04-05-2010, 09:54 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
Sve ljudske delatnosti su povezane sa potrosnjom i proizvodnjom(to vazi i za duhovne I za kulturne delatnosti).Ova cinjenica se odslikava u potraznji za pirrodnim resursima,s jedne strane,odnosno u zagadjivanju sredine,s druge strane.Posledice neodrzive ljudske potrosnje postaju sve ocitije kroz regionalne i globalne ekoloske probleme kao sto su promena klime,trosenje ozona u stratosferi,acidifikacija,nestanak bioloskog diverziteta,ekoloski incidenti,porast koncentracija ozona u troposferi,zagadjivanje sveze vode,degradacija suma i tla,problemi u priobalnim zonama,uvodjenje genetski modifikovanih organizama I stvaranje sve vecih kolicina otpada.
Neophodno je da svi ovi problemi zivotne sredine budu predmet resavanja,da se smanji ili cak eliminisu.Da bi se to ostvarilo,moramo barem donekle da shvatimo(mada ce uvek biti odredjenih nesigurnosti)nacine kako odredjena ljudska delatnost utice na prirodnu sredinu I na ljutsko zdravlje.Moramo da steknemo znanja o meri uticaja ovih delatnosti,o njihovom prostornom dometu I delovanju I o mogucnosti ljutdske sposobnosti da resava njihove posledice.Istovremeno,potrebno je da vise saznamo I bolje razumemo postojece probleme koji se odnose na zivotnu sredinu,tj.njihove mehanizme delovanja,uzroka,izvora I posledica,kao I mere koje su potrebne za ublazavanje Ili eliminisanje posledica.Svi aspekti globalnih problema zivotne sredine koji su ranije pobrojani prodmet su prvog dela ovog poglavlja.
Dok se posmatraju odnosi izmedju zivotne sredine I ljudskih delatnosti,I obratno,zakljucuje se da degradacije zivotne sredine moze imati ozbiljne implikacije na ljudsko zdravlje,siromastvo,ekonomski razvoj,pa cak I nacionalnu bezbednost.Medjutim,ozbiljnos posledica degradacije zivotna sredine prema ranije pobrojanim aspoktima jos nije potpuno poznata,pa je samim tim cesto potcenjena.Bolje razumevanje ovih pitanja jedan je od preduslova za ostvarivanje sveobuhvatne podrske I ucesca u preventivnim merama,koje su,dokazano je,najefikasniji metod da se poveze zastita zivotne sredine sa privrednim I drustvenim razvojem.
Koje ljudske delatnosti negativno uticu na zivotnu sredinu I ljudsko zdravlje?
Sve ljudske delatnosti,naravno,u manjoj ili vecoj meri,uticu na zivotnu sredinu.Da budemo realni,nepovoljan uticaj je neizbezan,pa cak I prihvatljiv(stepen prihvatljivosti se obicno iskazuje izrazima “kriticno opterecenje” ili “nosivost”).Delatnosti koje mogu mnogo negativno –pa samim tim I neprihvatljivo- uticati na zivotnu sredinu su: energetika (ukljucujuci nuklearnu energiju),industrija,saobracaj,poljoprivreda,urbani razvoj,turizam I rekreacija,domacinstva,sumarstvo,ribolov I akvakultura.Ove delatnosti stvaraju pritiske koji mogu da budu stresni za zivotnu sredinu (ispustanje zagadjenja u vazduh I vodu,otpad,buka,radijacija,hemikalije I prirodne I tehnoloske opasnosti).
Utvrdjivanje delatnosti koje uzrokuju najvece zagadjenje moze biti izazovan zadatak,jer je ponekad tesko sa punom izvesnoscu povezati odedjenu delatnost I konkretni problem zivotne sredine.Razlog tome je sto su medjunarodne veze ljudskih delatnosti I promena zivotne sredine veoma slozene.Na primer,porast turizma uzrokuje rast saobracaja,a to izaziva povecane emisije CO2 (ugljen-dioksida),sto vodi globalnom zagrevanju koje utice na poljoprivrednu proizvodnju.
