07-05-2010, 05:21 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
U drugoj polovini 20. veka dominirale su tri teorije o raspodeli dobiti, i to:
•Tradicionalna teorija - po kojoj isplate velikih dividendi moraju dovesti i do rasta vrednosti preduzeća,
•Teorija o irelevantnosti dividendi – postavili su je Miller i Modigliani, smatrajući jedino važnom investicionu politiku, zato što ona određuje budući priliv novca u preduzeće,
•Antidividendna škola – dividende posmatraju kao činilac koji negativno utiče na vrednost preduzeća, isplate dividendi se shvataju kao nesposobnost menadžera da profitabilno investiraju slobodna novčana sredstva.
Istraživanja su pokazala da uspešna akcionarska preduzeća imaju dugoročne planove distribucije dividendi, što politiku dividendi dovodi u aktivu, stoga menadžeri treba da odrede politiku dividendi koja bi bila optimalna za njihovo preduzeće.
Izvori finansiranja akcionarskih preduzeća
Definisanje i značaj
Akcionarska preduzeća formiraju svoj kapital emitujući i prodajući hartije od
vrednosti koje kupcima predstavljaju dokaz o vlasništvu. Akcionarsko preduzeće je pravni subjekt koji postoji nezavisno od svojih vlasnika. Prema broju akcionara i na osnovu toga da li se akcije prodaju na tržištu hartija od vrednosti, razlikujemo otvorena i zatvorena akcionarska preduzeća odnosno privatna i javna korporativna preduzeća.
Zatvorena akcionarska preduzeća mogu imati najviše do 50 akcionara, koji imaju direktnu i potpunu kontrolu upravljanja preduzećem. Najčešće su to mala ili preduzeća srednje veličine.
Otvorena akcionarska preduzeća imaju veliki broj akcionara kojih može biti i do nekoliko stotina hiljada i na taj način mogu skupiti veliki kapital. Upravo zbog velikog broja akcionara u ovakvoj vrsti preduzeća je došlo do razdvajanja funkcija vlaništva i upravljanja. U otvorenim akcionarksim preduzećima akcionari biraju skupštinu i upravni odbor preduzeća.
Ova preduzeća imaju i određene prednosti :
•Ograničenu odgovornost akcionara
•Prikupljanje kapitala
•Mogućnost sekundarne prodaje akcija i trajnost poslovanja
•Profesionalni menadžeri
Nedostaci su sledeći :
•Visoko oporezivanje
•Čvršća regulativa
•Odvojenost vlasništva i menadžmenta
Struktura kapitala akcionarskih preduzeć
Svako akcionarsko preduzeće poseduje sopstveni i pozajmljeni kapital, te je
optimalna struktura kapitala definisana kao odnos duga i vlasničkog kapitala, koji omogućuje da se maksimira tržišna vrednost preduzeća i samim tim vrednost za vlasnike.
Optimalna finansijska struktura podrazumeva minimiziranje svih rizika kojima je
preduzeće izloženo, sva mišljenja na ovu temu se mogu svrstati u dve teorije :
•Tradicionalna teorija – predpostavka da postoji optimalni odnos dugovanja i
akcijskog kapitala kojim se minimizuje prosečna cena kapitala preduzeća,
odnosno povećava njegova tržišna vrednost.
•Teorija Modigliani i Miller – teorija po kojoj vrednost preduzeća nezavisna od
strukture kapitala.
Sopstveni kapital
Nastaje emitovanjem i prodajom akcija preduzeća. Akcije su vrednosne hartije koje vlaniku daju pravo na srazmerni deo vlasništva u preduzeću, kao i pravo na dividendu a i na samo upravljanje preduzećem. Akcije razlikujemo na :
•Obične ili redovne - dividenda je promenljiva veličina i zavisi od visine dobitka na kraju godine
•Povlašćene ili prioritetne – dividenda je fiksna, ali preduzeće isplatu može da
odloži za nekibudući period.
Akcija ima svoju nominalnu vrednost odnosno vrednost koja je navedena na akciji.
Akcija se može prodavati uz premiju ili diskont tj. za iznos koji je veći ili manji od nominalnog, no akcijski kapital se ipak izračunava množenjem broja prodatih akcija sa njihovom nominalnom vrednošću.
Tržišna vrednost akcije je iznos koji njen vlasnik može da dobije prodajom na berzi hartija od vrednosti ili pak putem posrednika.
Razlikujemo dva oblika emitovanja akcija i to :
•Primarno emitovanje – putem investicionih banaka i putem privatnog plasmana
•Sekundarno emitovanje – putem Berzi ( trgovina iz druge ruke ).
