03-05-2010, 10:53 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.
Askaridoza je najznačajnija parazitska bolest svinja, koja je rasprostranjena u svim krajevima sveta i svinjarskoj proizvodnji nanosi velike ekonomske gubitke. Askaridoza se karakteriše pneumonijom (u periodu migracije larvica kroz pluća) poremećajem digestivnog trakta, praćenim znatnim zaostajanjem rasta i razvoja mladih životinja i smanjenjem otpornosti prema raznim drugim bolestima, naročito zaraznim.
Ona se prvenstveno pojavljuje u hroničnom obliku i obuhvata mlade svinje. Starije inficirane svinje ne obolevaju ali predstavljaju stalan izvor infekcije za podmladak. Ekonomski gubici kod askaridoze su veoma veliki.
Mnogi istraživači su eksperimentalno pokazali da prasad inficirana askaridama, u odnosu na neinficiranu, pod istim uslovima držanja i ishrane pokazuju slabiji prirast do 30%. Navodi se da su askaridozne svinje do 6 meseci starosti dva do tri puta slabije napredovale od zdravih svinja.
Osim toga meso askaridoznih svinja je vrlo slabog kvaliteta. Dokazano je da svinje sa subkliničkom askaridozom, u odnosu na neinficirane, troše 200 do 300gr hrane više za kilogram prirasta. U praksi je takođe dokazano da askaridozna prasad stvaraju vrlo slab imunitet posle vakcinacije protiv zaraznih bolesti.
ETIOLOGIJA
Prouzrokovač askaridoze svinja je Askaris suum, čiji je mužjak dug 12-25cm i oko 3mm širok, a ženka 30-35cm duga i 5-6mm široka. Paraziti su lokalizovani u tankom crevu domaćina preko cijeg izmeta ženke eliminišu jaja u spoljnu sredinu, gde posle izvesnog vremena embrioniraju i postaju infektivna. Kad infektivna jaja dospeju u digestivni trakt domaćina iz njih se oslobađaju larvice koje, pre nego sto se definitivno nasele u tankom crevu, obave hepato-pulmonalnu migraciju. Ceo razvoj parazita, od jajeta do jajeta, obavi se za oko 2.5-3.5 meseca.
EPIZOOTIOLOGIJA
Za rasprostranjenost askaridoza kod svinja veoma značajnu ulogu ima velika plodnost parazita. Duzina života A. suum u domaćinu varira i može da traje do 55 nedelja. Zreli paraziti mogu da se eliminišu spontano preko izmeta svinje, što može biti u vezi sa starenjem crva, fizičkim i hemijskim promenama u crevima domaćina, imunitetom i drugim nepoznatim uzrocima. Jedna ženka A. suum može dnevno da polozi 1 400 000 jaja pa čak i do 2 miliona. Međutim broj položenih jaja tokom života crva nije ravnomeran. Najveći dnevni broj jaja ženke A. suum polože za vreme 14-te nedelje po infekciji, zatim se taj broj smanjuje, a od 51 nedelje polažu samo infertilna jaja. Da bi jaja postala infektivna, da bi se u njima obrazovale larvice, potrebno je da u spoljnoj sredini postoje odgovarajući uslovi temperature, vlage i kiseonika. Pod povoljnim uslovima embrioniranje jaja počinje na temperature od oko 10 stepeni, na 10-18 stepeni embrioniranje se obavi za 40 dana, na 18-24 stepena za 21 dan, na 28-30 stepeni za 10 dana, na 30-33 stepena za 16-18 dana. Na 37 stepeni jaja počinju da propadaju, na 40-49 stepeni propadaju masovno u svim fazama za oko 1h, na 60 stepeni propadaju za pet minuta a na 70 stepeni za nekoliko sekundi. Direktni sunčevi zraci uništavaju jaja u raznim razvojnim fazama za 2-4 h, usled kompleksnog delovanja temperature, isušivanja i ultravioletnih zraka. Prema niskim temperaturama jaja su veoma otporna i u zimskom periodu mogu da se održe izvesno vreme i na -26 stepeni.ْْْْْْْْْْ Isušivanje vrlo nepovoljno deluje na jaja askarida, tako da na dobro ocednom tlu, za vreme toplog i sunčanog leta, ima malo verovatnoće da prežive. Prema tome veće su mogućnosti da jaja ostanu vitalna preko zime, nego za vreme toplog i suvog leta. Pod povoljnim uslovima temperature i pristupa vazduha veliki broj jaja u vlažnoj zemlji može da se održi i 4 do 5 godina, u plitkoj vodi oko 20 meseci, a u dubljoj vodi do 16 meseci.U mokraći ili na zemlji natopljenoj mokraćom i sa truležnim materijalom jaja se slabo razvijaju. Pod klimatskim uslovima kakvi su u našoj zemlji embrioniranje jaja u vlažnim fekalijama obavlja se približno u ovom roku: u maju 20-25 dana, u junu za 15-25 dana, u julu za 10-15dana, u avgustu za 10-13 dana i u septembru za 15-18 dana. U slučaju isušivanja izmeta ovaj rok se menja, naročito u julu i avgustu mesecu za vreme suše, a veliki broj jaja propadne. U periodu od oktobra do aprila embrioniranje jaja je vrlo usporeno ili se uopšte ne obavlja. Infekcija životinja obavlja se preko kontaminirane hrane i vode, kao i rijenjem i lizanjem zagađenih zidova, podova, valova i drugih predmeta na kojima se mogu zadržati infektivna jaja parazita. Sisančad se mogu inficirati već prvih dana života preko zaprljanih sisa krmača, izmetom u kome se nalaze jaja. Što su uslovi držanja i ishrane primitivniji to su i mogućnosti za infekciju i održavanje bolesti povoljniji. Za epizootiologiju je veoma značajno poznavanje dužine vremena potrebnog za obavljanje endogenog razvoja parazita do zrelosti. Od momenta infekcije pa do pojave prvih askaridnih jaja u izmetu domaćina potrebno je oko 1,2-2 meseca, što znači da inficirana životinja tek posle tog vremena postaje izvor infekcije za druge životinje.
