07-05-2010, 02:07 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Utvrdjivanje monetarne politike je jedan od najvaznijih zadataka centralne banke.
Pod monetarnom politikom se podrazumeva ukupnost pravila, propisa, mera i instrumenata koje preduzima drzava ili njen ovlaceni organ u monetarnoj oblasti.
Da bi monetarno-kreditna politika bila maksimalno efikasna potrebno je da raspolaze istrumentima svog delovanja.
Pod instumentima monetrno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi odrzala masu I strukturu na optimalnom nivou.
Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve grupe:
1.Kvantitativni instrumenti
2.Kvalitativni (selektivni) instrumenti
Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita, korisnika, namena, rokova, kamate i sl.
Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata su:
1.Politika obaveznih rezervi
2.Politika eskontne I uopste kamatne stope
3.Politika otvorenog trzista
Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata su:
1.Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama
2.Regulisanje uslova kredita
3.Selektivna kreditna politika
U nasem kreditnom sistemu centralna banka sprovodi kvantitativnu monetarnu politiku, ali uz sve vecu samostalnost poslovnih banaka.
Instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije (NBS):
1.Obavezna rezerva
2.Operacije na otvorenom trzistu
3.Krediti za odrzavanje likvidnosti
4.Deponovanje viskova likvidnih sredstava banaka kod NBS
5.Kamatne stope NBS
6.Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka
7.Uskladjivanje plasmana stanovnistvu sa osnovnim kapitalom banke
Navedeni instrumenti ne uticu direktno na ciljeve. Nekada prodje i mnogo meseci pre nego sto njihovi efekti postanu evidentni. Zato se NBS usredsredjuje na ostvarivanje targeta – nesto izmedju ciljeva i insrumenata.
Inace u osnovne ciljeve monetarne politika mogli bismo da navedemo:
1.Ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta
2.Ostvarivanje politike pune zaposlenosti
3.Stabilnost nivoa cena (Stabilnost cena u privredi Srbije podrazumeva dugorocnu stoppu neto (bazne) inflacije u rasponu od 5% do 10%. Da bi NBS ispunila taj cilj, koristi odgovarajuce monetarne instrumente)
4.Stabilnost nivoa cena spoljne vrednosti novca, vezana za ravnotezu platnog bilansa
5.Ostvarivanje odredjenih strukturnih promena u privredi
6.Stimulacija ili destimulacija stvaranja akumulacije u privredi
Postoje dva tipa targeta: 1. operativni i 2. prelazni
Operativni target se lako kontrolise, ali je udaljen od ciljeva, dok prelazni se tesko kontolise, ali je blizi ciljevima.
Za razliku od razvijenih trzisnih privreda, u kojima referntna kamatna stopa (medjubankarska stopa na prekonocne kredite) predstavlja operativni target, kod nas se kao operativni target koriste :
1. nepozajmljene reserve (visak likvidnosti)
2. primarni novac (neto inostrana i neto domaca aktiva)
U razvijenim trzisnim privredama, dugorocna kamatna stopa predstavlja prelazni target, kod nas tu funkciju preuzimaju monetarni agregati.
OBAVEZNA REZERVA BANAKA
Obavezna rezerva se javlja u nasem kreditnom i bankarskom sistemtu tek napustanjem jednobankarskog sistema, odnosno prelaskom na visebankarski sistem 1956. godine. Inace ovaj sistem je uveden u SAD 1927. godine.
Sustina ovog instrumenta sastoji se u tome da svaka poslovna banka mora drzati odredjeni deo depozita po vidjenju na posebnom racunu obavezne reserve kod centralne banke. Ova sredstva se ne mogu koristiti za kreditno poslovanje banaka.
Obavezna rezerva moze dvostruko delovati u pogledu koriscenja izdvojenih sredstava kod centralne banke :
- kao instrument regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka, kada se sredstva potpuno iskljucuju iz potencijala banaka
- kao instrument za odrzavanje dnevne likvidnosti banaka,kada poslovne banke mogu plasirati deo sredstava svog potencijala koji bi inace cuvale za odrzavanje tekuce likvidnosti.
Operacijama povecanja ili snizenja stope obavezne rezerve,centralna banka moze delovati na kreditni potencijal poslovnih banaka,a time i novcanu masu u privredi.
U uslovima inflacije,kada je potrebna restriktivna monetarno-kreditna politika i ogranicenje potencijala poslovne banke,sprovodi se povecanje stope obavzne rezerve.
Kada vlada deflacija sprovodi se smanjenje stope obavezne rezerve. Stopa obavezne rezerve je zakonom maksimalno odredjena do 30% ,s pravom centralne banke da do te granice operativno menja stopu.
