09-05-2010, 12:28 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Izuzimajući period između dva svetska rata, i period za vreme SFR Jugoslavije, razvoj politike i pravnog regulisanja konkurencije se u Srbiji mogu pratiti od donošenja Antimonopolskog zakona, 26. juna 1996. godine. Zakon je bio na snazi od 4. jula 1996. godine do 24. septembra 2005, godine, ali je njegovo sprovođenje bilo odloženo do 1999. godine, odnosno do osnivanja Antimonopolske komisije. Antimonopolska komisija je osnovana kao kolegijalni organ uprave u sastavu Saveznog ministarstva za unutrašnju trgovinu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i činili su je predsednik i šest članova, koje je imenovala i razrešavala Savezna vlada. Prema odredbama Antimonopolskog zakona, Antimonopolska komisija je bila nadležna da donosi odluke o zloupotrebi monopolskog, odnosno dominantnog položaja privrednih subjekata, da utvrđuje postojanje monopolističkih sporazuma, kao i da podnosi krivične prijave i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Komisija je imala i Stručnu službu koja je vršila inspekcijski nadzor, utvrđivala činjenice, prikupljala dokaze i predlagala Komisiji donošenje odgovarajućih rešenja.
Stupanjem na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, 4. februara 2003. godine, prestala je sa radom Antimonopolska komisija, a njenu stručnu službu je 1. juna 2003. godine preuzelo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, u kome je organizovana kao Odeljenje za antimonopolske poslove.
Donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije (dalje Zakon) od 14. septembra 2005. godine (’’Službeni glasnik RC’’, br. 79/05), koji je stupio na snagu 23.9.2005. godine, počela je nova faza u razvoju prava i politike zaštite konkurencije u Srbiji.
Zakonom o zaštiti konkurencije je osnovana Komisija za zaštitu konkurencije, (dalje Komisija) kao nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom, sa svojstvom pravnog lica i sa sedištem u Beogradu i koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, kojoj podnosi redovne godišnje izveštaje o radu. Komisija je konstituisana 12.04.2006. izborom predsednika i zamenika predsednika Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Komisiju čine Savet Komisije i Stručna služba Komisije.
Gotovo svako ko je danas profesionalno uključen u zaštitu konkurencije, po tvrdnji sudije i profesora Poznera, saglasan je u tome da je jedini cilj antimonopolskog zakonodavstvaa) promocija ekonomskog blagostanja, shvaćenog kao ekonomski koncept efikasnosti. Nezavisno od toga koliko profesionalci koji se u Srbiji bave konkurencijom dele navedeno mišljenje, treba se nadati da će vremenom takav stav postati dominantan i u našoj zemlji. Slobodna utakmica je temelj tržišne privrede. Bez delotvorne konkurencije između tržišnih subjekata nema efikasne alokacije resursa i porasta društvenog blagostanja. Pravo konkurencije je važno sredstvo koje danas stoji na raspolaganju državama u izgradnji i zaštiti slobodne konkurencije. Naravno, ne bi trebalo precenjivati domete antimonopolskog prava i očekivati da ono sâmo uspostavi tržišnu konkurenciju, ali njegovu delotvornost moramo posmatrati u kontekstu ostalih propisa kojima se uređuje privredni ambijent. Tako, na primer, za stvaranje i očuvanje tržišne konkurencije od velike su važnosti propisi kojima se uređuje spoljna trgovina i različite barijere za ulazak na tržište, kao i propisi infrastrukturne delatnosti, poput telekomunikacija ili energetike. U tom smislu treba procenjivati i domete Zakona o zaštiti konkurencije koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila sredinom septembra 2005. godine.b)
Iako je u našem pravnom sistemu odranije postojalo antimonopolsko zakonodavstvo, tek usvajanje ovog Zakona obezbeđuje jedan od uslova za delotvornu direktnu borbu protiv monopola i ostalih vidova ugrožavanja konkurencije. Zakon je u značajnoj meri usaglašen sa evropskim standardima i obavezama koje Srbiju očekuju u procesu stabilizacije i pridruživanja, ali i pored toga ima značajnih manjkavosti koje u velikoj meri slabe njegovu delotvornost.
