројекат транзиције ослоњен на новија сазнања економске теорије која потичу из 70 – их и 80 – их година. Смештајући га у контекст међународне реалности, представници овог схватања имају у виду промене у систему и економској политици којим се функционисање савремених привреда и друштава прилагођава постојећим развојним условима и захтевима. Друго схватање је уже, зато што транзицију ситуира у постсоцијалистичке земље Истичне, Централне и Југоисточне Европе. При томе, представници овог схватања сматрају да се ради о прелазном приоду, кроз који те земље треба да прођу на свом избављењу из дубоке и опште кризе и прикључе се економски ефикасним друштвима.
САДРЖАЈ
УВОД 1
I Део
САВРЕМЕНИ ТОКОВИ У СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДИ 3
1. ПОЈАМ, СУШТИНА И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ 4
1.1. Појам транзиције 4
1.2. Циљ транзиције 5
2. ЕЛЕМЕНТИ ТРАНЗИЦИЈЕ 6
2.1. Приватна својина 6
2.2. Тржиште (робни карактер привређивања) 8
2.3. Предузетничка економија 9
II Део
МЕЂУНАРОДНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА 10
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ 10
1.1. Постсоцијалистичке земље у светлу глобализације и регионалних економских интеграција 11
2. МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИРАЊЕ 13
2.1. Облици међународног кретања капитала 14
2.1.1. Зајмовни капитал 15
2.1.2. Међународно кретање инвестиционог капитала 16
2.1.2.1. Стране директне инвестиције (Foreign direct investment) 17
2.1.2.2. Портфолио инвестиције (Portfolio investment) 21
2.2. Разлике између директних и портфолио 22
инвестиција 22
3. ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КОРПОРАЦИЈЕ КАО НОСИОЦИ СДИ У ЗЕМЉАМА У ТРАНЗИЦИЈИ 24
3.1. Пословање ТНК у савременим условима 25
3.2. Снага и моћ транснационалних корпорација 26
3.2.1. Концентрација ТНК активности 27
III Део
ЕФЕКТИ СТРАНОГ КАПИТАЛА У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 30
1. КОЛАПС СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ XX ВЕКА 30
1.1. Прекид процеса транзиције као последица неповољних економско – политичких околности 31
1.2. Опадање обима економских активности и погоршање привредне структуре Републике Србије 32
2. ПРОЦЕС ТРАНЗИЦИЈЕ У СВЕТЛУ ПОЛИТИЧКИХ ПРОМЕНА 34
3. СДИ КАО РАЗВOЈНА ШАНСА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ 36
4. НИВО, СТРУКТУРА И ДИНАМИКА СДИ У ПЕРИОДУ ТРАНЗИЦИЈЕ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ 39
4.1. Низак интезитет СДИ активности у условима политичке нестабилности и међународне изолације 39
4.2. Интезитет СДИ активности после међународне изолације 41
5. КАКО ПРИВУЋИ СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ? 46
5.1. Правно – интитуционални оквир страних улагања 46
5.2. Утицај политичких збивања на инвестициони рејтинг српске привреде 48
6. ПЕРСПЕКТИВЕ СТРАНИХ УЛАГАЊА 50
ЗАКЉУЧАК 53
ЛИТЕРАТУРА 55
Потпуни крах ''епохалног истoријског експеримента'', оличеног у систему социјалистичких производних односа, наметнуо је крајем 20. века потребу радикалне трансформације друштвено – економских система источно – европских земаља. Дотадашњи систем социјалистичке производње, који се заснивао на доминацији друштвене својине као неприкосновеног својинског облика, доживео је потпуни слом и поменуте земље довео у изузетно тешко економско стање. Излаз из такве ситуације и ситема који је игнорисао економску логику и функционисање економских законитости, могао је бити остварен само свеобухватним и суштинским политичким и економским променана. У том циљу, крајем 80 – их година, отпочиње процес увођења и јачања тржишта и стварања ширег простора за приватну иницијативу, конкуренцију, приватно предузетништво и приватно власништво. Уместо раније спровођених ''козметичких'' промена, долази до потпуног раскида са социјалистичким друштвеним и економским системом. Процеси који су отпочели 90 – их година познатији су под називом ''транзиција'', а у основи представљају напуштање државног социјализма и изградњу пруларизма у друштву, привреди и политици.
