06-05-2010, 04:35 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Tržište se definiše kao ukupan odnos ponude i tražnje. To je oblik veze koja postoji između različitih robnih proizvoda. Glavni subjekti na tržištu su kupci i prodavci. Veoma je bitna mogućnast menjanja cena proizvoda. Prodavci treba da se prilagode zahtevima kupaca. Da bi proizvođači privukli kupce da kupe robu, trebaju sniziti cene te robe.
Monopolista se javlja na tržištu kao jedini proizvođač nekog proizvoda. On, kao tržište kontroliše količinu proizvoda i mesto na kome prodaje proizvode. Cilj monopoliste je maksimiranje profita. Da bi to postigao mora odrediti troškove i tražnju za proizvodima. Monopolista određuje količinu proizvoda i samu prodaju. Konkurencija je proces takmičenja između tržišnih subjekata. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima svu kontrolu što se tiče cene proizvada.
Na primer: Preduzeće ’’ Krmivo produkt’’ prodaje jaja po 8 ili 9 dinara, a kada bi prodavalo po 50 dinara po komadu – niko ne bi kupovao i ono bi propalo. Mora postojati granica pri odlučivanju cena.
Preduzeće nailazi na elastičnost u ceni tražnje. Ako govorimo o dva preduzeća i jedno poveća cenu proizvoda, izgubiće svu prodaju. Monopol ima značajnu kontrolu nad cenom i tko ističe tržišnu moć.
Monopol, sa druge strane posmatramo jednu firmu koja snabdeva čitavo tržište dobrima, to je monopol kao industrija. Konkurentne firme (u industriji) se bore da poboljšaju kvalitet proizvoda i smanje troškove da bi svaka firma što bolje funkcionisala. Industrija jeste monopolistička firma.
Treba razmisliti o krivoj tražnje kao industrijska (tržišna) tražnja. Pravimo razliku između potpune i nepotpune konkurencije.
Kod potpune konkurencije preduzeće može prodati koliko hoće robe, a da ne snizi cene. Kod nepotpune konkurencije preduzeće pri povećanju prodaje potiskuje cenu na dole, a smsnjenjem tržišne cene povećava prodaju.
Jako je bitna i segmentacija tržišta koja predstavlja postupak grupisanja potrošača u zavisnosti od njihovog ponašanja.
STRUKTURA TRŽIŠTA, NEŠOVA RAVNOTEŽA I NESAVRŠENA KONKURENCIJA
1.Monopol – kao osnovni oblik nepotpune konkurencije.
Mono – jedan, Polist – prodavac. Postoji jedan jedini prodavac koji kontroliše ceo privredni sektor. Primer: telefonske usluge, voda, struja, železnica.
2.Dupol – dve firme a ne jedna.
Može se desiti da su samo te dve firme na tržištu a mogu biti i dve koje se izdvajaju na tržištu. Mogu raditi zajedno dogovarajući se o cenama, ali i o reklamama proizvoda.
3.Oligopol – više ponuđača. Ono ima određenu granicu u cenama.
Primer:
Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.
Primer: Automobilska industrija, odeća...
Postoje prepreke ulaska u preduzeće- mogu biti:
a)Privredne prepreke (patenti I pristupi tehnologiji…)
b)Strateške prepreke (pretnje da će u slučaju ulaska drugih na tržište preplaviti tržišta I sniziti cene)
Preduzeća kod donošenja važnih odluka trebaju videti kako će reagovati njegovi konkurenti.
4. Ravnoteža na oligopolističkom tržištu. Nešova ravnoteža.
Sagkedavajući sve strane na tržištu određujemo cenu i količinu koje preovlađuju na tržištu. Kada su granični trošak i granični prihodi izjednačeni nastaje ravnoteža koda monopola. Svako preduzeće posluje najbolje što može – prodaje sve što proizvede i maksimizira profiti nema razloga da menja cenu i obima proizvodnje.