Ljudske delatnosti u zemljama u tranziciji koje stvaraju zagadjenje
U zemljama u tranziciji je ranija praksa centralnog planiranja privrede u oblasti zivotne sredine storila probleme kao sto su visok nivo industrijskog zagadjenja (npr. u Severnoj Bohemiji u Republici Ceskoj,u Gornjoj Sleziji u Poljskoj I u bazenu Donetsk u Ukrajni),zagadjenja reka industrijskim I gradskim otpadnim vodama,neefikasni nacini rada u poljoprivredi,neefikasno koriscenje prirodnih resursa (drvo,minerali,goriva,zemljiste I voda),zanemarivanje aspekta nuklearne bezbednosti,itd.
Industrije koje stvaraju veliko zagadjenje u ovom regionu su obojena metalurgija,crna metalurgija (zelezo I celik),proizvodnja celuloze I papira;proizvodnja hemikalija I petrohemijskih proizvoda.Sto se tice energije,problem (prvenstveno problem zagadjenja vazduha) povezan sa cinjenicom da najveci deo proizvedene elektricne energije (oko 70%) potice iz termo elektrana,prvenstveno onih koje koriste fosilna goriva (90%),pri cemu ugalj predstavlja skoro jednu polovinu (EEA,2001).
Zanemareni aspekt nuklearne bezbednosti doveo je do katastrofe u Cernobilju.Neadekvatno odlaganje nuklearnog otpada,kao i lose upravljanje u
rudnicima uranijuma,takodje predstavlja znacajan probjem.Ekonomski razvoj se oslikava porastom saobacaja,sto je prvenstveno okarakterisano povecavanje broja automobila koji su postali ozbiljni ekoloski problem jer zagadjuju vazduh (uglavnom emisija CO2).U regiji RIT se,u oblasti poljoprivrede, koriste manje kolicine vestackih djubriva I pesticida nego u Zapadnoj Evropi,ali kako jaca sve ukupni razvoj,ukljucujuci I razvoj poljoprvrede,I njihova se promena moze povecati,sto ce ,verovatno,ukoliko nacin upravljanja u poljoprivredi ne bude odgovarajuci,uzrokovati zagadjenje tla I vode.Sto se tice sumarstva, prlmena intezivne prakse I tehnika je karakteristicna za vecinu zemalja u regiji EIT,gde velika drzavna I privatna preduzeca gazduju velikim sumskim dobrima.Posledica takvog upavljanja je prekomerna eksploatacija sumsih resursa,sto dovodi do smanjenja sumskogpokrivaca.Ovakva intenzivna proizvodnja drvne gradje karakteristicna je za zemlje bivseg Sovjetskog Saveza,Poljsku,Rumuniju I Republiku Cesku I Slovacku.Turizam postaje brzo rastuci izvor pritiska na zivotnu sredinu I na prirodne resurse.On doprinosi porasty vazdusnog I drumskog saobracaja I povecanoj potrosnji energije.Nelegalna izgradnja u zasticenim oblastima uzrokuje unistenje stanista I degradaciju prirode.Neke specificne regije (npr.morske lokacije) pod znatnim su pritiskom zbog velikog broja hotela,bazena I drugih objekata koji su tu smesteni.Domacinstva,kao kljucni potrosaci,predstavljaju glavnu pogonsku snagu privrede I doprinose osnovnim problemima zivotne sredine.Broj domacinstava raste usled cinjenice sto sve veci broj mladih ljudi zela da zivi samostalno. To,zauzvrat,dovodi do vece potrosnje energije I vode.I na kraju,mada ne poslednja po znacaju,jeste pojava urbanog stresa,koji je najvise uzrokovan najvecim delom stalnom migracijom,posebno mladih ljudi,iz ruralnih podrucija u gradove.Za njih mora da se obezbedi zaposlenje,stanovanje,saobracajna infrastruktura,itd.Medjutim,mnogi gradovi nemaju potreban kapacitet za prijem novih stanovnika.Glavni problemi koji nastaju usled urbanog razvoja su los kvalitet vazduha I vode,buka,stvaranje otpada,saobracajne nesrece I nepovoljni uslovi stanovanja.
