05-05-2010, 10:54 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Na osnovu društvene podele rada u razvijenim društveno-ekonomskim formacijama sve aktivnosti u društvu obavljaju specijalizovani organizacioni sistemi. Meću njima su i preduzeća kao subjekti ekonomske sfere društvenog života. Za razliku od njih, javljaju se i ostale organizacije koje se uspostavljaju u socijalnoj sferi društva -obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu i sl. Pri tome, u sferi neposrednog interesovanja teorije mezoekonomije javljaju se samo privredne organizacije, dok se subjekti društvenih delatnosti posmatraju sa stanovišta ekonomske racionalnosti opšte potrošnje.
Mećutim, kako je prethodno navedeno, preduzeće predstavlja složeni organizacioni sistem, čiji je jedan od podsistema mezoekonomska stvarnost. Zato se ekonomika preduzeća, odnosno teorija mezoekonomije, usmerava na izučavanje ekonomije kao konkretne ekonomske stvarnosti tih specijalizovanih organizacionih sistema.
Kao predmet izučavanja teorije mezoekonomije javlja se ekonomska stvarnost privrednih organizacija, koja se ispoljava u svojim elementima
Pojam ciljeva u preduzeću
Cilj svakog preduzeća je da svoj rad, poslovanje i svoje ukupne aktivnosti, usmeri u pravcu ostvarivanja maksimalnih rezultata radi podmirenja potreba tržišta. U skladu sa porastom i promenama zahteva tržišta preduzeće definiše ciljeve svojeg poslovanja. Ostvarivanjem tih ciljeva preduzeće ostvaruje i određeni uspeh u poslovanju, odnosno određeni poslovni uspeh. To znači, da preduzeće ostvaruje uspeh u poslovanju onda kada ostvaruje svoje unapred postavljene ciljeve. Zavisno od toga sa kojim rezultatima postiže svoje ciljeve, odnosno sa kojim rezultatima izvršava svoje zadatke u reprodukciji, preduzeće posluje uspešno ili neuspešno, odnosno više ili manje uspešno.
Stepen uspešnosti preduzeća u ostvarivanju ciljeva njegove ekonomije predstavlja efikasnost wegovog poslovawa.
Svojim aktivnostima preduzeće ostvaruje određene rezultate. Rezultati se izražavaju, kako je uvodno istaknuto, preko: fizičkog obima ostvarene proizvodnje, ostvarene vrednosti proizvodnje, i kroz ostvarenu dobit. Za ostvarenje ovih rezultata preduzeće vrši određena ulaganja. Ulaganja se izražavaju preko angažovanja i trošenja sredstava. Elementi ulaganja su: radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada. Odnos između rezultata preduzeća, kao njegovih izlaza, i ulaganja, kao njegovih ulaza izražava efikasnost, odnosno uspeh u poslovanju. Efikasnost poslovanja je povoljnija:
-ako se pri istim rezultatima smanjuju ulaganja,
-ako se pri istim ulaganjima povećavaju rezultati,
-ako se rezultati i ulaganja povećavaju tako da stopa porasta rezultata rasta brže od stope porasta ulaganja, i
-ako se i rezultati i ulaganja smanjuju, prema određenim zahtevima, ali se pri tome ulaganja smanjuju brže od smanjenja rezultata.
Efikasnost poslovanja preduzeća može se, prema tome, posmatrati samo uz istovremeno posmatranje promena i rezultata i ulaganja. Najpovoljniji odnos rezultata i ulaganja, pa time i najpovoljnija efikasnost poslovanja, ostvarila bi se onda kada bi preduzeće povećalo rezultate a smanjivalo ulaganja za ostvarenje tih rezultata. Ovakvo rešenje je više teorijska pretpostavka. Ono bi se u praksi moglo očekivati u onim slučajevima kada je poslovanje preduzeća bilo krajnje neorganizovano, odnosno kada su rezultati dovedeni na minimum, a ulaganja, zbog neracionalnog poslovanja, na maksimum. U ovakvim slučajevima svako uvođenje mera racionalizacije moglo bi ddvesti do povećanja rezultata i smanjenja rastura, lomova i drugih oblika neracionalnog trošenja, pa time i do smanjenja ulaganja.
Osnovni ekonomski principi reprodukcije
Fizički proizvod (Q),. vrednost proizvodnje (V) i dohodak (D) su samo tri različita pojavna oblika proizvoda koja su interesantni jedino sa stanovišta sa koga želimo da posmatramo rezultate proizvodnje: ako je to posmatranje sa stanovišta društvenih potreba. onda je od interesa proizvod fizički posmatran; ako je to posmatranje sa stanovišta prometa društvenog rada u robno-novčanoj privredi, onda je od interesa vrednost proizvoda; najzad, ako je to posmatranje sa stanovišta čistih rezultata poslovanja preduzeća, onda je u prvom redu od interesa ostvareni dohodak.
