06-05-2010, 05:11 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
"Privredni sistem pretstavljaju proizvodni odnosi neke zemlje u njihovim konkretnim istorijskim oblicima u kojima su kao celina dati u određenom periodu njenog privrednog i društvenog razvitka. U okvriru društveno-ekonomskog uređenja jedne zemlje privredni sistem je moguće menjati a da pri tom uređenje ostane nepromenjeno. Stalne promene prouzrokuju nova obeležja i mogućnost nastajati viših oblika društvenih svojina.
Kada je u pitanju izgradnja novog privrednog sistema naše zemlje treba najpre ukazati na raskorak koji postoji između donetih zakona koji vode ka modernoj tržištnoj privredi i s druge strane, stvarno ponašanje ekonomskih učesnika, koji još uvek odstupaju od savremene tržišne privrede. Uzrok ovakvih posledica proizilazi iz niz vanrednih okolnosti koji vuku korene još iz bivše SFRJ.
Prelazak na novo tržištno privređivanje i prihvatanje novog modernog i savremenog sistema je u praksi zaista težak zadatak koji je isprepletan brojnim preprekama i problemima. Treba se fokusirati na to, kako prevazići postojeća ograničenja i usmeriti se na osnovu savremene i moderne privrede.
Pod pretpostavkom da će u narednom period privredni sistem biti oslobođen dosadanjih funkcija koje mu ne "pripadaju", postavlja se i pitanje kakav sistem odgovara savremenom razvoju privrede. Potrebno je sagledati sve segmente razvoja naše zemlje, kao i osnovne i konkretne karakteristike savremenog privrednog – utemeljiti ih, razraditi i konkretizovati.
RAZVOJ SISTEMA TRŽIŠNE PRIVREDE U JUGOSLAVIJI
Nasuprot razvijenijim tržišnim privredama 70-tih i 80-ih godina Jugoslavija se fokusirala na strategiju razvoja industrije u oblastima energetike, sirovine i hrane, sa visokim učešćem primarnog i sekundarnog sektora. Troškovi ostaju visoki a sam kvalitet ne dovoljno visok, tako da je izvoz opadao.
1974 godine donete je novi Ustav i definisana su pravila ponašanja za učesnike u tržišnoj privredi ,a 1976 godine donet je Zakon o udruženom radu. Stvoren je sistem koji je prouzrokovao mešanje rezultata i troškova, a formirana je jasna granica između uspešnih i neuspešnih učesnika na tržištu. Tržišni sistem nije definisao uslove konkurencije.
"Ekonomski i politički problemi u zemlji eskaliraće krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina kada će konačno doći do raspada Jugoslavije (SFRJ), ali i do značajnih promena u političkom i privrednom sistemu nove Jugoslavije (SRJ)" . Sve to ukazuje da promene privrednog sistema i uspešniji početak sprovođenja stabilizacije nastaju krajem osamdesetih godina, tačnije 1988-1989 godine. Dugogodišnja kriza u Jugoslaviji, nemoć da se izbori sa svim problemima, uzrokovalo je temeljnim izmenama u privrednom sistemu. Doneto je više Zakona, među kojima je: Zakon o preduzećima, Zakon o bankama, Zakon o tržištu rada i kapitala i sl. Međutim, sve to nije omogućilo trajno rešavanje problema i trajne rezultate, i nedostatak podrške inostranih zemalja 1990-1991 godina uzrokuje dalje pogoršanje ekonomske situacije u zemlji. Dolazi do opadanja zaposlenosti, realnih zarada po radniku, proizvodnje, društvenog proizvoda a paralelno sa tim do rasta cena.
U najtežoj situaciji jugoslovenska privreda zapada 1992-1993 godine kada je došlo do konačnog raspada SFRJ (i nastaka SRJ), i početak građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Članicama Ujedinjenih nacija zabranjen je bilo kakva trgovina sa SRJ što podrazumeva blokiranje naših računa i imovine u inostranstvu. Nezaposlenost i dalje raste, društveni proizvod, izvoz i zarade radnika drastično opada, tako da naša zemlja ulazi u fazu "hiperinflacije" kada gotovo više nije moguće kontrolisati ekonomske tokove.1993 godine Savet bezbednosti unosi dodatne sakcija što stvara maksimalnu izolovanost Jugoslavije od ostalih zemalja.
Sredinom 1993 godine Savez bezbednosti pokušava da formira mere koje bi ublažile ovu ekonomsku katastrovu, međutim ovakve trajne blokade prema našoj zemlji i uz brojne političke i socijalne razloge onemogućava bilo kakvu vrstu poboljšanja. Tako da je već kraj 1993 godine bilo jasno da se ekonomskoj privredi bliži slom, što definitvno sputava razvoj privrednog sistema.