Stopa obavezne rezerve moze se odrediti diferencirano prema vrsti depozita. Tako na depozite po vidjenju moze biti visa ( zbog ogranicavanja procesa monetarno-kreditne multiplikacije ), a na dugorocna sredstva niza ( zbog njenog manjeg neposrednog delovanja na investicije u privredi ).
Osnovicu za obracun obavezne rezerve cine:
1. dinarski depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge dinarske obaveze
2. devizni depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge devizne obaveze
3. depoziti, krediti i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banke obavljaju za racun trecih lica, a koji prelaze oznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita
4. delovi dinarskih depozita primljeni po poslovima koje banke obavljaju u ime i za racun trecih lica, a koji prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita
Obavezna rezerva banaka obracunava se po diferenciranim stopama obavezne rezerve i to:
1. –po stopi od 15% - na dinarske depozite i kredite, kao I na druge dinarske obaveze (dinarska osnovica)
–po stopi od 40% - na deo dinarske osnovice koju cine depoziti indeksirani deviznom klauzulom
-po stopi od 60% - na dinarske osnovice koju cine depoziti i kredti u dinarima primljeni iz inostranstva s rokom otplate do dve godine
2. –po stopi od 40% - na devizne depozite I kredite, kao i na druge devizne obaveze (devizna osnovica)
-po stopi od 100% - na deo devizne osnovice koju cine devizna sredstva koja davaoci lizinga drze na posebnom racunu otvorenom kod banke
-po stopi od 20% - na devizne subordinirane obaveze
-po stopi od 60% - na devizne depozite i kredite primljene iz inostranstva s rokom otplate do dve godine.
Obracun obavezne rezerve banke vrse jedanput mesecno, i to 10. u mesecu primenom odgovarajuce stope na iznos prosecnog dnevnog stanja dinarskih i deviznih sredstava.
Obaveznom rezervom se zahvata oko 50% dobijenih kredita centralne banke. Tako centralna banka daje, ali i uzima sredstva banaka pod razlicitim kamatama (placa nizu kamatu od kamate koje banke daju na depozite).
NBS naplacuje kamatu u dinarima – na iznos ostvarenog prosecnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u obracunskom periodu koji ne prelazi iznos obracunate obavezne rezerve – po kamatnoj stopi u visini referentne kamatne stope umanjene za 15 procentnih poena.
Utvrdjivanje monetarne politike je jedan od najvaznijih zadataka centralne banke.
Pod monetarnom politikom se podrazumeva ukupnost pravila, propisa, mera i instrumenata koje preduzima drzava ili njen ovlaceni organ u monetarnoj oblasti.
Da bi monetarno-kreditna politika bila maksimalno efikasna potrebno je da raspolaze istrumentima svog delovanja.
Pod instumentima monetrno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi odrzala masu I strukturu na optimalnom nivou.
Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve grupe:
1.Kvantitativni instrumenti
2.Kvalitativni (selektivni) instrumenti
Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita, korisnika, namena, rokova, kamate i sl.
Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata su:
1.Politika obaveznih rezervi
2.Politika eskontne I uopste kamatne stope
3.Politika otvorenog trzista
Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata su:
1.Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama
2.Regulisanje uslova kredita
3.Selektivna kreditna politika
U nasem kreditnom sistemu centralna banka sprovodi kvantitativnu monetarnu politiku, ali uz sve vecu samostalnost poslovnih banaka.
Instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije (NBS):
1.Obavezna rezerva
2.Operacije na otvorenom trzistu
3.Krediti za odrzavanje likvidnosti
4.Deponovanje viskova likvidnih sredstava banaka kod NBS
5.Kamatne stope NBS
6.Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka
7.Uskladjivanje plasmana stanovnistvu sa osnovnim kapitalom banke
Navedeni instrumenti ne uticu direktno na ciljeve. Nekada prodje i mnogo meseci pre nego sto njihovi efekti postanu evidentni. Zato se NBS usredsredjuje na ostvarivanje targeta – nesto izmedju ciljeva i insrumenata.
Inace u osnovne ciljeve monetarne politika mogli bismo da navedemo:
1.Ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta
2.Ostvarivanje politike pune zaposlenosti
3.Stabilnost nivoa cena (Stabilnost cena u privredi Srbije podrazumeva dugorocnu stoppu neto (bazne) inflacije u rasponu od 5% do 10%. Da bi NBS ispunila taj cilj, koristi odgovarajuce monetarne instrumente)
4.Stabilnost nivoa cena spoljne vrednosti novca, vezana za ravnotezu platnog bilansa
5.Ostvarivanje odredjenih strukturnih promena u privredi
6.Stimulacija ili destimulacija stvaranja akumulacije u privredi
Postoje dva tipa targeta: 1. operativni i 2. prelazni
Operativni target se lako kontrolise, ali je udaljen od ciljeva, dok prelazni se tesko kontolise, ali je blizi ciljevima.
