09-05-2010, 12:25 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Finansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata: pribavljanje novca, ulaganje novca, vraćanje novca i usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.
-Pribavljanjem novca za tekuće i razvojne potrebe preduzeća uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja, zbog čega pojedini autori pod finansiranjem podrazumevaju samo pribavljanje novca. Proces finansiranja se ne završava pribavljanjem novca, već se ona nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i vraćanjem novca.
-Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobiliše, transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.
-U fazi vraćanja novca uložena sredstva se oslobađaju iz kružnog toka poslovanja i ponovo se ulažu u skladu sa potrebama preduzeća.
-U poslovanju preduzeća stalno se događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku. Ovo se dešava u okviru dinamičkog procesa usklađivanja izvora finansiranja sa ulaganjima pox obimu i roku. U ovom procesu usklađuju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom raspoloživosti odgovarajućih izvora. Cilj koji se ovim želi postići je da se ostvari usklađenost rokova izvora i ulaganja, što treba da dovede do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđenja solventnosti preduzeća.
PRAVILA FINANSIRANJA
U tržišnim uslovima privređivanja nastala su razna pravila finansiranja. Ova pravila treba da obezbede takvo finansiranje preduzeća koje će omogućiti stalnu solventnost i rentabilnost poslovanja. U cilju isticanja njihove važnosti, pojedinim pravilima finansiranja dati su različiti epiteti, kao što su zlatna, sveta, optimalna i sl. Međutim, treba imati u vidu da pravila finansiranja ne daju direktan odgovor na pitanje kako preduzeće treba da se finansira u svakoj konkretnoj situaciji. Ona predstavljaju određene standarde ili opšte norme ponašanja kod finansiranja. Ova pravila treba primenjivati fleksibilno, jer ona samo pokazuju pravac u kome preduzeće treba da traži najpovoljnije rešenje.
Najvažnija pravila finansiranja su:
Horizontalna pravila finansiranja
Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos između pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i održavala solventnost i rentabilnost preduzeća. Među ovim pravilima najvažnija su:
1)zlatno bankarsko pravilo;
2)zlatna bilansna pravila;
3)finansiranje najdugoročnijih ulaganja, i
4)finansiranje kratkoročnih ulaganja
Finansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata: pribavljanje novca, ulaganje novca, vraćanje novca i usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.
-Pribavljanjem novca za tekuće i razvojne potrebe preduzeća uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja, zbog čega pojedini autori pod finansiranjem podrazumevaju samo pribavljanje novca. Proces finansiranja se ne završava pribavljanjem novca, već se ona nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i vraćanjem novca.
-Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobiliše, transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.
-U fazi vraćanja novca uložena sredstva se oslobađaju iz kružnog toka poslovanja i ponovo se ulažu u skladu sa potrebama preduzeća.
-U poslovanju preduzeća stalno se događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku. Ovo se dešava u okviru dinamičkog procesa usklađivanja izvora finansiranja sa ulaganjima pox obimu i roku. U ovom procesu usklađuju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom raspoloživosti odgovarajućih izvora. Cilj koji se ovim želi postići je da se ostvari usklađenost rokova izvora i ulaganja, što treba da dovede do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđenja solventnosti preduzeća.
PRAVILA FINANSIRANJA
U tržišnim uslovima privređivanja nastala su razna pravila finansiranja. Ova pravila treba da obezbede takvo finansiranje preduzeća koje će omogućiti stalnu solventnost i rentabilnost poslovanja. U cilju isticanja njihove važnosti, pojedinim pravilima finansiranja dati su različiti epiteti, kao što su zlatna, sveta, optimalna i sl. Međutim, treba imati u vidu da pravila finansiranja ne daju direktan odgovor na pitanje kako preduzeće treba da se finansira u svakoj konkretnoj situaciji. Ona predstavljaju određene standarde ili opšte norme ponašanja kod finansiranja. Ova pravila treba primenjivati fleksibilno, jer ona samo pokazuju pravac u kome preduzeće treba da traži najpovoljnije rešenje.
Najvažnija pravila finansiranja su:
Horizontalna pravila finansiranja
Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos između pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i održavala solventnost i rentabilnost preduzeća. Među ovim pravilima najvažnija su:
1)zlatno bankarsko pravilo;
2)zlatna bilansna pravila;
3)finansiranje najdugoročnijih ulaganja, i
4)finansiranje kratkoročnih ulaganja