06-05-2010, 05:19 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Sredstva kojima država podmiruje javne potrebe, odnosno izvršava zadatke i funkcije iz svoje nadležnosti nazivamo javnim ili državnim prihodima.
Prihodi se ostvaruju na razne načine tako da imamo:
•prihode od imovine,
•poreze,
•doprinose,
•takse,
•javni dug ili državni zajam
•emisija novca i
•sredstva trezora.
Klasifikacija javnih prihoda
U finansijskoj teoriji imamo sledeću podelu javnih prihoda:
redovni i vanredni, javno-pravni i privatno pravni, orginarni i derivativni, prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica, povratni i nepovratni prihodi, namenski i nenamenski prihodi.
Vrste poreza
Porez je novčano davanje.
*Porez na dobit preduzeća*
Porez na dobit preduzeća koja noprmalmno posluju.
Rešenje kojim se utvr|uje obaveza plaćanja poreza na dobit preduzeća, nadležni poreski organ donosi na osnovu podataka iz 1) poreske prijave, 2) poreskog bilansa, 3) podataka do kojih se dolazi putem kontrole. Porez na dobit preduzeća u Srbiji poresku osnovicu predstavlja oporeziva dobit koja se dobija uskla|ivanje prihoda sa rashodima. Prihodi se priznaju u iznosima koji su iskazani u bilansu uspeha, odnosno od prodaje proizvoda, usluga, roba, materijala. Stopa poreza iznosi 14%.
* Porez na dobit novo osnovanog preduzeća.
* Porez na dobit preduzeća u postupku likvidacije i
stečaja
* Porez na dohodak gra|ana.
Poresku osnovicu čini zbir neto prihoda konkretnog fizičkog lica iz svih izvora. Prihodi mogu da potiču iz radnog odnosa, samostalne delatnosti, poljoprivrede, kapitalnih dobitaka. Poreske stope su progresivne. Oporezivanje dohotka fizičkih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dohodak gra|ana.
* Porez na godišnji prihod gra|ana,
* Porez na prihod od samostalne delatnosti.
* Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva utvr|uje se prema površini zemlje, a osnova oporezivanja je čist prinos. Putem zemljišnog katastra se utvr|uje prihod od zemljišta.
* Porez na kapitalne dobitke.
Obaveznik koji je u toku godine ostvario kapitalni dobitak u obavezi je da podnese poresku prijavu za utvr|ivanje akontacionog poreza na prihode od kapitalnih dobitaka.
*Porez na prihode o nepokretnosti i od pokretnih stvari.
*Porez na imovinu *
Porez na imovinu se plaća na stvarna prava na nepokretnostima (zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, garaže…) .
Osnovicu poreza na imovinu predstavlja tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembar prethodne godine.
*Porez na nasle|e i poklon se plaća na pravo svojine, intelektualne svojine na hartije od vrednosti, koji naslednici nasle|uju, odnosno prime na poklon.
Poresku osnovicu čini tržišna vrednost na poklon primljene imovine, umanjen za iznos dugova i drugih tereta. Poreske stope iznose 3% i 5%.
•Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima, prava intelektualne svojine, udele, hartije od vrednosti. Obveznik je prodavac. Poresku osnovicu čini tržišna vrednost.
Sredstva kojima država podmiruje javne potrebe, odnosno izvršava zadatke i funkcije iz svoje nadležnosti nazivamo javnim ili državnim prihodima.
Prihodi se ostvaruju na razne načine tako da imamo:
•prihode od imovine,
•poreze,
•doprinose,
•takse,
•javni dug ili državni zajam
•emisija novca i
•sredstva trezora.
Klasifikacija javnih prihoda
U finansijskoj teoriji imamo sledeću podelu javnih prihoda:
redovni i vanredni, javno-pravni i privatno pravni, orginarni i derivativni, prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica, povratni i nepovratni prihodi, namenski i nenamenski prihodi.
Vrste poreza
Porez je novčano davanje.
*Porez na dobit preduzeća*
Porez na dobit preduzeća koja noprmalmno posluju.
Rešenje kojim se utvr|uje obaveza plaćanja poreza na dobit preduzeća, nadležni poreski organ donosi na osnovu podataka iz 1) poreske prijave, 2) poreskog bilansa, 3) podataka do kojih se dolazi putem kontrole. Porez na dobit preduzeća u Srbiji poresku osnovicu predstavlja oporeziva dobit koja se dobija uskla|ivanje prihoda sa rashodima. Prihodi se priznaju u iznosima koji su iskazani u bilansu uspeha, odnosno od prodaje proizvoda, usluga, roba, materijala. Stopa poreza iznosi 14%.
* Porez na dobit novo osnovanog preduzeća.
* Porez na dobit preduzeća u postupku likvidacije i
stečaja
* Porez na dohodak gra|ana.
Poresku osnovicu čini zbir neto prihoda konkretnog fizičkog lica iz svih izvora. Prihodi mogu da potiču iz radnog odnosa, samostalne delatnosti, poljoprivrede, kapitalnih dobitaka. Poreske stope su progresivne. Oporezivanje dohotka fizičkih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dohodak gra|ana.
* Porez na godišnji prihod gra|ana,
* Porez na prihod od samostalne delatnosti.
* Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva utvr|uje se prema površini zemlje, a osnova oporezivanja je čist prinos. Putem zemljišnog katastra se utvr|uje prihod od zemljišta.
* Porez na kapitalne dobitke.
Obaveznik koji je u toku godine ostvario kapitalni dobitak u obavezi je da podnese poresku prijavu za utvr|ivanje akontacionog poreza na prihode od kapitalnih dobitaka.
*Porez na prihode o nepokretnosti i od pokretnih stvari.
*Porez na imovinu *
Porez na imovinu se plaća na stvarna prava na nepokretnostima (zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, garaže…) .
Osnovicu poreza na imovinu predstavlja tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembar prethodne godine.
*Porez na nasle|e i poklon se plaća na pravo svojine, intelektualne svojine na hartije od vrednosti, koji naslednici nasle|uju, odnosno prime na poklon.
Poresku osnovicu čini tržišna vrednost na poklon primljene imovine, umanjen za iznos dugova i drugih tereta. Poreske stope iznose 3% i 5%.
•Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima, prava intelektualne svojine, udele, hartije od vrednosti. Obveznik je prodavac. Poresku osnovicu čini tržišna vrednost.