Za razliku od razvijenih trzisnih privreda, u kojima referntna kamatna stopa (medjubankarska stopa na prekonocne kredite) predstavlja operativni target, kod nas se kao operativni target koriste :
1. nepozajmljene reserve (visak likvidnosti)
2. primarni novac (neto inostrana i neto domaca aktiva)
U razvijenim trzisnim privredama, dugorocna kamatna stopa predstavlja prelazni target, kod nas tu funkciju preuzimaju monetarni agregati.
OBAVEZNA REZERVA BANAKA
Obavezna rezerva se javlja u nasem kreditnom i bankarskom sistemtu tek napustanjem jednobankarskog sistema, odnosno prelaskom na visebankarski sistem 1956. godine. Inace ovaj sistem je uveden u SAD 1927. godine.
Sustina ovog instrumenta sastoji se u tome da svaka poslovna banka mora drzati odredjeni deo depozita po vidjenju na posebnom racunu obavezne reserve kod centralne banke. Ova sredstva se ne mogu koristiti za kreditno poslovanje banaka.
Obavezna rezerva moze dvostruko delovati u pogledu koriscenja izdvojenih sredstava kod centralne banke :
- kao instrument regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka, kada se sredstva potpuno iskljucuju iz potencijala banaka
- kao instrument za odrzavanje dnevne likvidnosti banaka,kada poslovne banke mogu plasirati deo sredstava svog potencijala koji bi inace cuvale za odrzavanje tekuce likvidnosti.
Operacijama povecanja ili snizenja stope obavezne rezerve,centralna banka moze delovati na kreditni potencijal poslovnih banaka,a time i novcanu masu u privredi.
U uslovima inflacije,kada je potrebna restriktivna monetarno-kreditna politika i ogranicenje potencijala poslovne banke,sprovodi se povecanje stope obavzne rezerve.
Kada vlada deflacija sprovodi se smanjenje stope obavezne rezerve. Stopa obavezne rezerve je zakonom maksimalno odredjena do 30% ,s pravom centralne banke da do te granice operativno menja stopu.
Stopa obavezne rezerve moze se odrediti diferencirano prema vrsti depozita. Tako na depozite po vidjenju moze biti visa ( zbog ogranicavanja procesa monetarno-kreditne multiplikacije ), a na dugorocna sredstva niza ( zbog njenog manjeg neposrednog delovanja na investicije u privredi ).
Osnovicu za obracun obavezne rezerve cine:
1. dinarski depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge dinarske obaveze
2. devizni depoziti, krediti, hartije od vrednosti, kao i druge devizne obaveze
3. depoziti, krediti i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banke obavljaju za racun trecih lica, a koji prelaze oznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita
4. delovi dinarskih depozita primljeni po poslovima koje banke obavljaju u ime i za racun trecih lica, a koji prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita
Obavezna rezerva banaka obracunava se po diferenciranim stopama obavezne rezerve i to:
1. –po stopi od 15% - na dinarske depozite i kredite, kao I na druge dinarske obaveze (dinarska osnovica)
–po stopi od 40% - na deo dinarske osnovice koju cine depoziti indeksirani deviznom klauzulom
-po stopi od 60% - na dinarske osnovice koju cine depoziti i kredti u dinarima primljeni iz inostranstva s rokom otplate do dve godine
2. –po stopi od 40% - na devizne depozite I kredite, kao i na druge devizne obaveze (devizna osnovica)
-po stopi od 100% - na deo devizne osnovice koju cine devizna sredstva koja davaoci lizinga drze na posebnom racunu otvorenom kod banke
-po stopi od 20% - na devizne subordinirane obaveze
-po stopi od 60% - na devizne depozite i kredite primljene iz inostranstva s rokom otplate do dve godine.
Obracun obavezne rezerve banke vrse jedanput mesecno, i to 10. u mesecu primenom odgovarajuce stope na iznos prosecnog dnevnog stanja dinarskih i deviznih sredstava.
Obaveznom rezervom se zahvata oko 50% dobijenih kredita centralne banke. Tako centralna banka daje, ali i uzima sredstva banaka pod razlicitim kamatama (placa nizu kamatu od kamate koje banke daju na depozite).
NBS naplacuje kamatu u dinarima – na iznos ostvarenog prosecnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u obracunskom periodu koji ne prelazi iznos obracunate obavezne rezerve – po kamatnoj stopi u visini referentne kamatne stope umanjene za 15 procentnih poena.