06-05-2010, 01:04 AM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Budućnost je od presudne važnosti za organizacije i menadžere koji njima upravljaju, ili kako je to rekao Charles Kettering: ˝Budućnost nas mora jako zanimati, jer ćemo u njoj provesti ostatak poslovnog ili političkog života.˝ Razmišljanje o budućnosti organizacija (profitnih i neprofitnih), staro je koliko i same organizacije. Ipak, strateško – dugoročno planiranje, kao formalan i detaljan proces, sa precizno utvrđenim fazama, postoji tek četrdesetak godina.
Strateški menadžment temelji se na sposobnosti organizacije da misli dalekovido i da se aktivno priprema za budućnost. Postavlja se , međutim, pitanje na koji način uspostaviti najbolji odnos između organizacije i dinamičnog okruženja, sa ciljem da se postigne prednost nad konkurencijom? Kako sagledati trendove, pojave i događaje u okruženju? Kako prognozirati promene koje će se dogoditi i predvideti njihov uticaj na poslovanje?
Da bi proces strateškog planiranja bio uspešan, iz njega moraju da proisteknu kriterijumi za svakodnevno donošenje odluka u organizaciji, kao i za njihovu procenu i vrednovanje. Veliki broj organizacija vrši neku vrstu dugoročnog – strateškog planiranja, ali je mali broj onih koje zadovoljavaju neophodan visok nivo ovog složenog procesa.
Suštinsko pitanje glasi: ˝Kako formulisati i definisati dobru, dugoročnu poslovnu strategiju, i u skladu s tim planirati i preduzimati buduće akcije?˝
U radu ću obraditi podatke o kompaniji "Agroživ", kao jednoj od kompanija koja je ne samo preživela prve godine tranzicije u Srbiji, već i uspela da svoje poslovanje proširi i ojača svoju poziciju na tržištu.
Istorijat kompanije navodim hronološki, jer smatram d aje to najbolji prikaz razvoja, a potom krize i ponovnog restruktuiranja kompanije.
1. oktobra 1992. godine osnovao je preduzće PP Agroživ
Od tada do danas PP Agroživ je preraslo u kompaniju Agroživ, jednu od vodećih u zemlji u oblasti proizvodnje i prerade živinskog mesa.
23. avgust 1994. godine – u pogonu u Jagodini upakovani su prvi proizvodi sa znakom Agroživ. Može se reći da je 23. avgust 1994. godine drugi rođendan firme, jer su tog dana prvi put u kratkoj istoriji firme proizvedeni proizvodi koji su nosili znak Agroživ. Upravo od ovog perioda Agroživ svake godine u sve većoj meri realizuje organizaciju proizvodnje „od njive do trpeze.“ Suosnivači AGROŽIV-a, Rade Đurić, Vranješ Branko i Zoran Trifuljesko, podržali su ideju Miroslava Živanova da strateški razvoj AGROŽIV-a bude u pravcu tehnološkog zaokruženja proizvodnog procesa, tj. da se delatnost AGROŽIVA ne svede samo na klaničarsku industriju, već i da se u što većoj meri realizuje organizacija proizvodnje od njive do trpeze.
24. april 1996. godine - pokrenuta je proizvodnja u kompaniji Agroživ – Žitište. Početkom 1996. godine, pre svega zbog velike tražnje za pilećim mesom na prostoru tadašnje Jugoslavije, PP Agroživ, odlučuje da proširi obim proizvodnje. U aprilu 1996. godine je potpisan prvi ugovor o poslovnoj saradnji sa klanicom u Žitištu.
Prvi put na Novosadskom sajmu 1997. godine. Sa nastupom na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu počinje pojavljivanje Agroživ-a na sajmovima u zemlji i inostranstvu. Na ovom sajmu osam proizvoda je odlikovano medaljama kvaliteta, dok su čak tri proizvoda dobila velike zlatne medalje za kvalitet, kao najveća odličja sajma.
