04-05-2010, 01:52 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Ako posmatramo istorijski, tržište je u svom razvoju evoluiralo, pratilo industrijski razvoj i prilagođavalo se potrebama savremenog društva bilo koje epohe.Može se reći da je ta evolucija pošla od konkretnih, preko polukonkretnih pa sve do apstraktnih oblika tržišta. U ranim fazama vladao je izrazito konkretan oblik tržišta. Takav oblik je vladao u uslovima proste robne proizvodnje, gde je uglavnom proizvođač plasirao robu iznoseći je na tržište.U ovom obliku tržišta imamo direktno sučeljavanje proizvođača kao prodavca, kupca kao potrošača i obavezno robu koja se prodaje i daje na uvid.
Polukonkretna tržišta karakteriše to što se kupcima prezentuju samo uzorci robe, što je slučaj na sajmovima, gde se kupovina, odnosno sklapanje ugovora o trgovini robe može obaviti i kasnije. Apstraktna tržišta su karakteristična po tome što je na njima velika koncentracija ponude i tražnje, ali bez prisustva robe i neposredno zainteresovanih partnera (kupca i prodavca), kao što je slučaj na berzama. Da bi se sročila definicija tržista, potrebno je da ista bude dovoljno široka kako bi mogla da što kompleksnije odrazi sadržinu i funkciju tržišta. i da kroz nju dođu do izražaja komponente koje čine karakteristiku i sadržinu tržišta:
-prostor,
-vreme,
-kontakt između kupca i prodavca,
-ponuda,
-potražnja ,
-cena.
DEFINISANJE TRŽIŠTA
Ispunjavajuci ove uslove neke od prihvaćenih definicija bile bi sledeće:
Pod tržištem se podrazumeva institucionalni i tehničku kontakt kupca i prodavca, koji na posebno opremljenom prostoru, u određeno vreme, nude ili traže određenu vrstu robe od neodređenog partnera, u svrhu razmene za novac, po ceni koja ima tendenciju da se izjednači.
Tržište je institucionalno i organizaciono tehnički oblikovan kontakt između kupca i prodavca, tj.onih koji u određenom vremenu i na posebno opremljenom prostoru nude ili traže određenu robu u cilju razmene za novac, i po cenama koje u uslovima zakona vrednosti pokazuju tendenciju izjednačavanja.
Tržište predstavlja mozaik različitih međusobno povezanih komponenata kao što su: organizacija, kupci i prdavci, prostor, vreme, ponuda i tražnja, cene i sl.
TIPOVI TRŽIŠTA
Postoji posebna nučna disciplina koja se bavi razvrstavanjem tržišta prema različitim kriterijumima, a naziva se tipologija.
Tržište sačinjavaju: trgovinska mreža (prodavnica, samousluga, robna kuća, benzinska stanica, otkupna stanica, i dr.), tržište na veliko, pijace, prodaja u fabrici, berze, aukcije, sajmovi i dr.
U realnom životu ne postoji jedno već čitav spektar različitih tržišta koja su međusobno povezana cirkulacijom robe i novca.Dr. Bićanić je na teritoriji naše zemlje nabrojao 272 oblika tržišta, i konstatovao da to nije konačan broj. Da bi se međusobno razlikovala tržišta se dele na bazi nekih karakteristika kao što su prostor, roba, struktura odnosa na tržištu i dr. U literaturi se danas pominje mnogo kriterijuma za razvrstavanje tržišta .
Sa stanovišta prostora na kome se vrši razmena robe,tržište može biti: lokalno (domaće), regionalno,nacionalno,svetsko i t.d.
Prema stepenu slobode delovanja zakona ponude i tražnje: slobodno i kontrolisano
Prema veličini prometa : tržište prodaje na malo i tržište prodaje na veliko.
Planeri i analitičari vrše podelu i prema nameni pojedinih roba na tržištu reprokukcionih materijala, tržištu onvesticione opreme, tržištu opreme široke potrošnje.
Svako tržište lokalno ili nacionalno, unutrašnje ili spoljno sastavljeno je od čitavog niza homogenih tržišnih segmenata.Svaki od segmenata zahteva određeni prilaz, tj. odgovarajuću marketing strategiju.
Tržište se može još podeliti na osnovu realnih odnosa između ponude i tražnje na:
- perfektno – samo ako se radi o slobodnom odnosu ponude i tražnje (teorijski model).
Savremeno tržište u većoj ili manjoj meri karakteriše nesklad između ponude i tražnje. Nesklad je potenciran raznim monopolskim situacijama na strani ponude (monopol, duopol, oligopol) ili na strani tražnje (monopson, oligopson, polipson).
- imperfektno – daje povoda da se razlikuju tržišta prodavca i kupca.
Tržište kupca– podrazumeva se da pod srazmerno većoj ponudi robe dominira kupac.