Zakon o zaštiti konkurencije prati, kako slične zakone donete u našem okruženju, tako i evropsku praksu. Zakon između ostalog definiše: zabranjene sporazume između tržišnih učesnika (kartele) kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija; zloupotrebu dominantnog položaja; izuzetke od primene; uređuje postupak za kontrolu koncentracija (preuzimanje kontrole nad preduzećem) radi sprečavanja stvaranja subjekata koji mogu bitno da ograniče konkurenciju; ustanovljava Komisiju za zaštitu konkurencije i propisuje kazne za nepoštovanje Zakona. Definicije zabranjenih sporazuma, zloupotrebe dominantnog položaja i uslova za zabranu koncentracije uglavnom slede evropsko zakonodavstvo , a Komisija za zaštitu konkurencije je ustanovljena kao nezavisan organ koji bira Narodna skupština i čiji je cilj da se stara o sprovođenju ovog Zakona. Pravni standardi “bitnog ograničenja konkurencije” tek treba da dobiju sadržaj kroz praksu Komisije i sudova, koje će korišćenjem dostignuća ekonomske nauke uspostaviti preciznije smernice. Budući da je ova pravna oblast u Srbiji nerazvijena, uporedna, naročito evropska iskustva mogu da budu putokaz.
Regulatorni okvir predviđen Zakonom nije kompletiran, pošto još uvek nisu doneti svi podzakonski akti. Do sada su donete: Uredba o relevantnom tržištu i Uredba o sadržini i načinu podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, dok još treba da se donesu uredbe kojima bi se definisalo bitno sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije, sadržina zahteva za pojedinačna izuzeća, kao i uslovi za izuzeća od zabrane kartelnih sporazuma po vrstama. Komisija za zaštitu konkurencije konstituisana je izborom Saveta Komisije u aprilu 2006.
U prvom delu rada izložićemo glavne manjkavosti Zakona, potom ćemo analizirati rad Komisije u prethodnih godinu dana, i, u završnom delu predložićemo odgovarajuće izmene Zakona kako bi se otklonile uočene manjkavosti.
konkurencije (kod kartela i zloupotrebe dominantnog položaja). U tom slučaju Komisija može da izrekne prvo privremenu zabranu prometa određenih roba i/ili usluga na period ne duži od tri meseca, a ako to ne urodi plodom i privremenu zabranu obavljanja delatnosti u periodu ne dužem od četiri meseca. Druga vrsta sankcija su prekršajne kazne koje na predlog Komisije izriču sudovi za prekršaje zbog povrede Zakona. Prekršajne kazne mogu biti u visini od 1% do 10 % prihoda u prethodnoj godini, u zavisnosti od vrste prekršaja.
Izuzimajući period između dva svetska rata, i period za vreme SFR Jugoslavije, razvoj politike i pravnog regulisanja konkurencije se u Srbiji mogu pratiti od donošenja Antimonopolskog zakona, 26. juna 1996. godine. Zakon je bio na snazi od 4. jula 1996. godine do 24. septembra 2005, godine, ali je njegovo sprovođenje bilo odloženo do 1999. godine, odnosno do osnivanja Antimonopolske komisije. Antimonopolska komisija je osnovana kao kolegijalni organ uprave u sastavu Saveznog ministarstva za unutrašnju trgovinu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i činili su je predsednik i šest članova, koje je imenovala i razrešavala Savezna vlada. Prema odredbama Antimonopolskog zakona, Antimonopolska komisija je bila nadležna da donosi odluke o zloupotrebi monopolskog, odnosno dominantnog položaja privrednih subjekata, da utvrđuje postojanje monopolističkih sporazuma, kao i da podnosi krivične prijave i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Komisija je imala i Stručnu službu koja je vršila inspekcijski nadzor, utvrđivala činjenice, prikupljala dokaze i predlagala Komisiji donošenje odgovarajućih rešenja.
Stupanjem na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, 4. februara 2003. godine, prestala je sa radom Antimonopolska komisija, a njenu stručnu službu je 1. juna 2003. godine preuzelo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, u kome je organizovana kao Odeljenje za antimonopolske poslove.
Donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije (dalje Zakon) od 14. septembra 2005. godine (’’Službeni glasnik RC’’, br. 79/05), koji je stupio na snagu 23.9.2005. godine, počela je nova faza u razvoju prava i politike zaštite konkurencije u Srbiji.
Zakonom o zaštiti konkurencije je osnovana Komisija za zaštitu konkurencije, (dalje Komisija) kao nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom, sa svojstvom pravnog lica i sa sedištem u Beogradu i koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, kojoj podnosi redovne godišnje izveštaje o radu. Komisija je konstituisana 12.04.2006. izborom predsednika i zamenika predsednika Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Komisiju čine Savet Komisije i Stručna služba Komisije.