Ulagalja u proizvodnju su takođe jedinstvena kategorija.Ona se u suštini svode na masu društvenog rada koja se unosi u reprodukciju radi ostvarivanja rezultata reprodukcije u vidu proizvoda.Ona se samo vrše u tri različita pojavna oblika i to:
-kao obim život ljudskog rada (utrošak radne snage L)
-kao obim utrošenog ukupnog rada (troškovi T)
-Kao obim angažovanih sredstava (vrednost sadržana u sredstvima angažovanih u proizvodnji S)
Na osnovu društvene podele rada u razvijenim društveno-ekonomskim formacijama sve aktivnosti u društvu obavljaju specijalizovani organizacioni sistemi. Meću njima su i preduzeća kao subjekti ekonomske sfere društvenog života. Za razliku od njih, javljaju se i ostale organizacije koje se uspostavljaju u socijalnoj sferi društva -obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu i sl. Pri tome, u sferi neposrednog interesovanja teorije mezoekonomije javljaju se samo privredne organizacije, dok se subjekti društvenih delatnosti posmatraju sa stanovišta ekonomske racionalnosti opšte potrošnje.
Mećutim, kako je prethodno navedeno, preduzeće predstavlja složeni organizacioni sistem, čiji je jedan od podsistema mezoekonomska stvarnost. Zato se ekonomika preduzeća, odnosno teorija mezoekonomije, usmerava na izučavanje ekonomije kao konkretne ekonomske stvarnosti tih specijalizovanih organizacionih sistema.
Kao predmet izučavanja teorije mezoekonomije javlja se ekonomska stvarnost privrednih organizacija, koja se ispoljava u svojim elementima
Pojam ciljeva u preduzeću
Cilj svakog preduzeća je da svoj rad, poslovanje i svoje ukupne aktivnosti, usmeri u pravcu ostvarivanja maksimalnih rezultata radi podmirenja potreba tržišta. U skladu sa porastom i promenama zahteva tržišta preduzeće definiše ciljeve svojeg poslovanja. Ostvarivanjem tih ciljeva preduzeće ostvaruje i određeni uspeh u poslovanju, odnosno određeni poslovni uspeh. To znači, da preduzeće ostvaruje uspeh u poslovanju onda kada ostvaruje svoje unapred postavljene ciljeve. Zavisno od toga sa kojim rezultatima postiže svoje ciljeve, odnosno sa kojim rezultatima izvršava svoje zadatke u reprodukciji, preduzeće posluje uspešno ili neuspešno, odnosno više ili manje uspešno.
Stepen uspešnosti preduzeća u ostvarivanju ciljeva njegove ekonomije predstavlja efikasnost wegovog poslovawa.
Svojim aktivnostima preduzeće ostvaruje određene rezultate. Rezultati se izražavaju, kako je uvodno istaknuto, preko: fizičkog obima ostvarene proizvodnje, ostvarene vrednosti proizvodnje, i kroz ostvarenu dobit. Za ostvarenje ovih rezultata preduzeće vrši određena ulaganja. Ulaganja se izražavaju preko angažovanja i trošenja sredstava. Elementi ulaganja su: radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada. Odnos između rezultata preduzeća, kao njegovih izlaza, i ulaganja, kao njegovih ulaza izražava efikasnost, odnosno uspeh u poslovanju. Efikasnost poslovanja je povoljnija:
-ako se pri istim rezultatima smanjuju ulaganja,
-ako se pri istim ulaganjima povećavaju rezultati,
-ako se rezultati i ulaganja povećavaju tako da stopa porasta rezultata rasta brže od stope porasta ulaganja, i
-ako se i rezultati i ulaganja smanjuju, prema određenim zahtevima, ali se pri tome ulaganja smanjuju brže od smanjenja rezultata.
Efikasnost poslovanja preduzeća može se, prema tome, posmatrati samo uz istovremeno posmatranje promena i rezultata i ulaganja. Najpovoljniji odnos rezultata i ulaganja, pa time i najpovoljnija efikasnost poslovanja, ostvarila bi se onda kada bi preduzeće povećalo rezultate a smanjivalo ulaganja za ostvarenje tih rezultata. Ovakvo rešenje je više teorijska pretpostavka. Ono bi se u praksi moglo očekivati u onim slučajevima kada je poslovanje preduzeća bilo krajnje neorganizovano, odnosno kada su rezultati dovedeni na minimum, a ulaganja, zbog neracionalnog poslovanja, na maksimum. U ovakvim slučajevima svako uvođenje mera racionalizacije moglo bi ddvesti do povećanja rezultata i smanjenja rastura, lomova i drugih oblika neracionalnog trošenja, pa time i do smanjenja ulaganja.
Osnovni ekonomski principi reprodukcije
Fizički proizvod (Q),. vrednost proizvodnje (V) i dohodak (D) su samo tri različita pojavna oblika proizvoda koja su interesantni jedino sa stanovišta sa koga želimo da posmatramo rezultate proizvodnje: ako je to posmatranje sa stanovišta društvenih potreba. onda je od interesa proizvod fizički posmatran; ako je to posmatranje sa stanovišta prometa društvenog rada u robno-novčanoj privredi, onda je od interesa vrednost proizvoda; najzad, ako je to posmatranje sa stanovišta čistih rezultata poslovanja preduzeća, onda je u prvom redu od interesa ostvareni dohodak.
Ulagalja u proizvodnju su takođe jedinstvena kategorija.Ona se u suštini svode na masu društvenog rada koja se unosi u reprodukciju radi ostvarivanja rezultata reprodukcije u vidu proizvoda.Ona se samo vrše u tri različita pojavna oblika i to:
-kao obim život ljudskog rada (utrošak radne snage L)
-kao obim utrošenog ukupnog rada (troškovi T)
-Kao obim angažovanih sredstava (vrednost sadržana u sredstvima angažovanih u proizvodnji S)