Uvođenjem konvertibilnog dinara 1994 gde (1dinar = 1 DEM), daje novu šansu našoj zemlji, ravnotežu budžeta, pad inflacije i porast zarade i zaposlenosti. Sve to omogućava definisanje novih ciljeva koji su fokusirani na nastavak politike fiksnog deviznog kursa, mogućnost rasta novčane mase samo u slučaju porasta društvenog proizvoda, slobodnog formiranja cena i sl. Ovi ciljevi ostaju nepromenjeni i u 1996 godini. Odnosi naše zemlje sa drugim susednim državama se normalizuju, ukinute su sankcije, a svojinski odnosi uključuju slobodu privređivanja. Javna potrošnja smanjuje svoje učešće u društvenoj proizvodnji. Očekivan je veliki skok izvoza naše zemlje. 1997 godina je omogućila najbolje rezultate. Veliki priliv inostranog kapitala omogućio je investiranje u veliki broj preduzeća u zemlji. Stvorena je puna stabilnost u privređivanju. Iste godine usvojen je jedan od najbitnijih zakona Zakon o svojnskoj transformaciji što je uzrokovalo prvu veliku prodaju državnog kapitala partnerima u inostranstvu.Društveni proizvod značajno raste u odnosu na prethodnu godinu.
1998 godina dovodi do ponovnog pogoršanja privrednog sistema naše zemlje. Ostvareni rezultati bivaju skromniji. Rast društvenog proizvoda, zaposlenosti, izvoza takođe su primetni, ali u znatno nižem procentu. Ovaj period ukazuje na znatno veliki raskorak između planiranih i ostvarenih ciljeva i ponovog uvođenja sankcija našoj zemlji, što je prouzrokovalo pogoršanje situacije na Kosovu i Metohiji, kako političke tako i bezbednosne. Na početak novih problema nadovezuje se i nezaboravna dvoipomesečna agresija NATO snaga 1999 godine. Par meseci, posle ovog događaja drastično pada ekonomska aktivnost naše zemlje, a Vlada donosi niz uredbi. Za razliku od prethodne godine naša zemlja belezi veliki pad društvenog proizvoda, zaposlenosti, dobiti, kao i porast cena.
Već u 2000 godini dolazi do ponovnog projektovanja novih ciljeva. Došlo je do naglog skidanja sankcija, i SRJ brzo ulazi u nekoliko svetskih organizacija MMF,UN i sl. 5 oktobra iste godine dolazi do promene vlasti uz pomoć pritiska naroda, koja je obećala ubrzan proces privatizacije i usmeravanje ka modernoj tržištnoj privredi. Već 2001 godina pokazuje koliko su sve ove prednosti novonastale situacije iskorišćene.
"Privredni sistem pretstavljaju proizvodni odnosi neke zemlje u njihovim konkretnim istorijskim oblicima u kojima su kao celina dati u određenom periodu njenog privrednog i društvenog razvitka. U okvriru društveno-ekonomskog uređenja jedne zemlje privredni sistem je moguće menjati a da pri tom uređenje ostane nepromenjeno. Stalne promene prouzrokuju nova obeležja i mogućnost nastajati viših oblika društvenih svojina.
Kada je u pitanju izgradnja novog privrednog sistema naše zemlje treba najpre ukazati na raskorak koji postoji između donetih zakona koji vode ka modernoj tržištnoj privredi i s druge strane, stvarno ponašanje ekonomskih učesnika, koji još uvek odstupaju od savremene tržišne privrede. Uzrok ovakvih posledica proizilazi iz niz vanrednih okolnosti koji vuku korene još iz bivše SFRJ.
Prelazak na novo tržištno privređivanje i prihvatanje novog modernog i savremenog sistema je u praksi zaista težak zadatak koji je isprepletan brojnim preprekama i problemima. Treba se fokusirati na to, kako prevazići postojeća ograničenja i usmeriti se na osnovu savremene i moderne privrede.
Pod pretpostavkom da će u narednom period privredni sistem biti oslobođen dosadanjih funkcija koje mu ne "pripadaju", postavlja se i pitanje kakav sistem odgovara savremenom razvoju privrede. Potrebno je sagledati sve segmente razvoja naše zemlje, kao i osnovne i konkretne karakteristike savremenog privrednog – utemeljiti ih, razraditi i konkretizovati.
RAZVOJ SISTEMA TRŽIŠNE PRIVREDE U JUGOSLAVIJI
Nasuprot razvijenijim tržišnim privredama 70-tih i 80-ih godina Jugoslavija se fokusirala na strategiju razvoja industrije u oblastima energetike, sirovine i hrane, sa visokim učešćem primarnog i sekundarnog sektora. Troškovi ostaju visoki a sam kvalitet ne dovoljno visok, tako da je izvoz opadao.
1974 godine donete je novi Ustav i definisana su pravila ponašanja za učesnike u tržišnoj privredi ,a 1976 godine donet je Zakon o udruženom radu. Stvoren je sistem koji je prouzrokovao mešanje rezultata i troškova, a formirana je jasna granica između uspešnih i neuspešnih učesnika na tržištu. Tržišni sistem nije definisao uslove konkurencije.