Sve ljudske delatnosti su povezane sa potrosnjom i proizvodnjom(to vazi i za duhovne I za kulturne delatnosti).Ova cinjenica se odslikava u potraznji za pirrodnim resursima,s jedne strane,odnosno u zagadjivanju sredine,s druge strane.Posledice neodrzive ljudske potrosnje postaju sve ocitije kroz regionalne i globalne ekoloske probleme kao sto su promena klime,trosenje ozona u stratosferi,acidifikacija,nestanak bioloskog diverziteta,ekoloski incidenti,porast koncentracija ozona u troposferi,zagadjivanje sveze vode,degradacija suma i tla,problemi u priobalnim zonama,uvodjenje genetski modifikovanih organizama I stvaranje sve vecih kolicina otpada.
Neophodno je da svi ovi problemi zivotne sredine budu predmet resavanja,da se smanji ili cak eliminisu.Da bi se to ostvarilo,moramo barem donekle da shvatimo(mada ce uvek biti odredjenih nesigurnosti)nacine kako odredjena ljudska delatnost utice na prirodnu sredinu I na ljutsko zdravlje.Moramo da steknemo znanja o meri uticaja ovih delatnosti,o njihovom prostornom dometu I delovanju I o mogucnosti ljutdske sposobnosti da resava njihove posledice.Istovremeno,potrebno je da vise saznamo I bolje razumemo postojece probleme koji se odnose na zivotnu sredinu,tj.njihove mehanizme delovanja,uzroka,izvora I posledica,kao I mere koje su potrebne za ublazavanje Ili eliminisanje posledica.Svi aspekti globalnih problema zivotne sredine koji su ranije pobrojani prodmet su prvog dela ovog poglavlja.
Dok se posmatraju odnosi izmedju zivotne sredine I ljudskih delatnosti,I obratno,zakljucuje se da degradacije zivotne sredine moze imati ozbiljne implikacije na ljudsko zdravlje,siromastvo,ekonomski razvoj,pa cak I nacionalnu bezbednost.Medjutim,ozbiljnos posledica degradacije zivotna sredine prema ranije pobrojanim aspoktima jos nije potpuno poznata,pa je samim tim cesto potcenjena.Bolje razumevanje ovih pitanja jedan je od preduslova za ostvarivanje sveobuhvatne podrske I ucesca u preventivnim merama,koje su,dokazano je,najefikasniji metod da se poveze zastita zivotne sredine sa privrednim I drustvenim razvojem.
Koje ljudske delatnosti negativno uticu na zivotnu sredinu I ljudsko zdravlje?
Sve ljudske delatnosti,naravno,u manjoj ili vecoj meri,uticu na zivotnu sredinu.Da budemo realni,nepovoljan uticaj je neizbezan,pa cak I prihvatljiv(stepen prihvatljivosti se obicno iskazuje izrazima “kriticno opterecenje” ili “nosivost”).Delatnosti koje mogu mnogo negativno –pa samim tim I neprihvatljivo- uticati na zivotnu sredinu su: energetika (ukljucujuci nuklearnu energiju),industrija,saobracaj,poljoprivreda,urbani razvoj,turizam I rekreacija,domacinstva,sumarstvo,ribolov I akvakultura.Ove delatnosti stvaraju pritiske koji mogu da budu stresni za zivotnu sredinu (ispustanje zagadjenja u vazduh I vodu,otpad,buka,radijacija,hemikalije I prirodne I tehnoloske opasnosti).
Utvrdjivanje delatnosti koje uzrokuju najvece zagadjenje moze biti izazovan zadatak,jer je ponekad tesko sa punom izvesnoscu povezati odedjenu delatnost I konkretni problem zivotne sredine.Razlog tome je sto su medjunarodne veze ljudskih delatnosti I promena zivotne sredine veoma slozene.Na primer,porast turizma uzrokuje rast saobracaja,a to izaziva povecane emisije CO2 (ugljen-dioksida),sto vodi globalnom zagrevanju koje utice na poljoprivrednu proizvodnju.