Nešova ravnoteža glasi: ’’Svako preduzeće posluje najbolje što može uzimajući u obzir to što rade njegovi konkurenti’’.
Moramo sagledati ponašanje konkurenata na oligopolističkim tržištima.
5. Monopolistička konkurencija
Kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode onda tu postoji grupa diferenciranih proizvoda. Sve to u okviru nepotpune konkurencije. Pravimo razliku između potpune i nepotpune konkurencije jer je reč oblago diferenciranoj robi. Da bi ljudi uštedeli vreme kupiće proizvod na što bližem mestu, a kada govorimo o kvalitetu – sigurno će kupiti bolju robu.
Takođe je bitna i marka proizvoda koja predstavlja zaštitni znak i tako nastaje monopolistička konkurencija.
Monopolidtičko tržište karakterišemo:
a)Kada se prodaju blago diferencirani proizvodi – preduzeća konkurišu se proizvodima.
b)Slobodan ulaz i izlaz na tržište.
6. Monopson (jedan kupac)
Sada je reč o kupcima i njihovom ponašanju na tržištu.
Kupci mogu uticati na cenu robe koju kupuju.
Primer:
Na pijaci čovek prodaje lubenice 15 dinara po kilogramu. Da bi prodavcu bilo lakše da proda robu on će cenu lubenice sniziti na 10 dinara po kilogramu, po zahtevu kupca (da bi prodao što više).
Kupci mogu imati monopsonsku moć – što znači da postoji mogućnost kupaca da utiče na promenu cene robe. Kupac kupuje po nižoj ceni od cene na konkurentnom tržištu.
Oligopson je tržište sa nekoliko kupaca.
Dodate koristi – granična korisnost (kada kupujemo dobra) trebaju biti jednake dodatnim troškovima. Sve zavisi da li smo konkurentni ili sa monopsonskom moći.
Konkurentni kupci nemaju uticaja na cenu i tada kupljena roba ima jednaku tržišnu cenu.
Neto korisnost – uvećava se profit kupovinom količine robe izjednačavanjem krive troška i krive tražnje.
Biletelarni monopol je kada se susretnu jedan prodavac i jedan kupac.
IZVORI MONOPOLA
Razlikujemo pet faktora koji kombinacijom pomažu preduzeću da postne monopolista:
1)Ekskluzivna kontrola vaznih sirovina.
Kod ekskluzivne kontrole nad ulaznim sirovinama uzimajući u obzir i ukuse potrošača, imamo monopolsku poziciju u odnosu na kupce. Kupci uglavnom žele originalne proizvode, jer se u njima ogleda kvalitet, zato i imaju visoku cenu.
Kontrola sirovina nije granica monopolske moći.
Ljudi uvek mogu naći nove načine za proizvodnju postojećih proizvoda, a ekskluzivne sirovine koje danas imaju monopol mogu sutra biti neefikasne.
2)Ekonomija razmera obima.
Posmatramo krivu dugoročnih troškova – kreće se na dole najjeftiniji način da se usluži tržište je da se proizvodnja koncentriše u ruke jedne firme.
GRAFIKON 1
3) Patenti.
Patent predstavlja pronalazak. Obično se odnosi na pravo ekskluzivne dobiti od svih razmena.
Da bi došli do patenta moramo snositi troškove, ali za uzvrat dobijamo određenu korist. On omogućava mnoga otkrića koja ne bi bila pronađena.
Zaštita patenta od konkurencije je u tome da omogući firmi da vrati svoje troškove, koje je snosila da bi dospela do patenta.
4) Mrežna ekonomija.
Na mnogim trzištima proizvod postaje vredniji kada ga kupuje veći broj korisnika.
U pojedinim slučajevima kao što je mrežna ekonomija i ekonomija razmere ponašaju se kao izvor prirodnog monopola.
5) Vladine licence ili franšize.
Zakon sprečava da se bilo ko bavi poslom osim firmi koje imaju dozvolu od vlade.
Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima vladina licenca kao rezultat monopola je stvarno ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugačijoj formi.