IMUNITET
Kod askaridoza svih vrsta životinja razvija se veoma jak imunitet. Prilikom prve infekcije slabijeg inteziteta za oko 3 nedelje organizam reaguje obrazovanjem specifičnih antitela (ćelijski i humoralni imunitet). Pri reinfekcijama i jakog inteziteta uništavaju se larveni oblici parazita u tkivima i cirkulaciji. Pri naseljavanju u crevima nastaje alergijska reakcija u vidu jake i prolazne peristaltike, što ima za posledicu eliminisanje i nezrelih i zrelih askarida.
PATOGENEZA
Iz jaja larvice se oslobađaju u želucu i tankom crevu 1-2 časa posle unošenja i odmah počinju da se probijaju kroz zid creva. Najveći broj larvica ulazi u ogranke V. portae i posle 1-2 dana stiže u jetru. Manji broj može da prodre u mezenterijalne limfne čvorove a zatim limfotokom i krvotokom, obilazeći jetru dospevaju u pluća. Probijanjem kroz zid creva larvice (II stadijuma) izazivaju brojna submukozna krvavljenja, submukozni edem i infiltraciju
Askaridoza je najznačajnija parazitska bolest svinja, koja je rasprostranjena u svim krajevima sveta i svinjarskoj proizvodnji nanosi velike ekonomske gubitke. Askaridoza se karakteriše pneumonijom (u periodu migracije larvica kroz pluća) poremećajem digestivnog trakta, praćenim znatnim zaostajanjem rasta i razvoja mladih životinja i smanjenjem otpornosti prema raznim drugim bolestima, naročito zaraznim.
Ona se prvenstveno pojavljuje u hroničnom obliku i obuhvata mlade svinje. Starije inficirane svinje ne obolevaju ali predstavljaju stalan izvor infekcije za podmladak. Ekonomski gubici kod askaridoze su veoma veliki.
Mnogi istraživači su eksperimentalno pokazali da prasad inficirana askaridama, u odnosu na neinficiranu, pod istim uslovima držanja i ishrane pokazuju slabiji prirast do 30%. Navodi se da su askaridozne svinje do 6 meseci starosti dva do tri puta slabije napredovale od zdravih svinja.
Osim toga meso askaridoznih svinja je vrlo slabog kvaliteta. Dokazano je da svinje sa subkliničkom askaridozom, u odnosu na neinficirane, troše 200 do 300gr hrane više za kilogram prirasta. U praksi je takođe dokazano da askaridozna prasad stvaraju vrlo slab imunitet posle vakcinacije protiv zaraznih bolesti.
ETIOLOGIJA
Prouzrokovač askaridoze svinja je Askaris suum, čiji je mužjak dug 12-25cm i oko 3mm širok, a ženka 30-35cm duga i 5-6mm široka. Paraziti su lokalizovani u tankom crevu domaćina preko cijeg izmeta ženke eliminišu jaja u spoljnu sredinu, gde posle izvesnog vremena embrioniraju i postaju infektivna. Kad infektivna jaja dospeju u digestivni trakt domaćina iz njih se oslobađaju larvice koje, pre nego sto se definitivno nasele u tankom crevu, obave hepato-pulmonalnu migraciju. Ceo razvoj parazita, od jajeta do jajeta, obavi se za oko 2.5-3.5 meseca.