Već naredne godine (1998) Agroživ je na istom sajmu osvojio ,,Veliki šampionski pehar“ a u ocenjivanju proizvoda od mesa osvojeno je više od trideset medalja. Iste godine je na Novosadskom sajmu zakupljen poslovni prostor na kome će se posetiocima sajma Agroživ predstavljati i u budućnosti. Pored učešća na Novosadskom sajmu, Agroživ proizvodi su predstavljani i na mnogim drugim sajmovima - Banja Luka, Skoplje, Budva, Budimpešta, Moskva itd.
Septembar 2005. godine – plasiran je novi proizvod na tržištu ''Pileća viršla'' bez omotača,
čime se Agroživ dokazao kao inovativna kompanija koja svojim potrošačima nudi najbolji kvalitet proizvoda pripremljen i upakovan po najvišim svetksim standardima.
Februar 2007. godine - plasirano je deset egalizovanih proizvoda od 400g.,
kao potvrda kontinuiranog usavršavanja proizvodnje i dostizanja svetskih standarda poslovanja uz neprestano usavršavanje kvaliteta proizvodnog asortimana.
28. maj 2008. godine - pokretanje stečajnog postupka i Plan reorganizacije. Rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St br 7/08, 28.05.2008 godine nad Agroživ-om je pokrenut stečajni postupak. U želji da opstane, grupa poverilaca Agroživ-a podnela je Plan reorganizacije Trgovinskom sudu u Pančevu koji je pred istim sudom na ročištu za glasanje o planu 26.11.2008. godine izglasan i usvojen.
01. januar 2009. godine menja se vlasnička i rukovodeća struktura kompanije, na čije čelo dolazi gospodin Igor Lavš. Cilj novog menadžmenta kompanije Agroživ je očuvanje tradicije kvaliteta uz prepoznatljivost robne marke kao i dalji rast i razvoj proizvodnje uz implementaciju novih svetskih standarda.
Budućnost je od presudne važnosti za organizacije i menadžere koji njima upravljaju, ili kako je to rekao Charles Kettering: ˝Budućnost nas mora jako zanimati, jer ćemo u njoj provesti ostatak poslovnog ili političkog života.˝ Razmišljanje o budućnosti organizacija (profitnih i neprofitnih), staro je koliko i same organizacije. Ipak, strateško – dugoročno planiranje, kao formalan i detaljan proces, sa precizno utvrđenim fazama, postoji tek četrdesetak godina.
Strateški menadžment temelji se na sposobnosti organizacije da misli dalekovido i da se aktivno priprema za budućnost. Postavlja se , međutim, pitanje na koji način uspostaviti najbolji odnos između organizacije i dinamičnog okruženja, sa ciljem da se postigne prednost nad konkurencijom? Kako sagledati trendove, pojave i događaje u okruženju? Kako prognozirati promene koje će se dogoditi i predvideti njihov uticaj na poslovanje?
Da bi proces strateškog planiranja bio uspešan, iz njega moraju da proisteknu kriterijumi za svakodnevno donošenje odluka u organizaciji, kao i za njihovu procenu i vrednovanje. Veliki broj organizacija vrši neku vrstu dugoročnog – strateškog planiranja, ali je mali broj onih koje zadovoljavaju neophodan visok nivo ovog složenog procesa.
Suštinsko pitanje glasi: ˝Kako formulisati i definisati dobru, dugoročnu poslovnu strategiju, i u skladu s tim planirati i preduzimati buduće akcije?˝
U radu ću obraditi podatke o kompaniji "Agroživ", kao jednoj od kompanija koja je ne samo preživela prve godine tranzicije u Srbiji, već i uspela da svoje poslovanje proširi i ojača svoju poziciju na tržištu.
Istorijat kompanije navodim hronološki, jer smatram d aje to najbolji prikaz razvoja, a potom krize i ponovnog restruktuiranja kompanije.