Tržište se definiše kao ukupan odnos ponude i tražnje. To je oblik veze koja postoji između različitih robnih proizvoda. Glavni subjekti na tržištu su kupci i prodavci. Veoma je bitna mogućnast menjanja cena proizvoda. Prodavci treba da se prilagode zahtevima kupaca. Da bi proizvođači privukli kupce da kupe robu, trebaju sniziti cene te robe.
Monopolista se javlja na tržištu kao jedini proizvođač nekog proizvoda. On, kao tržište kontroliše količinu proizvoda i mesto na kome prodaje proizvode. Cilj monopoliste je maksimiranje profita. Da bi to postigao mora odrediti troškove i tražnju za proizvodima. Monopolista određuje količinu proizvoda i samu prodaju. Konkurencija je proces takmičenja između tržišnih subjekata. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima svu kontrolu što se tiče cene proizvada.
Na primer: Preduzeće ’’ Krmivo produkt’’ prodaje jaja po 8 ili 9 dinara, a kada bi prodavalo po 50 dinara po komadu – niko ne bi kupovao i ono bi propalo. Mora postojati granica pri odlučivanju cena.
Preduzeće nailazi na elastičnost u ceni tražnje. Ako govorimo o dva preduzeća i jedno poveća cenu proizvoda, izgubiće svu prodaju. Monopol ima značajnu kontrolu nad cenom i tko ističe tržišnu moć.
Monopol, sa druge strane posmatramo jednu firmu koja snabdeva čitavo tržište dobrima, to je monopol kao industrija. Konkurentne firme (u industriji) se bore da poboljšaju kvalitet proizvoda i smanje troškove da bi svaka firma što bolje funkcionisala. Industrija jeste monopolistička firma.
Treba razmisliti o krivoj tražnje kao industrijska (tržišna) tražnja. Pravimo razliku između potpune i nepotpune konkurencije.
Kod potpune konkurencije preduzeće može prodati koliko hoće robe, a da ne snizi cene. Kod nepotpune konkurencije preduzeće pri povećanju prodaje potiskuje cenu na dole, a smsnjenjem tržišne cene povećava prodaju.
Jako je bitna i segmentacija tržišta koja predstavlja postupak grupisanja potrošača u zavisnosti od njihovog ponašanja.
STRUKTURA TRŽIŠTA, NEŠOVA RAVNOTEŽA I NESAVRŠENA KONKURENCIJA
1.Monopol – kao osnovni oblik nepotpune konkurencije.
Mono – jedan, Polist – prodavac. Postoji jedan jedini prodavac koji kontroliše ceo privredni sektor. Primer: telefonske usluge, voda, struja, železnica.
2.Dupol – dve firme a ne jedna.
Može se desiti da su samo te dve firme na tržištu a mogu biti i dve koje se izdvajaju na tržištu. Mogu raditi zajedno dogovarajući se o cenama, ali i o reklamama proizvoda.
3.Oligopol – više ponuđača. Ono ima određenu granicu u cenama.
Primer:
Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.
Primer: Automobilska industrija, odeća...
Postoje prepreke ulaska u preduzeće- mogu biti:
a)Privredne prepreke (patenti I pristupi tehnologiji…)
b)Strateške prepreke (pretnje da će u slučaju ulaska drugih na tržište preplaviti tržišta I sniziti cene)
Preduzeća kod donošenja važnih odluka trebaju videti kako će reagovati njegovi konkurenti.
4. Ravnoteža na oligopolističkom tržištu. Nešova ravnoteža.
Sagkedavajući sve strane na tržištu određujemo cenu i količinu koje preovlađuju na tržištu. Kada su granični trošak i granični prihodi izjednačeni nastaje ravnoteža koda monopola. Svako preduzeće posluje najbolje što može – prodaje sve što proizvede i maksimizira profiti nema razloga da menja cenu i obima proizvodnje.