EPIZOOTIOLOGIJA
Za rasprostranjenost askaridoza kod svinja veoma značajnu ulogu ima velika plodnost parazita. Duzina života A. suum u domaćinu varira i može da traje do 55 nedelja. Zreli paraziti mogu da se eliminišu spontano preko izmeta svinje, što može biti u vezi sa starenjem crva, fizičkim i hemijskim promenama u crevima domaćina, imunitetom i drugim nepoznatim uzrocima. Jedna ženka A. suum može dnevno da polozi 1 400 000 jaja pa čak i do 2 miliona. Međutim broj položenih jaja tokom života crva nije ravnomeran. Najveći dnevni broj jaja ženke A. suum polože za vreme 14-te nedelje po infekciji, zatim se taj broj smanjuje, a od 51 nedelje polažu samo infertilna jaja. Da bi jaja postala infektivna, da bi se u njima obrazovale larvice, potrebno je da u spoljnoj sredini postoje odgovarajući uslovi temperature, vlage i kiseonika. Pod povoljnim uslovima embrioniranje jaja počinje na temperature od oko 10 stepeni, na 10-18 stepeni embrioniranje se obavi za 40 dana, na 18-24 stepena za 21 dan, na 28-30 stepeni za 10 dana, na 30-33 stepena za 16-18 dana. Na 37 stepeni jaja počinju da propadaju, na 40-49 stepeni propadaju masovno u svim fazama za oko 1h, na 60 stepeni propadaju za pet minuta a na 70 stepeni za nekoliko sekundi. Direktni sunčevi zraci uništavaju jaja u raznim razvojnim fazama za 2-4 h, usled kompleksnog delovanja temperature, isušivanja i ultravioletnih zraka. Prema niskim temperaturama jaja su veoma otporna i u zimskom periodu mogu da se održe izvesno vreme i na -26 stepeni.ْْْْْْْْْْ Isušivanje vrlo nepovoljno deluje na jaja askarida, tako da na dobro ocednom tlu, za vreme toplog i sunčanog leta, ima malo verovatnoće da prežive. Prema tome veće su mogućnosti da jaja ostanu vitalna preko zime, nego za vreme toplog i suvog leta. Pod povoljnim uslovima temperature i pristupa vazduha veliki broj jaja u vlažnoj zemlji može da se održi i 4 do 5 godina, u plitkoj vodi oko 20 meseci, a u dubljoj vodi do 16 meseci.U mokraći ili na zemlji natopljenoj mokraćom i sa truležnim materijalom jaja se slabo razvijaju. Pod klimatskim uslovima kakvi su u našoj zemlji embrioniranje jaja u vlažnim fekalijama obavlja se približno u ovom roku: u maju 20-25 dana, u junu za 15-25 dana, u julu za 10-15dana, u avgustu za 10-13 dana i u septembru za 15-18 dana. U slučaju isušivanja izmeta ovaj rok se menja, naročito u julu i avgustu mesecu za vreme suše, a veliki broj jaja propadne. U periodu od oktobra do aprila embrioniranje jaja je vrlo usporeno ili se uopšte ne obavlja. Infekcija životinja obavlja se preko kontaminirane hrane i vode, kao i rijenjem i lizanjem zagađenih zidova, podova, valova i drugih predmeta na kojima se mogu zadržati infektivna jaja parazita. Sisančad se mogu inficirati već prvih dana života preko zaprljanih sisa krmača, izmetom u kome se nalaze jaja. Što su uslovi držanja i ishrane primitivniji to su i mogućnosti za infekciju i održavanje bolesti povoljniji. Za epizootiologiju je veoma značajno poznavanje dužine vremena potrebnog za obavljanje endogenog razvoja parazita do zrelosti. Od momenta infekcije pa do pojave prvih askaridnih jaja u izmetu domaćina potrebno je oko 1,2-2 meseca, što znači da inficirana životinja tek posle tog vremena postaje izvor infekcije za druge životinje.
IMUNITET
Kod askaridoza svih vrsta životinja razvija se veoma jak imunitet. Prilikom prve infekcije slabijeg inteziteta za oko 3 nedelje organizam reaguje obrazovanjem specifičnih antitela (ćelijski i humoralni imunitet). Pri reinfekcijama i jakog inteziteta uništavaju se larveni oblici parazita u tkivima i cirkulaciji. Pri naseljavanju u crevima nastaje alergijska reakcija u vidu jake i prolazne peristaltike, što ima za posledicu eliminisanje i nezrelih i zrelih askarida.
PATOGENEZA
Iz jaja larvice se oslobađaju u želucu i tankom crevu 1-2 časa posle unošenja i odmah počinju da se probijaju kroz zid creva. Najveći broj larvica ulazi u ogranke V. portae i posle 1-2 dana stiže u jetru. Manji broj može da prodre u mezenterijalne limfne čvorove a zatim limfotokom i krvotokom, obilazeći jetru dospevaju u pluća. Probijanjem kroz zid creva larvice (II stadijuma) izazivaju brojna submukozna krvavljenja, submukozni edem i infiltraciju