Ljudske delatnosti u zemljama u tranziciji koje stvaraju zagadjenje
U zemljama u tranziciji je ranija praksa centralnog planiranja privrede u oblasti zivotne sredine storila probleme kao sto su visok nivo industrijskog zagadjenja (npr. u Severnoj Bohemiji u Republici Ceskoj,u Gornjoj Sleziji u Poljskoj I u bazenu Donetsk u Ukrajni),zagadjenja reka industrijskim I gradskim otpadnim vodama,neefikasni nacini rada u poljoprivredi,neefikasno koriscenje prirodnih resursa (drvo,minerali,goriva,zemljiste I voda),zanemarivanje aspekta nuklearne bezbednosti,itd.
Industrije koje stvaraju veliko zagadjenje u ovom regionu su obojena metalurgija,crna metalurgija (zelezo I celik),proizvodnja celuloze I papira;proizvodnja hemikalija I petrohemijskih proizvoda.Sto se tice energije,problem (prvenstveno problem zagadjenja vazduha) povezan sa cinjenicom da najveci deo proizvedene elektricne energije (oko 70%) potice iz termo elektrana,prvenstveno onih koje koriste fosilna goriva (90%),pri cemu ugalj predstavlja skoro jednu polovinu (EEA,2001).
Zanemareni aspekt nuklearne bezbednosti doveo je do katastrofe u Cernobilju.Neadekvatno odlaganje nuklearnog otpada,kao i lose upravljanje u
rudnicima uranijuma,takodje predstavlja znacajan probjem.Ekonomski razvoj se oslikava porastom saobacaja,sto je prvenstveno okarakterisano povecavanje broja automobila koji su postali ozbiljni ekoloski problem jer zagadjuju vazduh (uglavnom emisija CO2).U regiji RIT se,u oblasti poljoprivrede, koriste manje kolicine vestackih djubriva I pesticida nego u Zapadnoj Evropi,ali kako jaca sve ukupni razvoj,ukljucujuci I razvoj poljoprvrede,I njihova se promena moze povecati,sto ce ,verovatno,ukoliko nacin upravljanja u poljoprivredi ne bude odgovarajuci,uzrokovati zagadjenje tla I vode.Sto se tice sumarstva, prlmena intezivne prakse I tehnika je karakteristicna za vecinu zemalja u regiji EIT,gde velika drzavna I privatna preduzeca gazduju velikim sumskim dobrima.Posledica takvog upavljanja je prekomerna eksploatacija sumsih resursa,sto dovodi do smanjenja sumskogpokrivaca.Ovakva intenzivna proizvodnja drvne gradje karakteristicna je za zemlje bivseg Sovjetskog Saveza,Poljsku,Rumuniju I Republiku Cesku I Slovacku.Turizam postaje brzo rastuci izvor pritiska na zivotnu sredinu I na prirodne resurse.On doprinosi porasty vazdusnog I drumskog saobracaja I povecanoj potrosnji energije.Nelegalna izgradnja u zasticenim oblastima uzrokuje unistenje stanista I degradaciju prirode.Neke specificne regije (npr.morske lokacije) pod znatnim su pritiskom zbog velikog broja hotela,bazena I drugih objekata koji su tu smesteni.Domacinstva,kao kljucni potrosaci,predstavljaju glavnu pogonsku snagu privrede I doprinose osnovnim problemima zivotne sredine.Broj domacinstava raste usled cinjenice sto sve veci broj mladih ljudi zela da zivi samostalno. To,zauzvrat,dovodi do vece potrosnje energije I vode.I na kraju,mada ne poslednja po znacaju,jeste pojava urbanog stresa,koji je najvise uzrokovan najvecim delom stalnom migracijom,posebno mladih ljudi,iz ruralnih podrucija u gradove.Za njih mora da se obezbedi zaposlenje,stanovanje,saobracajna infrastruktura,itd.Medjutim,mnogi gradovi nemaju potreban kapacitet za prijem novih stanovnika.Glavni problemi koji nastaju usled urbanog razvoja su los kvalitet vazduha I vode,buka,stvaranje otpada,saobracajne nesrece I nepovoljni uslovi stanovanja.