Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Kooperacija kompleksa koji regulisu strukturu hromatina i transkripciju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Ovaj seminarski rad je vezan za oblast hromatina i transkripcije i kooperacije kompleksa koji regulišu njihov rad. U tekstu će biti objašnjena struktura hromatina, proces transkripcije sa stanovišta biohemije. Takođe biće detaljno objašnjeni procesi kooperacije kompleksa koji vrše regulaciju strukture samog hromatina i transkripcije a sve će biti propraćeno slikama. Kao što je poznato hromatin predstavlja hromozomski materijal i kao takav on je deo genetskog materijala. Kao takav on je posebno zanimljiv za proučavanje. Struktura hromatina je dosta kompleksna i na osnovu toga može cela jedna grana nauke da se bavi proučavanjem hromatina. Sa stanovišta biohemije bitne su reakcije i odnosi između kompleksa koji regulišu strukturu hromatina. U zavisnosti od odnosa tih kompleksa zavisi i struktura samog hromatina. Takođe od odnosa samih kompleksa zavisi i proces transkripcije koji predstavlja jedan veoma komplikovan i kranje važan proces. O svemu ovom će biti reči u narednom tekstu. Napomena da je za svaki tekst i sliku postavljena referenca tako da je moguće saznati još više podataka ukoliko se klikne na link koji je naveden u refernci.

GLAVNI DEO

Hromatin

Hromatin je dispergovan hromozomski materijal interfaznog jedra. Prvi put ga je opisao Valter Fleming (1843-1905) 1882. godine prilikom istraživanja deobe ćelija. Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ). On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca – hromozomi. Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grčke reči chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama.

Mitotički metafazni hromozom je prečnika oko 1400 nm i sastoji se od dve hromatide. Hromosomi se jedino u mitozi mogu videti celom dužinom. Inače su hiperspiralizirani i kondenzovani. Plan despiralizacije i redosled otkrivanja određenih segmenata molekula DNK za transkripcione procese, specifičan je za svaki celularni tip.
Dokazano je da DNA-za, u odgovarajucim koncentracijama ne razgradjuje DNK u prisutnom hromatinu ravnomjerno,nego taj proces zahvata samo neke segmente DNk molekule-razgradnja se vrsi na dijelovima DNK lanca gdje se u tom momentu odigrava transkripcija RNK ili koja su predodređena za taj proces. Ti delovi hromatina koji se razgrađuju u datom trenutku dobili su naziv AKTIVNI HROMATIN za razlliku od ostalih delova koji se zovu INAKTIVNI HROMATIN.

Količina aktivnog hromatina karakteristična je za svaki tip ćelije, ali u proseku taj broj iznosi oko 10%. Ativni hromatin se razlikuje od inaktivnog po sledecim svojstvima:
-Aktivni hromatin ima rastresitiji raspored nukleosoma što je posledica promene na nivou histona 1 (H1), jer su u aktivnom hromatinu prioritetno zastupljeni posebni podtipovi ovog proteina.
-U aktivnom hromatinu, blizu amino kraja molekula nukleosomalnih histona (H2A, H2B, H3, H4), prisutni molekuli lizina su izloženi neprekidnim procesima ACETILACIJE i DEZACETILACIJE. Uvođenjem acetil grupe poništava se pozitivno punjenje ove amino-kiselline, što doprinosi promeni fizikohemijskih svojstava proteinske molekule. Acetiliranje se događa pod katalitičkim delovanjem HISTON-ACETILAZE, dok se dezacetiliranje odvija pod delovanjem enzima HISTON-DEZACETILAZE (svaka acetil grupa ostaje ugrađena samo 10 minuta nakon čega počinje proces dezacetiliranja).

Nukleosomi aktivnog hromatina selektivno vežu dva mala srodna hromosomalna proteina HMG 14 i HMG 17. Oni su prisutni samo u jednom od deset nukleosoma (računajući ukupan broj nukleosoma u jednom genomu).
Referentni URL