Gotovo svako ko je danas profesionalno uključen u zaštitu konkurencije, po tvrdnji sudije i profesora Poznera, saglasan je u tome da je jedini cilj antimonopolskog zakonodavstvaa) promocija ekonomskog blagostanja, shvaćenog kao ekonomski koncept efikasnosti. Nezavisno od toga koliko profesionalci koji se u Srbiji bave konkurencijom dele navedeno mišljenje, treba se nadati da će vremenom takav stav postati dominantan i u našoj zemlji. Slobodna utakmica je temelj tržišne privrede. Bez delotvorne konkurencije između tržišnih subjekata nema efikasne alokacije resursa i porasta društvenog blagostanja. Pravo konkurencije je važno sredstvo koje danas stoji na raspolaganju državama u izgradnji i zaštiti slobodne konkurencije. Naravno, ne bi trebalo precenjivati domete antimonopolskog prava i očekivati da ono sâmo uspostavi tržišnu konkurenciju, ali njegovu delotvornost moramo posmatrati u kontekstu ostalih propisa kojima se uređuje privredni ambijent. Tako, na primer, za stvaranje i očuvanje tržišne konkurencije od velike su važnosti propisi kojima se uređuje spoljna trgovina i različite barijere za ulazak na tržište, kao i propisi infrastrukturne delatnosti, poput telekomunikacija ili energetike. U tom smislu treba procenjivati i domete Zakona o zaštiti konkurencije koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila sredinom septembra 2005. godine.b)
Iako je u našem pravnom sistemu odranije postojalo antimonopolsko zakonodavstvo, tek usvajanje ovog Zakona obezbeđuje jedan od uslova za delotvornu direktnu borbu protiv monopola i ostalih vidova ugrožavanja konkurencije. Zakon je u značajnoj meri usaglašen sa evropskim standardima i obavezama koje Srbiju očekuju u procesu stabilizacije i pridruživanja, ali i pored toga ima značajnih manjkavosti koje u velikoj meri slabe njegovu delotvornost.
Zakon o zaštiti konkurencije prati, kako slične zakone donete u našem okruženju, tako i evropsku praksu. Zakon između ostalog definiše: zabranjene sporazume između tržišnih učesnika (kartele) kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija; zloupotrebu dominantnog položaja; izuzetke od primene; uređuje postupak za kontrolu koncentracija (preuzimanje kontrole nad preduzećem) radi sprečavanja stvaranja subjekata koji mogu bitno da ograniče konkurenciju; ustanovljava Komisiju za zaštitu konkurencije i propisuje kazne za nepoštovanje Zakona. Definicije zabranjenih sporazuma, zloupotrebe dominantnog položaja i uslova za zabranu koncentracije uglavnom slede evropsko zakonodavstvo , a Komisija za zaštitu konkurencije je ustanovljena kao nezavisan organ koji bira Narodna skupština i čiji je cilj da se stara o sprovođenju ovog Zakona. Pravni standardi “bitnog ograničenja konkurencije” tek treba da dobiju sadržaj kroz praksu Komisije i sudova, koje će korišćenjem dostignuća ekonomske nauke uspostaviti preciznije smernice. Budući da je ova pravna oblast u Srbiji nerazvijena, uporedna, naročito evropska iskustva mogu da budu putokaz.
Regulatorni okvir predviđen Zakonom nije kompletiran, pošto još uvek nisu doneti svi podzakonski akti. Do sada su donete: Uredba o relevantnom tržištu i Uredba o sadržini i načinu podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, dok još treba da se donesu uredbe kojima bi se definisalo bitno sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije, sadržina zahteva za pojedinačna izuzeća, kao i uslovi za izuzeća od zabrane kartelnih sporazuma po vrstama. Komisija za zaštitu konkurencije konstituisana je izborom Saveta Komisije u aprilu 2006.
U prvom delu rada izložićemo glavne manjkavosti Zakona, potom ćemo analizirati rad Komisije u prethodnih godinu dana, i, u završnom delu predložićemo odgovarajuće izmene Zakona kako bi se otklonile uočene manjkavosti.
konkurencije (kod kartela i zloupotrebe dominantnog položaja). U tom slučaju Komisija može da izrekne prvo privremenu zabranu prometa određenih roba i/ili usluga na period ne duži od tri meseca, a ako to ne urodi plodom i privremenu zabranu obavljanja delatnosti u periodu ne dužem od četiri meseca. Druga vrsta sankcija su prekršajne kazne koje na predlog Komisije izriču sudovi za prekršaje zbog povrede Zakona. Prekršajne kazne mogu biti u visini od 1% do 10 % prihoda u prethodnoj godini, u zavisnosti od vrste prekršaja.