06-05-2010, 04:13 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Zemlje koje su prednjačile u otvorenosti, ostvarivale su značajan privredni rast, zatvorene su stagnirale - S druge strane, globalizacija povećava nejednakost i nestabilnosti - Kako relativizovati probleme izazvane globalizacijom?
Globalizacija (etimološki od latinske reči globus - celokupan, ukupan) jedna je od imenica koja je neizostavno sadržana u svim štivima koja obrađuju pitanja savremenog međunarodnog ambijenta. Njenim problemima posvećeni su najviši politički i naučni skupovi, najčešće u afirmativnom maniru, ali i brojni i masovni protesti stanovništva sa izrazito kritičkom intonacijom.
U najširem smislu, ekonomske dimenzije globalizacije iskazuju se kroz procese intenziviranja slobodnih trgovinskih tokova i uspostavljanja liberalnijeg kretanja kapitala, ljudi i informacija. Istorijski posmatrano, početak tih procesa vezuje se za drugu polovinu devetnaestog veka kada je, zahvaljujući tehničkim inovacijama, značaj transportnih troškova drastično smanjen. Rast svetskog izvoza od 3,5 odsto u proseku godišnje (naspram rasta društvenog proizvoda od 2,7 odsto u proseku godišnje) zadržao se sve do početka Prvog svetskog rata. Budući da je nakon njegovog završetka nastupio sasvim suprotan proces jačanja protekcionizma i zatvaranja nacionalnih ekonomskih tokova, učešće izvoza u svetskom društvenom proizvodu opadalo je do pedesetih godina dvadesetog veka i dostignuto je tek u sedamdesetim godinama.
Seoba kapitala i stanovništva
Slične tendencije zabeležene su i u međunarodnom kretanju kapitala. Zahvaljujući važenju zlatnog standarda koji je obezbeđivao konvertibilnost i nepromenljivost deviznih kurseva, kao i visokim razvojnim performansama "novog sveta", seljenje kapitala iz zemalja Zapadne Evrope u zemlje Amerike i Australiju bilo je veoma izraženo. Tako je, primera radi, odliv kapitala iz Velike Britanije na vrhuncu činio 9 odsto njenog društvenog proizvoda, dok je Kanada deficit u tekućem delu platnog bilansa od 10 odsto društvenog proizvoda u celini finansirala prilivom inostranog kapitala. Konačno, intenzivne migracije stanovništva kompletirale su proces rane globalizacije: između 5 i 7 odsto stanovništva zemalja Zapadne Evrope emigriralo je, prvenstveno u Ameriku.
U periodu između dva svetska rata, pogotovo u vreme koje je obeleženo Velikom svetskom ekonomskom krizom, ne samo da je prekinut proces globalizacije, već su mnogi njeni pozitivni efekti umanjeni ili anulirani: međunarodni tokovi robe su zbog jačanja protekcionizma značajno redukovani, a međunarodna kretanja kapitala su u nekim godinama gotovo zamrla. Od pedesetih godina dvadesetog veka proces globalizacije ponovo je oživeo. U odnosu na njegove pojavne oblike, ipak postoje dve bitne razlike: prvo, međunarodno kretanje investicionog kapitala (u relativnim pokazateljima) znatno je skromnije i vrlo retko se u platnom bilansu neke zemlje njegov priliv ili odliv iskazuje u veličini većoj od 5 odsto njenog društvenog proizvoda i drugo, migracije stanovništva znatno su otežane zbog postojanja sve strožih imigracionih propisa razvijenih zemalja.
Zemlje koje su prednjačile u otvorenosti, ostvarivale su značajan privredni rast, zatvorene su stagnirale - S druge strane, globalizacija povećava nejednakost i nestabilnosti - Kako relativizovati probleme izazvane globalizacijom?
Globalizacija (etimološki od latinske reči globus - celokupan, ukupan) jedna je od imenica koja je neizostavno sadržana u svim štivima koja obrađuju pitanja savremenog međunarodnog ambijenta. Njenim problemima posvećeni su najviši politički i naučni skupovi, najčešće u afirmativnom maniru, ali i brojni i masovni protesti stanovništva sa izrazito kritičkom intonacijom.
U najširem smislu, ekonomske dimenzije globalizacije iskazuju se kroz procese intenziviranja slobodnih trgovinskih tokova i uspostavljanja liberalnijeg kretanja kapitala, ljudi i informacija. Istorijski posmatrano, početak tih procesa vezuje se za drugu polovinu devetnaestog veka kada je, zahvaljujući tehničkim inovacijama, značaj transportnih troškova drastično smanjen. Rast svetskog izvoza od 3,5 odsto u proseku godišnje (naspram rasta društvenog proizvoda od 2,7 odsto u proseku godišnje) zadržao se sve do početka Prvog svetskog rata. Budući da je nakon njegovog završetka nastupio sasvim suprotan proces jačanja protekcionizma i zatvaranja nacionalnih ekonomskih tokova, učešće izvoza u svetskom društvenom proizvodu opadalo je do pedesetih godina dvadesetog veka i dostignuto je tek u sedamdesetim godinama.
Seoba kapitala i stanovništva
Slične tendencije zabeležene su i u međunarodnom kretanju kapitala. Zahvaljujući važenju zlatnog standarda koji je obezbeđivao konvertibilnost i nepromenljivost deviznih kurseva, kao i visokim razvojnim performansama "novog sveta", seljenje kapitala iz zemalja Zapadne Evrope u zemlje Amerike i Australiju bilo je veoma izraženo. Tako je, primera radi, odliv kapitala iz Velike Britanije na vrhuncu činio 9 odsto njenog društvenog proizvoda, dok je Kanada deficit u tekućem delu platnog bilansa od 10 odsto društvenog proizvoda u celini finansirala prilivom inostranog kapitala. Konačno, intenzivne migracije stanovništva kompletirale su proces rane globalizacije: između 5 i 7 odsto stanovništva zemalja Zapadne Evrope emigriralo je, prvenstveno u Ameriku.
U periodu između dva svetska rata, pogotovo u vreme koje je obeleženo Velikom svetskom ekonomskom krizom, ne samo da je prekinut proces globalizacije, već su mnogi njeni pozitivni efekti umanjeni ili anulirani: međunarodni tokovi robe su zbog jačanja protekcionizma značajno redukovani, a međunarodna kretanja kapitala su u nekim godinama gotovo zamrla. Od pedesetih godina dvadesetog veka proces globalizacije ponovo je oživeo. U odnosu na njegove pojavne oblike, ipak postoje dve bitne razlike: prvo, međunarodno kretanje investicionog kapitala (u relativnim pokazateljima) znatno je skromnije i vrlo retko se u platnom bilansu neke zemlje njegov priliv ili odliv iskazuje u veličini većoj od 5 odsto njenog društvenog proizvoda i drugo, migracije stanovništva znatno su otežane zbog postojanja sve strožih imigracionih propisa razvijenih zemalja.