Nešova ravnoteža glasi: ’’Svako preduzeće posluje najbolje što može uzimajući u obzir to što rade njegovi konkurenti’’.
Moramo sagledati ponašanje konkurenata na oligopolističkim tržištima.
5. Monopolistička konkurencija
Kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode onda tu postoji grupa diferenciranih proizvoda. Sve to u okviru nepotpune konkurencije. Pravimo razliku između potpune i nepotpune konkurencije jer je reč oblago diferenciranoj robi. Da bi ljudi uštedeli vreme kupiće proizvod na što bližem mestu, a kada govorimo o kvalitetu – sigurno će kupiti bolju robu.
Takođe je bitna i marka proizvoda koja predstavlja zaštitni znak i tako nastaje monopolistička konkurencija.
Monopolidtičko tržište karakterišemo:
a)Kada se prodaju blago diferencirani proizvodi – preduzeća konkurišu se proizvodima.
b)Slobodan ulaz i izlaz na tržište.
6. Monopson (jedan kupac)
Sada je reč o kupcima i njihovom ponašanju na tržištu.
Kupci mogu uticati na cenu robe koju kupuju.
Primer:
Na pijaci čovek prodaje lubenice 15 dinara po kilogramu. Da bi prodavcu bilo lakše da proda robu on će cenu lubenice sniziti na 10 dinara po kilogramu, po zahtevu kupca (da bi prodao što više).
Kupci mogu imati monopsonsku moć – što znači da postoji mogućnost kupaca da utiče na promenu cene robe. Kupac kupuje po nižoj ceni od cene na konkurentnom tržištu.
Oligopson je tržište sa nekoliko kupaca.
Dodate koristi – granična korisnost (kada kupujemo dobra) trebaju biti jednake dodatnim troškovima. Sve zavisi da li smo konkurentni ili sa monopsonskom moći.
Konkurentni kupci nemaju uticaja na cenu i tada kupljena roba ima jednaku tržišnu cenu.
Neto korisnost – uvećava se profit kupovinom količine robe izjednačavanjem krive troška i krive tražnje.
Biletelarni monopol je kada se susretnu jedan prodavac i jedan kupac.
IZVORI MONOPOLA
Razlikujemo pet faktora koji kombinacijom pomažu preduzeću da postne monopolista:
1)Ekskluzivna kontrola vaznih sirovina.
Kod ekskluzivne kontrole nad ulaznim sirovinama uzimajući u obzir i ukuse potrošača, imamo monopolsku poziciju u odnosu na kupce. Kupci uglavnom žele originalne proizvode, jer se u njima ogleda kvalitet, zato i imaju visoku cenu.
Kontrola sirovina nije granica monopolske moći.
Ljudi uvek mogu naći nove načine za proizvodnju postojećih proizvoda, a ekskluzivne sirovine koje danas imaju monopol mogu sutra biti neefikasne.
2)Ekonomija razmera obima.
Posmatramo krivu dugoročnih troškova – kreće se na dole najjeftiniji način da se usluži tržište je da se proizvodnja koncentriše u ruke jedne firme.
GRAFIKON 1
3) Patenti.
Patent predstavlja pronalazak. Obično se odnosi na pravo ekskluzivne dobiti od svih razmena.
Da bi došli do patenta moramo snositi troškove, ali za uzvrat dobijamo određenu korist. On omogućava mnoga otkrića koja ne bi bila pronađena.
Zaštita patenta od konkurencije je u tome da omogući firmi da vrati svoje troškove, koje je snosila da bi dospela do patenta.
4) Mrežna ekonomija.
Na mnogim trzištima proizvod postaje vredniji kada ga kupuje veći broj korisnika.
U pojedinim slučajevima kao što je mrežna ekonomija i ekonomija razmere ponašaju se kao izvor prirodnog monopola.
5) Vladine licence ili franšize.
Zakon sprečava da se bilo ko bavi poslom osim firmi koje imaju dozvolu od vlade.
Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima vladina licenca kao rezultat monopola je stvarno ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugačijoj formi.