Neto dobitak jednog akcionarskog preduzeća, nakon plaćanja kamata i poreza, deli se na dividende, nagrađivanje zaposlenih i na rezerve odnosno neraspoređeni dobitak koji je značajan izvor finansiranja (sa akumuliranim neraspoređenim dobitkom iz prethodnih godina).
Pozajmljeni kapital
Možemo ga razlikovati po roku dospeća i to kao :
•Kratkoročne – koji su jeftiniji u odnosu na dugoročne. Loša strana je povećani rizik od nelikvidnosti usled kraćeg roka dospeća obaveza.
•Srednjeročne – kod kojih je rok dospeća između jedne i pet godina.
•Dugoročne – uzimanje dugoročnih kredita i prodajom dugoročnih hartija od
vrednosti tkz. obveznica, koje najčešće emituju države i velika preduzeća.
Determinante tržišne vrednosti akcionarskih preduzeća
Tržišna vrednost akcija
Najbitniji cilj menadžera akcionarskih preduzeća je povećanje bogatstva akcionara kroz maksimalno povećanje tržišne cene akcija.
Tržišna vrednost jednog preduzeća jednaka je proizvodu tržišne cene po akciji i broja emitovanih akcija koje su opticaju.
Cena akcija određuje se na berzi i zavisi od ponude i tražnje. Kretanje cena akcija se mogu preciznije predvideti kroz dugoročne prognoze cena akcija.Cene akcija se reflektuju kroz trenutne informacije i očekivana uverenja o budućnosti.
Tržišna vrednost preduzeća zavisi od četiri faktora:
•Dugoročna profitabilnost postojećih investicija
•Profitabilnost budućih investicija
•Rizičnost ulaganja
•Traženi tržišni prinos na investicije
Pokazatelji tržišne vrednosti preduzeća
Često nazivani i pokazatelji vlasništva, u njih ubrajamo:
•Neto dobitak po akciji ( meri rentabilnost po jednoj običnoj akciji, pouzdan je
pokazatelj uspeha preduzeća)
•Odnos tržišne cene i neto dobitka po akciji
•Racio plaćanja dividendi
•Dividendna stopa (tekući prinoskoji akcionari ostvaruju u odnosu na tržišnu
vrednost akcija), dobar pokazatelj za buduće ulagače.
•Knjigovodstvena stopa po akciji
U drugoj polovini 20. veka dominirale su tri teorije o raspodeli dobiti, i to:
•Tradicionalna teorija - po kojoj isplate velikih dividendi moraju dovesti i do rasta vrednosti preduzeća,
•Teorija o irelevantnosti dividendi – postavili su je Miller i Modigliani, smatrajući jedino važnom investicionu politiku, zato što ona određuje budući priliv novca u preduzeće,
•Antidividendna škola – dividende posmatraju kao činilac koji negativno utiče na vrednost preduzeća, isplate dividendi se shvataju kao nesposobnost menadžera da profitabilno investiraju slobodna novčana sredstva.
Istraživanja su pokazala da uspešna akcionarska preduzeća imaju dugoročne planove distribucije dividendi, što politiku dividendi dovodi u aktivu, stoga menadžeri treba da odrede politiku dividendi koja bi bila optimalna za njihovo preduzeće.
Izvori finansiranja akcionarskih preduzeća
Definisanje i značaj
Akcionarska preduzeća formiraju svoj kapital emitujući i prodajući hartije od
vrednosti koje kupcima predstavljaju dokaz o vlasništvu. Akcionarsko preduzeće je pravni subjekt koji postoji nezavisno od svojih vlasnika. Prema broju akcionara i na osnovu toga da li se akcije prodaju na tržištu hartija od vrednosti, razlikujemo otvorena i zatvorena akcionarska preduzeća odnosno privatna i javna korporativna preduzeća.
Zatvorena akcionarska preduzeća mogu imati najviše do 50 akcionara, koji imaju direktnu i potpunu kontrolu upravljanja preduzećem. Najčešće su to mala ili preduzeća srednje veličine.
Otvorena akcionarska preduzeća imaju veliki broj akcionara kojih može biti i do nekoliko stotina hiljada i na taj način mogu skupiti veliki kapital. Upravo zbog velikog broja akcionara u ovakvoj vrsti preduzeća je došlo do razdvajanja funkcija vlaništva i upravljanja. U otvorenim akcionarksim preduzećima akcionari biraju skupštinu i upravni odbor preduzeća.