Страни капитал је посебно значајан за земље у транзицији и то пре свега стране директне инвестиције као извор страних средстава, који поред капитала, садржи технологију, маркетиншка и менаџерска знања и искуства, као и везе и приступе тржиштима и међународним финансијским институцијама.
На самом почетку процеса реформи, преовладало је мишљење неких западних влада и међународних институција, да ће се процес транзиције брзо остварити и да ће управо стране директне инвестиције као значајан извор страних средстава на том плану одиграти најважнију улогу. Међутим, стварност је демантовала таква очекивања. Маргиналност страних доректних инвестиционих токова у почетним годинама транзиције, актуелизовала је схватање да процес транзиције неће ићи ни брзо, ни лако, како се то у почетку очекивало. Улога страног капитала у транзиционим процесима, расла је сразмерно брзини којом се остваривала трансформација, односно, сагласно степену отварања ка тржишној привреди и постизању одређене стабилизације и раста. Најбоља илустрација таквог става је група тзв. напредне четири земље (Република Чешка, Мађарска, Пољска и Словенија), које су, захваљујући најбољим резултатима у реформи и трансформацији ка тржишној привреди, привукле већину СДИ токова који су ушли у регион.
Први део рада, под насловом: ''Савремени токови у светској привреди'', обухвата сагледавање савремених тенденција у светској привреди као и појмовно дефинисање процеса транзиције.
''Међународно кретање капитала'' назив је другог дела рада, који обухвата дефинисање процеса глобализације и битност регионалних економских интеграција као и одређених облика међународног кретања капитала уз стављање акцента на стране директне инвестиције као најважнији облик страног инвестирања и транснационалне корпорације као ноциоце СДИ.
Трећи део рада под називом: ''Ефекти страног капитала у процесу транзиције привреде Републике Србије'', повезан је са оценом досадашњих искуства српске привреде са страним инвестицијама, као и анализом прилагођености њене привредне структуре том процесу. На почетку новог миленијума привреда Републике Србије нашла се пред најважнијим проблемом економског развоја, који се огледа у недостатку капитала без којег се не могу решити кључни развојни проблеми. Дубока економска криза као последица десетогодишњег периода изолације и ратних сукоба, застарела технологија и недостатак домаћег капитала, намећу потребу привлачења страних инвестиција у циљу обезбеђења одрживог привредног развоја. Осим тога, српска привреда, и по аспекту спољне ликвидности и по солвентности спада у ред најзадуженијих земаља из групације земаља у транзицији, што СДИ чине њеном најзначајнијом шансом. Симбиличан ниво домаће штедње и висока задуженост наше привреде представљају развојна ограничења која могу бити превазиђена само активним привлачењем приватног страног капитала у земљу.
САВРЕМЕНИ ТОКОВИ У СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДИ
За сагледавање најважнијих тенденција у савременој светској привреди, ради осветљавања услова у којима ће се посрнуле постсоцијалистичке привреде поново интегрисати у светске привредне токове, неопходно је да се размотре основне дугорочне тенденције њеног развоја. Развитак друштва у последњој трећини 20 – ог вега обележен је нарастањем противуречености и продубљивањем кризе индустријализма уз стварање основе нове постиндустријске цивилизације. Ради се о новим развојним токовима на глобалном плану, које су у тесној вези са преласком најразвијенијих земаља из индустријског у тзв. информатичко друштво.
