10-05-2010, 12:35 PM
Матурски, семинарски и дипломски радови из туризма.
Све је почело 1825. године. Први воз је протутњао пругом између Стоктона и Дарлингтона брзином од 19 km/h. Инвентивнима су се родиле нове идеје. Схватајући могућност железнице, Томас Кук 1841. године, оснива прву туристичку агенцију у свету да би организовао излете железницом. Није ни слутио да је поставио темељ нове индустрије – индустрије путовања која ће за век и по постати најзначајнија светска индустрија.
Од како је саграђена пруга Сегедин-Кикида-Темишвар је превазилазила локални значај. По речима Б. Ибрајтера овом пругом возови су тутњали више од века. Возили су жито, стоку угаљ, нове машине, људе…У баршуну купеа прве класе башкарили су се руски кнежеви, прави и лажни, мађарски грофови и барони, лепе жене, пустолови…Том пругом јурио је и чувени “Оријент експрес”. У њему је било посла и за Агату Кристи и за господина Алфреда Хичкока.
У оквиру регионалне сарадње ДКМТ (Дунав – Кереш – Мориш – Тиса) и у складу са стратешким плановима ЕУРОРЕГИЈА, битна претпоставка сарадње је успостављање нових саобраћајних веза. У оквиру ове регионалне заједнице у групи пројеката железничких веза приоритет је дат повезивању Сегедина и Темишвара преко Кикинде (Споразум од 23. маја 2001. године, Темишвар).
Пројекат ревитализације железничке пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар ради се у циљу обнављања саобраћаја на делу једне од најстаријих железничких магистрала у југоисточној Европи, која је спајала Европу са Азијом. Пруга Сегедин – Кикинда је пуштена у саобраћај 15. 11. 1857. године. Ова веза је прекинута 1945. године измећу Кикинде и Сегедина, када је срушен мост на Тиси у Сегедину, а колосек демонтиран на дужини на око 12 km (по 6 km са обе стране од државне границе). Измећу Србије и Румунује на прузи Кикинда – Темишвар саобраћај се данас одвија редовно.
Значај пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар се може оцењивати са више аспеката: локалног (региони у свакој земљи појединачно), регионалног (на нивоу регије ДКМТ), као и са аспекта који је значајан за групе земаља на југоистоку Европе. У ширем смислу, значај ове пруге је у повезивању паневропских коридора IV и X. Ова пруга је повезана са правцем Кикинда – Панчево – Београд и тиме омогућава повезивање са осталим земљама југоисточне Европе као и бржи развој туризма.
Успостављање и модернизација железничке везе Сегедин – Кикинда – Темишвар ће допринети: ефикаснијем и друштвено рационалнијем повезивању становништва и привреде на гравитационом подручју и шире, реализацији пројекта “Слободна трговина” измећу земаља југоисточне Европе, очувању животне средине, уштеди простора, уштеди енергије и повећању безбедности у саобраћају.
Улагања у железничку инфраструктуру су значајна (и за развијене земље), а ефекти се остварују на дуг рок и дистрибуирани су на више субјеката (власници инфраструктуре, организатори превоза, корисници, финансијери, шира заједница). Из наведених карактеристика следе и бројни ризици за све учеснике. Најзначајнији ризици који су везани за пројекат односе се на висину трошкова, финансирање, очекивани обим превоза, приход и рок изградње. За реализацију пројекта од посебног значаја су ризици из окружења (global risks), пре свега политички (политичка воља и опредељеност владе за пројекат) и правни (режим страних улагања и сл.).
Све је почело 1825. године. Први воз је протутњао пругом између Стоктона и Дарлингтона брзином од 19 km/h. Инвентивнима су се родиле нове идеје. Схватајући могућност железнице, Томас Кук 1841. године, оснива прву туристичку агенцију у свету да би организовао излете железницом. Није ни слутио да је поставио темељ нове индустрије – индустрије путовања која ће за век и по постати најзначајнија светска индустрија.
Од како је саграђена пруга Сегедин-Кикида-Темишвар је превазилазила локални значај. По речима Б. Ибрајтера овом пругом возови су тутњали више од века. Возили су жито, стоку угаљ, нове машине, људе…У баршуну купеа прве класе башкарили су се руски кнежеви, прави и лажни, мађарски грофови и барони, лепе жене, пустолови…Том пругом јурио је и чувени “Оријент експрес”. У њему је било посла и за Агату Кристи и за господина Алфреда Хичкока.
У оквиру регионалне сарадње ДКМТ (Дунав – Кереш – Мориш – Тиса) и у складу са стратешким плановима ЕУРОРЕГИЈА, битна претпоставка сарадње је успостављање нових саобраћајних веза. У оквиру ове регионалне заједнице у групи пројеката железничких веза приоритет је дат повезивању Сегедина и Темишвара преко Кикинде (Споразум од 23. маја 2001. године, Темишвар).
Пројекат ревитализације железничке пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар ради се у циљу обнављања саобраћаја на делу једне од најстаријих железничких магистрала у југоисточној Европи, која је спајала Европу са Азијом. Пруга Сегедин – Кикинда је пуштена у саобраћај 15. 11. 1857. године. Ова веза је прекинута 1945. године измећу Кикинде и Сегедина, када је срушен мост на Тиси у Сегедину, а колосек демонтиран на дужини на око 12 km (по 6 km са обе стране од државне границе). Измећу Србије и Румунује на прузи Кикинда – Темишвар саобраћај се данас одвија редовно.
Значај пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар се може оцењивати са више аспеката: локалног (региони у свакој земљи појединачно), регионалног (на нивоу регије ДКМТ), као и са аспекта који је значајан за групе земаља на југоистоку Европе. У ширем смислу, значај ове пруге је у повезивању паневропских коридора IV и X. Ова пруга је повезана са правцем Кикинда – Панчево – Београд и тиме омогућава повезивање са осталим земљама југоисточне Европе као и бржи развој туризма.
Успостављање и модернизација железничке везе Сегедин – Кикинда – Темишвар ће допринети: ефикаснијем и друштвено рационалнијем повезивању становништва и привреде на гравитационом подручју и шире, реализацији пројекта “Слободна трговина” измећу земаља југоисточне Европе, очувању животне средине, уштеди простора, уштеди енергије и повећању безбедности у саобраћају.
Улагања у железничку инфраструктуру су значајна (и за развијене земље), а ефекти се остварују на дуг рок и дистрибуирани су на више субјеката (власници инфраструктуре, организатори превоза, корисници, финансијери, шира заједница). Из наведених карактеристика следе и бројни ризици за све учеснике. Најзначајнији ризици који су везани за пројекат односе се на висину трошкова, финансирање, очекивани обим превоза, приход и рок изградње. За реализацију пројекта од посебног значаја су ризици из окружења (global risks), пре свега политички (политичка воља и опредељеност владе за пројекат) и правни (режим страних улагања и сл.).