Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Београд
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Матурски, семинарски и дипломски радови из туризма.

ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, ЗАДАТАК И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет истраживања овог рада је туристички аспект организовања и функционисања културне манифестације ФЕСТ у Београду.
Циљ истраживања је израда дипломског рада, који кроз истраживање треба да допринесе бољем упознавању проблема везаних за туристички аспект културних манифестација и могућности решавања истих, на конкретном примеру ФЕСТ-а.
Задатак истраживања у овом раду је да се укаже на природне и друштвене услове у Београду, који могу да се туристички валоризују у време одржавања културне манифестације ФЕСТ.
Методи истраживања су читање литературних извора, теренски рад и претраживање интернет сајтова.

ТУРИСТИЧКО- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БЕОГРАДА

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Београд је главни град Србије и Црне Горе, а такође и главни град Републике Србије. Налази се на 44о48' СГШ и на 20о28' ИГД (Енциклопедија, 1983). Београд се данас простире на територији већој од 360.000 ha, на овом подручју живи око 2 милиона становника у 16 градских и приградских општина. Општине су: Звездара, Врачар, Вождовац, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски Венац, Стари Град и Чукарица припадају ужем поидручју, а општине Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац и Сопот ширем подрушју Београда. Београдско подручје чини 158 насеља. Сврстава се у град са идеалним географским положајем у Европи. Подигнут је на раскршћу сувоземних и пловних путева, његов јединствен положај на ушћу Саве у Дунав одувек му је давао посебну улогу у односима између држава и народа. То је место укрштања међуконтиненталних путева од запада ка истоку и од севера према југу (Лекић, 1995). Београд се данас простире на 3,6 % територије Србије, у њему живи 15,8 % становништва Србије и ради 31,2 % свих запослених у Србији (http://www.beograd.org.rs/).

ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ


Дуго времена у својој историји Београд је имао ексцентрични, периферни положај. Као престоница Србије у XIX и почетком XX века био је на крајњој граници државе, јер је Савом и Дунавом водила граница ка Аустрији, касније Аусро- Угарској. Са великим друштвено-историјским променама после I светског рата битно се мења политичко-географски, културни и туристички положај Београда. Границе се са Саве и Дунава померају на север, а ово симболички изражава «Победник»- споменик који доминира на крајњем рту Калемегдана.

Померањем граница на север и проширењем функција града, као средишта нове пространије државе Београд добија централни положај и значај, јер се нашао у средишту нове државе. Значај туристичко-географског положаја Београда је управо у томе што лежи на севрној капији балканског полуострва («Врата Балкана»), на главном споју Савско-Дунавске и Моравско-Вардарске друмске комуникације, која се стапа у једну јединствену друмско-железничку мрежу Трст-Љубљана-Загреб-Београд-Скопље-Солун, од које се у Нишу одваја друга Нишавско-Маричка , која води ка Софији и Истанбулу. На тај начин Београд је постао чворна комуникациона тачка, која повезује путеве светског значаја, како сувоземне, тако и речне и ваздушне. Београд такође има и директну везу са Јадранским морем, а самим тим и централним средоземљем, железничком пругом и друмом Београд- Подгорица- Бар (Анонимус а, 1983).
Повољан туристички положај Београда није само транзитног карактера, већ произилази из његовог дугог и богатог културно- историјског наслеђа и као главни град, он је привредни, административни и културни центар наше земље.

ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

ГЕОМОРФОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ


Београд се сместио у простору који је врло разуђен. Развио се на двема простарним, али различитим географским целинама: Панонске котлине и крајњег северног изданка планинско-брдског дела Балканског полуострва. Ове велике целине одвојене су у самом граду разливеним речним токовима иза којих почињу да се шире равничарски предели Срема и Баната, с једне, а заталасано побрђе Шумадије с друге стране. Шумадијски део Београда (старије језгро града, као и нека његова нова насеља) простире се на северозападном делу Шумадијске греде и на Калемегданском рту, завршетку дугачке Шумадијске греде, која се пружа од планине Рудник (висока Шумадија) до ушћа Саве у Дунав, завршетку ниске Шумадије. Основа северних делова Шумадијске греде састоји се од флиша и кречњака кретацејске старости, док је површински слој покривен квартарним лесом. Ако се посматра са Калемегданског рта, са 110 м н. в., према југоистоку земљиште се таласасто уздиже према високој Шумадији. То су брда: Топчидер (190 м), Дедиње (180 м), Баново Брдо (208 м), Кошутњак (218 м), Бањички вис (198 м) и Стражевица (209 м). Затим се нижу Торлак (310 м), планина Авала (511 м), Парцански вис (408) и Космај (628). Југоисточно је Голо брдо (211). На истоку је Врачарско брдо (253 м), Коњарник (205 м), Стојчино брдо (270 м), Оровица (266 м), Миљково брдо (262 м), Осовље (273 м), Ерино брдо (252 м) итд.
Рељеф ужег Београдског подручја чине Калемегданско-теразијска зараван од ушћа Саве у Дунав до Славије у дужини од 3.200м и висини 110-115м и Калемегдан- Трг Николе Пашића (120м). Земљиште даље има успон и подиже се у велики Врачар (253м). Од Славије земљиште се уздиже према североистоку: Црвени Крст (130м), Коњарник и Стојичино брдо. Јужно од Славије земљиште се таласасто уздиже у Светосавски плато. Пресеца га корито Мокролушког потока, у чијој је долини изграђен аутопут. Из ове долине издиже се Вождовац (165м). Нови Београд се развио северозападно у пространој песком насутој алувијалној равни Саве. Из Сремске равнице уздиже се Бежанијска коса (107м), према северу , дуга око 9км, која се протеже готово до самог центра Земуна. Морфолошка целина западног дела подручја Београда, представљена је Земунским лесним платоом, лесном терасом и алувијалном равни.

Referentni URL