Ova preduzeća imaju i određene prednosti :
•Ograničenu odgovornost akcionara
•Prikupljanje kapitala
•Mogućnost sekundarne prodaje akcija i trajnost poslovanja
•Profesionalni menadžeri
Nedostaci su sledeći :
•Visoko oporezivanje
•Čvršća regulativa
•Odvojenost vlasništva i menadžmenta
Struktura kapitala akcionarskih preduzeć
Svako akcionarsko preduzeće poseduje sopstveni i pozajmljeni kapital, te je
optimalna struktura kapitala definisana kao odnos duga i vlasničkog kapitala, koji omogućuje da se maksimira tržišna vrednost preduzeća i samim tim vrednost za vlasnike.
Optimalna finansijska struktura podrazumeva minimiziranje svih rizika kojima je
preduzeće izloženo, sva mišljenja na ovu temu se mogu svrstati u dve teorije :
•Tradicionalna teorija – predpostavka da postoji optimalni odnos dugovanja i
akcijskog kapitala kojim se minimizuje prosečna cena kapitala preduzeća,
odnosno povećava njegova tržišna vrednost.
•Teorija Modigliani i Miller – teorija po kojoj vrednost preduzeća nezavisna od
strukture kapitala.
Sopstveni kapital
Nastaje emitovanjem i prodajom akcija preduzeća. Akcije su vrednosne hartije koje vlaniku daju pravo na srazmerni deo vlasništva u preduzeću, kao i pravo na dividendu a i na samo upravljanje preduzećem. Akcije razlikujemo na :
•Obične ili redovne - dividenda je promenljiva veličina i zavisi od visine dobitka na kraju godine
•Povlašćene ili prioritetne – dividenda je fiksna, ali preduzeće isplatu može da
odloži za nekibudući period.
Akcija ima svoju nominalnu vrednost odnosno vrednost koja je navedena na akciji.
Akcija se može prodavati uz premiju ili diskont tj. za iznos koji je veći ili manji od nominalnog, no akcijski kapital se ipak izračunava množenjem broja prodatih akcija sa njihovom nominalnom vrednošću.
Tržišna vrednost akcije je iznos koji njen vlasnik može da dobije prodajom na berzi hartija od vrednosti ili pak putem posrednika.
Razlikujemo dva oblika emitovanja akcija i to :
•Primarno emitovanje – putem investicionih banaka i putem privatnog plasmana
•Sekundarno emitovanje – putem Berzi ( trgovina iz druge ruke ).
Neto dobitak jednog akcionarskog preduzeća, nakon plaćanja kamata i poreza, deli se na dividende, nagrađivanje zaposlenih i na rezerve odnosno neraspoređeni dobitak koji je značajan izvor finansiranja (sa akumuliranim neraspoređenim dobitkom iz prethodnih godina).
Pozajmljeni kapital
Možemo ga razlikovati po roku dospeća i to kao :
•Kratkoročne – koji su jeftiniji u odnosu na dugoročne. Loša strana je povećani rizik od nelikvidnosti usled kraćeg roka dospeća obaveza.
•Srednjeročne – kod kojih je rok dospeća između jedne i pet godina.
•Dugoročne – uzimanje dugoročnih kredita i prodajom dugoročnih hartija od
vrednosti tkz. obveznica, koje najčešće emituju države i velika preduzeća.
Determinante tržišne vrednosti akcionarskih preduzeća
Tržišna vrednost akcija
Najbitniji cilj menadžera akcionarskih preduzeća je povećanje bogatstva akcionara kroz maksimalno povećanje tržišne cene akcija.
Tržišna vrednost jednog preduzeća jednaka je proizvodu tržišne cene po akciji i broja emitovanih akcija koje su opticaju.
Cena akcija određuje se na berzi i zavisi od ponude i tražnje. Kretanje cena akcija se mogu preciznije predvideti kroz dugoročne prognoze cena akcija.Cene akcija se reflektuju kroz trenutne informacije i očekivana uverenja o budućnosti.
Tržišna vrednost preduzeća zavisi od četiri faktora:
•Dugoročna profitabilnost postojećih investicija
•Profitabilnost budućih investicija
•Rizičnost ulaganja
•Traženi tržišni prinos na investicije
Pokazatelji tržišne vrednosti preduzeća
Često nazivani i pokazatelji vlasništva, u njih ubrajamo:
•Neto dobitak po akciji ( meri rentabilnost po jednoj običnoj akciji, pouzdan je
pokazatelj uspeha preduzeća)
•Odnos tržišne cene i neto dobitka po akciji
•Racio plaćanja dividendi
•Dividendna stopa (tekući prinoskoji akcionari ostvaruju u odnosu na tržišnu
vrednost akcija), dobar pokazatelj za buduće ulagače.
•Knjigovodstvena stopa po akciji