Ako posmatramo istorijski, tržište je u svom razvoju evoluiralo, pratilo industrijski razvoj i prilagođavalo se potrebama savremenog društva bilo koje epohe.Može se reći da je ta evolucija pošla od konkretnih, preko polukonkretnih pa sve do apstraktnih oblika tržišta. U ranim fazama vladao je izrazito konkretan oblik tržišta. Takav oblik je vladao u uslovima proste robne proizvodnje, gde je uglavnom proizvođač plasirao robu iznoseći je na tržište.U ovom obliku tržišta imamo direktno sučeljavanje proizvođača kao prodavca, kupca kao potrošača i obavezno robu koja se prodaje i daje na uvid.
Polukonkretna tržišta karakteriše to što se kupcima prezentuju samo uzorci robe, što je slučaj na sajmovima, gde se kupovina, odnosno sklapanje ugovora o trgovini robe može obaviti i kasnije. Apstraktna tržišta su karakteristična po tome što je na njima velika koncentracija ponude i tražnje, ali bez prisustva robe i neposredno zainteresovanih partnera (kupca i prodavca), kao što je slučaj na berzama. Da bi se sročila definicija tržista, potrebno je da ista bude dovoljno široka kako bi mogla da što kompleksnije odrazi sadržinu i funkciju tržišta. i da kroz nju dođu do izražaja komponente koje čine karakteristiku i sadržinu tržišta:
-prostor,
-vreme,
-kontakt između kupca i prodavca,
-ponuda,
-potražnja ,
-cena.
DEFINISANJE TRŽIŠTA
Ispunjavajuci ove uslove neke od prihvaćenih definicija bile bi sledeće:
Pod tržištem se podrazumeva institucionalni i tehničku kontakt kupca i prodavca, koji na posebno opremljenom prostoru, u određeno vreme, nude ili traže određenu vrstu robe od neodređenog partnera, u svrhu razmene za novac, po ceni koja ima tendenciju da se izjednači.
Tržište je institucionalno i organizaciono tehnički oblikovan kontakt između kupca i prodavca, tj.onih koji u određenom vremenu i na posebno opremljenom prostoru nude ili traže određenu robu u cilju razmene za novac, i po cenama koje u uslovima zakona vrednosti pokazuju tendenciju izjednačavanja.
Tržište predstavlja mozaik različitih međusobno povezanih komponenata kao što su: organizacija, kupci i prdavci, prostor, vreme, ponuda i tražnja, cene i sl.
TIPOVI TRŽIŠTA
Postoji posebna nučna disciplina koja se bavi razvrstavanjem tržišta prema različitim kriterijumima, a naziva se tipologija.
Tržište sačinjavaju: trgovinska mreža (prodavnica, samousluga, robna kuća, benzinska stanica, otkupna stanica, i dr.), tržište na veliko, pijace, prodaja u fabrici, berze, aukcije, sajmovi i dr.
U realnom životu ne postoji jedno već čitav spektar različitih tržišta koja su međusobno povezana cirkulacijom robe i novca.Dr. Bićanić je na teritoriji naše zemlje nabrojao 272 oblika tržišta, i konstatovao da to nije konačan broj. Da bi se međusobno razlikovala tržišta se dele na bazi nekih karakteristika kao što su prostor, roba, struktura odnosa na tržištu i dr. U literaturi se danas pominje mnogo kriterijuma za razvrstavanje tržišta .
Sa stanovišta prostora na kome se vrši razmena robe,tržište može biti: lokalno (domaće), regionalno,nacionalno,svetsko i t.d.
Prema stepenu slobode delovanja zakona ponude i tražnje: slobodno i kontrolisano
Prema veličini prometa : tržište prodaje na malo i tržište prodaje na veliko.
Planeri i analitičari vrše podelu i prema nameni pojedinih roba na tržištu reprokukcionih materijala, tržištu onvesticione opreme, tržištu opreme široke potrošnje.
Svako tržište lokalno ili nacionalno, unutrašnje ili spoljno sastavljeno je od čitavog niza homogenih tržišnih segmenata.Svaki od segmenata zahteva određeni prilaz, tj. odgovarajuću marketing strategiju.
Tržište se može još podeliti na osnovu realnih odnosa između ponude i tražnje na:
- perfektno – samo ako se radi o slobodnom odnosu ponude i tražnje (teorijski model).
Savremeno tržište u većoj ili manjoj meri karakteriše nesklad između ponude i tražnje. Nesklad je potenciran raznim monopolskim situacijama na strani ponude (monopol, duopol, oligopol) ili na strani tražnje (monopson, oligopson, polipson).
- imperfektno – daje povoda da se razlikuju tržišta prodavca i kupca.
Tržište kupca– podrazumeva se da pod srazmerno većoj ponudi robe dominira kupac.