04-05-2010, 10:41 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
Masti I Ulja Su Produkti Estarskog Karaktera U Kojima Su Sa Trihidroksilnim Alkoholom Glicerolom Vezane Višemasne Kiseline Zasićene(Palmatinska I Stearinska) I Nezasićene(Oleinska, Linolna I Linoleinska). Konstitucija Masti I Ulja Sistematski Je Ispitivao Chevreul. Ona Su Najčešće Mješoviti Triacigliceroli, A Ne Smjese Jednostavnih Triaciglicerola.
LIPIDI
Lipidi Spadaju U Makronutrijense Zajedno Sa Proteinima I Ugljenim Hidratima. Oni Su Sastojak Naše Svakodnevne Ishrane I Imaju Najveću Energetsku Vrijednost Od Svih Nutrijenasa. Danas Se Ishrana Bogata Mastima, Posebno Zasićenim Mastima Dovodi U Vezu Sa Nastankom Kardio I Cerebrovaskularnih Oboljenja Kao I Sa Nastankom Izvjesnih Formi Raka.
Oni Takođe Predstavljaju Grupu Biomolekula Raznovrsne Strukture. Oni Su Estri Karboksilnih Kiselina Dugih Lanaca(Koji Su Obično Nerazgranati) Sa Komponentom Alkohola Glicerina Ili Alkohola Koji Spada U Red Visokomolekulskih Alkohola, A Kiseline Su Obično Iz Reda Masnih Kiselina Zasićenog I Nezasićenog Tipa. Njihova Zajednička Karakteristika Je Da Su Nerastvorljivi U Vodi I Polarnim Organskim Rastvaračima, A Rastvorljivi Su U Nepolarnim Organskim Rastvaračima. U Ćelijama Javljaju Se Kao Strukturna Komponenta. Nezamjenljivi Su Dio Protoplazme Ćelija I Zajedno Sa Proteinima I Ugljenim Hidratima Obavljaju Razne Životne Funkcije Ćelijskih Membrana. Za Njih Je Karakteristično Da Sadrže Kao Komponente Bar Jednu Višu Masnu Kiselinu Estarski Vezanu. Imaju Funkciju Rezervoara Energije(Masti, Ulja), Izgradnju Ćelijske Membrane, A Neki Imaju Zaštitnu Ili Vitaminsku Ulogu.
Izvori Masti Mogu Biti Namirnice Biljnog I Životinjskog Porijekla. Svinjska Mast, Puter, Pavlaka, Meso, Mliječna Mast I Drugi Proizvodi Su Najveći Izvori Masti U Namirnicama Životinjskog Porijekla. Biljne Masti Su Ulja Koja Se Dobijaju Cijeđenjem Sjemenki Biljaka(Kukuruza, Suncokreta, Soje, Maslina).
Postoji Više Podjela Masti(Lipida) Jer Su One Veoma Heterogena Grupa Hemijskih Jedinjenja. Dijele Se Na:
-Jednostavne Ili Proste Lipide
(Neosapunjive) Koji Se Često Zovu Izoprenoidi, Jer Derivati Izoprena, Izopeptil Alkohol, Predstavlja Zajednički Prekursor Za Biosintezu Ovih Molekula. Neosapunjivi Lipidi Obuhvataju: Steroide I Tempene.
-Složeni Lipidi (Osapunjivi) Koji U Molekuli Sadrže Ostatke Masne Kiseline Koja Se Pri Alkalnoj Hidrolizi Lipida Oslobađa U So, Odnosno Sapun.
OSAPUNJIVI LIPIDI
Složeni Lipidi U Molekuli Sadrže Ostatak Barem Jedne Masne Kiseline, Koja Se Pri Alkalnoj Hidrolizi Ovih Lipida Oslobađa U Vidu Alkalne Soli, Odnosno Sapuna. Zbog Toga Se Nazivaju Još I Osapunjivi Lipidi. Zavisno Od Hemijskog Sastava Dijele Se Na:
1)Neutralne Masti,
2)Fosfogliceride,
3)Sfingolipide I
4)Voskove.
MASNE KISELINE
Masne Kiseline Nalaze Se U Ćelijama Slobodne Samo U Tragovima. One Su Po Pravilu Linearne Monokarboksilne Masne Kiseline Sa Parnim Brojem C-Atoma.
Masne Kiseline Mogu Biti Kratkih(Do 6), Srednjih(Do 12) I Dugih Lanaca(Preko 12 C-Atoma U Nizu). Masne Kiseline Kratkih Lanaca Se Bolje Apsorbuju, I Tečne Su Na Sobnoj Temperaturi. Masne Kiseline Dugih Lanaca Su Čvrste Na Sobnoj Temperaturi I Teže Se Apsorbuju.
U Prirodi Su Najrasprostranjenije One Koje Sadrže 16 I 18 C-Atoma. Mogu Sadržati Jednu Ili Više Dvostrukih Veza, Dok Neke Posjeduju I Trostruke Veze. Masti Se Obično Sastoje Od Glicerida Koji Sadrže Više Od Jedne Vrste Ostataka Masnih Kiselina. Hidroliza Tih Estara Lako Se Postiže Natrijevim Hidroksidom Pri Čemu Nastaje Glicerol I Sapun. Masne Kiseline Se Dijele Na Tri Skupine:
-Zasićene,
-Nezasićene I
-One Koje Imaju Ogranke Ili Prstenove.