"Ekonomski i politički problemi u zemlji eskaliraće krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina kada će konačno doći do raspada Jugoslavije (SFRJ), ali i do značajnih promena u političkom i privrednom sistemu nove Jugoslavije (SRJ)" . Sve to ukazuje da promene privrednog sistema i uspešniji početak sprovođenja stabilizacije nastaju krajem osamdesetih godina, tačnije 1988-1989 godine. Dugogodišnja kriza u Jugoslaviji, nemoć da se izbori sa svim problemima, uzrokovalo je temeljnim izmenama u privrednom sistemu. Doneto je više Zakona, među kojima je: Zakon o preduzećima, Zakon o bankama, Zakon o tržištu rada i kapitala i sl. Međutim, sve to nije omogućilo trajno rešavanje problema i trajne rezultate, i nedostatak podrške inostranih zemalja 1990-1991 godina uzrokuje dalje pogoršanje ekonomske situacije u zemlji. Dolazi do opadanja zaposlenosti, realnih zarada po radniku, proizvodnje, društvenog proizvoda a paralelno sa tim do rasta cena.
U najtežoj situaciji jugoslovenska privreda zapada 1992-1993 godine kada je došlo do konačnog raspada SFRJ (i nastaka SRJ), i početak građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Članicama Ujedinjenih nacija zabranjen je bilo kakva trgovina sa SRJ što podrazumeva blokiranje naših računa i imovine u inostranstvu. Nezaposlenost i dalje raste, društveni proizvod, izvoz i zarade radnika drastično opada, tako da naša zemlja ulazi u fazu "hiperinflacije" kada gotovo više nije moguće kontrolisati ekonomske tokove.1993 godine Savet bezbednosti unosi dodatne sakcija što stvara maksimalnu izolovanost Jugoslavije od ostalih zemalja.
Sredinom 1993 godine Savez bezbednosti pokušava da formira mere koje bi ublažile ovu ekonomsku katastrovu, međutim ovakve trajne blokade prema našoj zemlji i uz brojne političke i socijalne razloge onemogućava bilo kakvu vrstu poboljšanja. Tako da je već kraj 1993 godine bilo jasno da se ekonomskoj privredi bliži slom, što definitvno sputava razvoj privrednog sistema.
Uvođenjem konvertibilnog dinara 1994 gde (1dinar = 1 DEM), daje novu šansu našoj zemlji, ravnotežu budžeta, pad inflacije i porast zarade i zaposlenosti. Sve to omogućava definisanje novih ciljeva koji su fokusirani na nastavak politike fiksnog deviznog kursa, mogućnost rasta novčane mase samo u slučaju porasta društvenog proizvoda, slobodnog formiranja cena i sl. Ovi ciljevi ostaju nepromenjeni i u 1996 godini. Odnosi naše zemlje sa drugim susednim državama se normalizuju, ukinute su sankcije, a svojinski odnosi uključuju slobodu privređivanja. Javna potrošnja smanjuje svoje učešće u društvenoj proizvodnji. Očekivan je veliki skok izvoza naše zemlje. 1997 godina je omogućila najbolje rezultate. Veliki priliv inostranog kapitala omogućio je investiranje u veliki broj preduzeća u zemlji. Stvorena je puna stabilnost u privređivanju. Iste godine usvojen je jedan od najbitnijih zakona Zakon o svojnskoj transformaciji što je uzrokovalo prvu veliku prodaju državnog kapitala partnerima u inostranstvu.Društveni proizvod značajno raste u odnosu na prethodnu godinu.
1998 godina dovodi do ponovnog pogoršanja privrednog sistema naše zemlje. Ostvareni rezultati bivaju skromniji. Rast društvenog proizvoda, zaposlenosti, izvoza takođe su primetni, ali u znatno nižem procentu. Ovaj period ukazuje na znatno veliki raskorak između planiranih i ostvarenih ciljeva i ponovog uvođenja sankcija našoj zemlji, što je prouzrokovalo pogoršanje situacije na Kosovu i Metohiji, kako političke tako i bezbednosne. Na početak novih problema nadovezuje se i nezaboravna dvoipomesečna agresija NATO snaga 1999 godine. Par meseci, posle ovog događaja drastično pada ekonomska aktivnost naše zemlje, a Vlada donosi niz uredbi. Za razliku od prethodne godine naša zemlja belezi veliki pad društvenog proizvoda, zaposlenosti, dobiti, kao i porast cena.
Već u 2000 godini dolazi do ponovnog projektovanja novih ciljeva. Došlo je do naglog skidanja sankcija, i SRJ brzo ulazi u nekoliko svetskih organizacija MMF,UN i sl. 5 oktobra iste godine dolazi do promene vlasti uz pomoć pritiska naroda, koja je obećala ubrzan proces privatizacije i usmeravanje ka modernoj tržištnoj privredi. Već 2001 godina pokazuje koliko su sve ove prednosti novonastale situacije iskorišćene.