У привредно најразвијеним срединама долази до промене нових технологија у производњи и другим сферама друштвеног живота. Запажају се феномени који својим утицајем доводе до економских и друштвених промена на глобалном плану. Примена достигнућа савременог техничког прогреса у развијеним тржишним привредама условљава интензивне промене. С правом се истиче да динамику транзиционог периода постсоцијалистичких земаља додатно потенцира факат да најразвијеније земље тржишне привреде у овом периоду пролазе кроз крупне трансформације, суочавајући се са еколошким императивима и императивима постиндустријске фазе развоја, у коју су ове земље ушле. А то значи да земље у транзицији морају уважавати све те промене при дефинисању својих националних програма транзиције.
ПОЈАМ, СУШТИНА И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ
Појам транзиције
У савременој економској литератури могу се срести два схватања транзиције. Прво сватање полази од становишта да је пројекат транзиције ослоњен на новија сазнања економске теорије која потичу из 70 – их и 80 – их година. Смештајући га у контекст међународне реалности, представници овог схватања имају у виду промене у систему и економској политици којим се функционисање савремених привреда и друштава прилагођава постојећим развојним условима и захтевима. Друго схватање је уже, зато што транзицију ситуира у постсоцијалистичке земље Истичне, Централне и Југоисточне Европе. При томе, представници овог схватања сматрају да се ради о прелазном приоду, кроз који те земље треба да прођу на свом избављењу из дубоке и опште кризе и прикључе се економски ефикасним друштвима.
САДРЖАЈ
УВОД 1
I Део
САВРЕМЕНИ ТОКОВИ У СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДИ 3
1. ПОЈАМ, СУШТИНА И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ 4
1.1. Појам транзиције 4
1.2. Циљ транзиције 5
2. ЕЛЕМЕНТИ ТРАНЗИЦИЈЕ 6
2.1. Приватна својина 6
2.2. Тржиште (робни карактер привређивања) 8
2.3. Предузетничка економија 9
II Део
МЕЂУНАРОДНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА 10
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ 10
1.1. Постсоцијалистичке земље у светлу глобализације и регионалних економских интеграција 11
2. МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИРАЊЕ 13
2.1. Облици међународног кретања капитала 14
2.1.1. Зајмовни капитал 15
2.1.2. Међународно кретање инвестиционог капитала 16
2.1.2.1. Стране директне инвестиције (Foreign direct investment) 17
2.1.2.2. Портфолио инвестиције (Portfolio investment) 21
2.2. Разлике између директних и портфолио 22
инвестиција 22
3. ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КОРПОРАЦИЈЕ КАО НОСИОЦИ СДИ У ЗЕМЉАМА У ТРАНЗИЦИЈИ 24
3.1. Пословање ТНК у савременим условима 25
3.2. Снага и моћ транснационалних корпорација 26
3.2.1. Концентрација ТНК активности 27
III Део
ЕФЕКТИ СТРАНОГ КАПИТАЛА У ПРОЦЕСУ ТРАНЗИЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 30
1. КОЛАПС СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ XX ВЕКА 30
1.1. Прекид процеса транзиције као последица неповољних економско – политичких околности 31
1.2. Опадање обима економских активности и погоршање привредне структуре Републике Србије 32
2. ПРОЦЕС ТРАНЗИЦИЈЕ У СВЕТЛУ ПОЛИТИЧКИХ ПРОМЕНА 34
3. СДИ КАО РАЗВOЈНА ШАНСА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ 36
4. НИВО, СТРУКТУРА И ДИНАМИКА СДИ У ПЕРИОДУ ТРАНЗИЦИЈЕ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ 39
4.1. Низак интезитет СДИ активности у условима политичке нестабилности и међународне изолације 39
4.2. Интезитет СДИ активности после међународне изолације 41
5. КАКО ПРИВУЋИ СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ? 46
5.1. Правно – интитуционални оквир страних улагања 46
5.2. Утицај политичких збивања на инвестициони рејтинг српске привреде 48
6. ПЕРСПЕКТИВЕ СТРАНИХ УЛАГАЊА 50
ЗАКЉУЧАК 53
ЛИТЕРАТУРА 55