3naoh + CH2O2CR CH2OH
I I
CHO2CR → CHOH + 3nao2cr
I I
CH2O2CR CH2OH
Glicerid Glicerol Sapun(Metalna So Kiseline)
Masti I Ulja Su Produkti Estarskog Karaktera U Kojima Su Sa Trihidroksilnim Alkoholom Glicerolom Vezane Višemasne Kiseline Zasićene(Palmatinska I Stearinska) I Nezasićene(Oleinska, Linolna I Linoleinska). Konstitucija Masti I Ulja Sistematski Je Ispitivao Chevreul. Ona Su Najčešće Mješoviti Triacigliceroli, A Ne Smjese Jednostavnih Triaciglicerola.
LIPIDI
Lipidi Spadaju U Makronutrijense Zajedno Sa Proteinima I Ugljenim Hidratima. Oni Su Sastojak Naše Svakodnevne Ishrane I Imaju Najveću Energetsku Vrijednost Od Svih Nutrijenasa. Danas Se Ishrana Bogata Mastima, Posebno Zasićenim Mastima Dovodi U Vezu Sa Nastankom Kardio I Cerebrovaskularnih Oboljenja Kao I Sa Nastankom Izvjesnih Formi Raka.
Oni Takođe Predstavljaju Grupu Biomolekula Raznovrsne Strukture. Oni Su Estri Karboksilnih Kiselina Dugih Lanaca(Koji Su Obično Nerazgranati) Sa Komponentom Alkohola Glicerina Ili Alkohola Koji Spada U Red Visokomolekulskih Alkohola, A Kiseline Su Obično Iz Reda Masnih Kiselina Zasićenog I Nezasićenog Tipa. Njihova Zajednička Karakteristika Je Da Su Nerastvorljivi U Vodi I Polarnim Organskim Rastvaračima, A Rastvorljivi Su U Nepolarnim Organskim Rastvaračima. U Ćelijama Javljaju Se Kao Strukturna Komponenta. Nezamjenljivi Su Dio Protoplazme Ćelija I Zajedno Sa Proteinima I Ugljenim Hidratima Obavljaju Razne Životne Funkcije Ćelijskih Membrana. Za Njih Je Karakteristično Da Sadrže Kao Komponente Bar Jednu Višu Masnu Kiselinu Estarski Vezanu. Imaju Funkciju Rezervoara Energije(Masti, Ulja), Izgradnju Ćelijske Membrane, A Neki Imaju Zaštitnu Ili Vitaminsku Ulogu.
Izvori Masti Mogu Biti Namirnice Biljnog I Životinjskog Porijekla. Svinjska Mast, Puter, Pavlaka, Meso, Mliječna Mast I Drugi Proizvodi Su Najveći Izvori Masti U Namirnicama Životinjskog Porijekla. Biljne Masti Su Ulja Koja Se Dobijaju Cijeđenjem Sjemenki Biljaka(Kukuruza, Suncokreta, Soje, Maslina).
Postoji Više Podjela Masti(Lipida) Jer Su One Veoma Heterogena Grupa Hemijskih Jedinjenja. Dijele Se Na:
-Jednostavne Ili Proste Lipide
(Neosapunjive) Koji Se Često Zovu Izoprenoidi, Jer Derivati Izoprena, Izopeptil Alkohol, Predstavlja Zajednički Prekursor Za Biosintezu Ovih Molekula. Neosapunjivi Lipidi Obuhvataju: Steroide I Tempene.
-Složeni Lipidi (Osapunjivi) Koji U Molekuli Sadrže Ostatke Masne Kiseline Koja Se Pri Alkalnoj Hidrolizi Lipida Oslobađa U So, Odnosno Sapun.
OSAPUNJIVI LIPIDI
Složeni Lipidi U Molekuli Sadrže Ostatak Barem Jedne Masne Kiseline, Koja Se Pri Alkalnoj Hidrolizi Ovih Lipida Oslobađa U Vidu Alkalne Soli, Odnosno Sapuna. Zbog Toga Se Nazivaju Još I Osapunjivi Lipidi. Zavisno Od Hemijskog Sastava Dijele Se Na:
1)Neutralne Masti,
2)Fosfogliceride,
3)Sfingolipide I
4)Voskove.
MASNE KISELINE
Masne Kiseline Nalaze Se U Ćelijama Slobodne Samo U Tragovima. One Su Po Pravilu Linearne Monokarboksilne Masne Kiseline Sa Parnim Brojem C-Atoma.
Masne Kiseline Mogu Biti Kratkih(Do 6), Srednjih(Do 12) I Dugih Lanaca(Preko 12 C-Atoma U Nizu). Masne Kiseline Kratkih Lanaca Se Bolje Apsorbuju, I Tečne Su Na Sobnoj Temperaturi. Masne Kiseline Dugih Lanaca Su Čvrste Na Sobnoj Temperaturi I Teže Se Apsorbuju.
U Prirodi Su Najrasprostranjenije One Koje Sadrže 16 I 18 C-Atoma. Mogu Sadržati Jednu Ili Više Dvostrukih Veza, Dok Neke Posjeduju I Trostruke Veze. Masti Se Obično Sastoje Od Glicerida Koji Sadrže Više Od Jedne Vrste Ostataka Masnih Kiselina. Hidroliza Tih Estara Lako Se Postiže Natrijevim Hidroksidom Pri Čemu Nastaje Glicerol I Sapun. Masne Kiseline Se Dijele Na Tri Skupine:
-Zasićene,
-Nezasićene I
-One Koje Imaju Ogranke Ili Prstenove.
3naoh + CH2O2CR CH2OH
I I
CHO2CR → CHOH + 3nao2cr
I I
CH2O2CR CH2OH
Glicerid Glicerol Sapun(Metalna So Kiseline)