1. oktobra 1992. godine osnovao je preduzće PP Agroživ
Od tada do danas PP Agroživ je preraslo u kompaniju Agroživ, jednu od vodećih u zemlji u oblasti proizvodnje i prerade živinskog mesa.
23. avgust 1994. godine – u pogonu u Jagodini upakovani su prvi proizvodi sa znakom Agroživ. Može se reći da je 23. avgust 1994. godine drugi rođendan firme, jer su tog dana prvi put u kratkoj istoriji firme proizvedeni proizvodi koji su nosili znak Agroživ. Upravo od ovog perioda Agroživ svake godine u sve većoj meri realizuje organizaciju proizvodnje „od njive do trpeze.“ Suosnivači AGROŽIV-a, Rade Đurić, Vranješ Branko i Zoran Trifuljesko, podržali su ideju Miroslava Živanova da strateški razvoj AGROŽIV-a bude u pravcu tehnološkog zaokruženja proizvodnog procesa, tj. da se delatnost AGROŽIVA ne svede samo na klaničarsku industriju, već i da se u što većoj meri realizuje organizacija proizvodnje od njive do trpeze.
24. april 1996. godine - pokrenuta je proizvodnja u kompaniji Agroživ – Žitište. Početkom 1996. godine, pre svega zbog velike tražnje za pilećim mesom na prostoru tadašnje Jugoslavije, PP Agroživ, odlučuje da proširi obim proizvodnje. U aprilu 1996. godine je potpisan prvi ugovor o poslovnoj saradnji sa klanicom u Žitištu.
Prvi put na Novosadskom sajmu 1997. godine. Sa nastupom na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu počinje pojavljivanje Agroživ-a na sajmovima u zemlji i inostranstvu. Na ovom sajmu osam proizvoda je odlikovano medaljama kvaliteta, dok su čak tri proizvoda dobila velike zlatne medalje za kvalitet, kao najveća odličja sajma.
Već naredne godine (1998) Agroživ je na istom sajmu osvojio ,,Veliki šampionski pehar“ a u ocenjivanju proizvoda od mesa osvojeno je više od trideset medalja. Iste godine je na Novosadskom sajmu zakupljen poslovni prostor na kome će se posetiocima sajma Agroživ predstavljati i u budućnosti. Pored učešća na Novosadskom sajmu, Agroživ proizvodi su predstavljani i na mnogim drugim sajmovima - Banja Luka, Skoplje, Budva, Budimpešta, Moskva itd.
Septembar 2005. godine – plasiran je novi proizvod na tržištu ''Pileća viršla'' bez omotača,
čime se Agroživ dokazao kao inovativna kompanija koja svojim potrošačima nudi najbolji kvalitet proizvoda pripremljen i upakovan po najvišim svetksim standardima.
Februar 2007. godine - plasirano je deset egalizovanih proizvoda od 400g.,
kao potvrda kontinuiranog usavršavanja proizvodnje i dostizanja svetskih standarda poslovanja uz neprestano usavršavanje kvaliteta proizvodnog asortimana.
28. maj 2008. godine - pokretanje stečajnog postupka i Plan reorganizacije. Rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St br 7/08, 28.05.2008 godine nad Agroživ-om je pokrenut stečajni postupak. U želji da opstane, grupa poverilaca Agroživ-a podnela je Plan reorganizacije Trgovinskom sudu u Pančevu koji je pred istim sudom na ročištu za glasanje o planu 26.11.2008. godine izglasan i usvojen.
01. januar 2009. godine menja se vlasnička i rukovodeća struktura kompanije, na čije čelo dolazi gospodin Igor Lavš. Cilj novog menadžmenta kompanije Agroživ je očuvanje tradicije kvaliteta uz prepoznatljivost robne marke kao i dalji rast i razvoj proizvodnje uz implementaciju novih svetskih standarda.