Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: VIRTUALNI ŽIVOT
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
1.1 Virtuelna individua

Prostor koji je poznat pod imenom “cyberspace” u stvari čini protok informacija i to dvojako:


- razmena infomacija preko softverskog koda,
- razmena informacija među avatarima.

Avatari, ili virtuelne individue, su stanovnici “cyberspace”-a. Avatar je stabilan identitet koji je kreirao neki korisnik “cyberspace”-a. Samo postojanje avatara znači da je neko koristio resurse “cyberspace”-a da bi drugi avatari primetili njegovo postojanje kao stabilnog identiteta. Nekada avatara karakteriše stil “online” pisanja, nekada ga karakteriše konstantno korišćenje nekog imena ili opisa, a postoji još veliki broj mogućnosti, koje se sve svode na uočavanje neke prepoznatljive karakeristike. Osoba može stvoriti više od jednog avatara, koji se mogu razlikovati, te je zato povezanost tog avatara sa “offline” životom dosta složena.
Svoj boravak u “cyberspace”-u ljudi najčešće počinju sami. Ovde korisnik oseća svoju individualnost dvojako prvo, kada se “loguje”, a to je u najvećem broju slučajeva put kojim se dospeva u “cyberspace”, on unosi svoje korisničko ime i svoju lozinku, i zauzvrat dobija svoju “online” kuću, svoj deo “cyberspace”-a koji je najčešće na početnom nivou predstavljen elektronskom poštom, malim brojem omiljenih “sajtova” i “online” dokumenata; drugo, kada reši da proširi svoje aktivnosti i izvan tih okvira svoje “kuće” on stvara virtuelnu osobu, na osnovu samog sebe ili na osnovu imaginarnih karakteristika. Tu virtuelnu indivuiduu, on najčešće opisuje kratkom biografijom, ili nekim kraćim opisom samog sebe. Ti podaci mogu čak biti i standardizovani, pa ljudi koji koriste najpoznatije servise instant-poruka, kao što je ICQ ili Microsoft Messanger, unose osnovne podatke o sebi koje žele da podele sa drugima, kao što su horoskopski znak, pol, približna starost, omiljena muzika, film, knjiga,… To je osnova za formiranje avatara.
Sledeći primeri, koji mogu prikazati važnost formiranja virtuelne individue, su sistemi za više korisnika kao što su “MUD[44]”, “MUSHES”, “MUCK” i “MOO”. “MUD” ili Multiple-Users-Dungeons and Dragons predstavlja vituelni svet koji je najčešće stvoren po standardima SF mitova, ili po uzoru na dela J.R.R. Tolkiena.[45] Sa informatičke strane, “MUD” je sistem koji dozvoljava da se više korisika istovremeno priključi na njega. Sam sistem daje svakom korisniku opis pojedinih soba, objekata i terena. Korisnici putuju kroz ove opise, komunicirajući međusobno, kreirajući objekte kao što su kuće, tvrđave ili gostionice, bore se međusobno ili sa isprogramiranim karakterima koje kontroliše veštačka inteligencija. Oni sarađujući međusobno sakupljajući posle svakog uspešno obavljenog zadatke iskustvo, koje im vremenom poboljšava karakteristike u “MUD” svetu. Oni sve to čine da bi ostvarili neki cilj koji je isprogramiran ili jednostano obitavaju u “MUD” svetu uživajući u avanturama.
Generalno, postoje dva tipa “MUD” igara: one koje zahtevaju od korisnika da budu aktivni i rešavaju zacrtane zadatke i one koji im omogućavaju da jednostavno uživaju u interakciji sa drugima, ali bez obaveze da ispunjavaju neke određene zadatke.
“MUD” se kontroliše pomoću kucanja teksta i sa korisnikom komunicira davanjem tekstualnih opisa. Navedimo jedan karakteristični tekstualni opis:

“Pećina

Pećina je mračna, mestimično blago osvetljena svetlucanjem vode koja kaplje sa svoda. Hladno je i klizavo. Na sever i zapad se granaju dve jedva primetne stazice, a ka jugu se nalazi izlaz u vučiju šumu.
Ovde se može nalazi kratki mač, vilenjački verižani oklop, kovčeg i ćup.
U pećini su : Hyle, Bruce, Usamljeni_Istrazitelj, Lepojka i Ragnar.”[46]

Čitajući ovo, igrač saznaje da se nalazi u pećini, da može dalje istraživati idući na sever i zapad, kao i na jug, gde izlazi do prostora koji se naziva vučija šuma (što i ne ohrabruje previše). Takođe saznaje da se u toj prostoriji nalaze predmeti: kratki mač, vilenjački verižani oklop, kovčeg i ćup, koje može dodati u svoj inventar ili na neki drugi način stupiti u interakciju sa njima. Konačno saznaje da se u istoj prostoriji trenutno nalaze i sledeći avatari: Hyle, Bruce, Usamljeni_Istrazitelj, Lepojka i Ragnar.
Korisnik “MUD-a” ili igrač, može stupiti u interakciju sa svojom okolinom kucajući komande. Na primer, ukoliko korisnik koji se nalazi u pećini i čije je korisničko ime “aywar” otkuca: “Reci moze li neko da me cuje?”, ostalim korisnicima će se ispod opisa koji je gore naveden pojaviti poruka - “Aywar je rekao: ‘Moze li ko da me cuje?’”. Takođe, igrač može pokušati da otkuca komande tipa “uzmi kratki mač” ili “otvori kovčeg” ili “pozdravi Hyle”. Igrači MUD-a mogu razgovarati, rukovati se, grliti se, ljubiti, bratimiti, stupati u “MUD” brakove i još mnogo toga.
Sada se dolazi do dela koji opisuje avatara. Kada korisnik otkuca komandu: “Pogledaj Ragnar”, on dobija opis koji je uneo čovek koji je kreirao lik Ragnara i koji ga vodi kroz “MUD” svet. To može biti: “Ragnar je visoki, mišićavi berzerker duge plave kose, sa ožiljkom na desnom ramenu i mističnim pogledom.” ili najčešće nešto slično. Takođe tome može biti dodat i opis osnovnih karakteristika Ragnar, pripadnost nekoj klasi karaktera, ili rasi (najčešće, rasa nije kavkaska, azijska ili crna, već igrač bira da li će biti patuljak, vilenjak, trol, ork, čovek ili neko drugo stvorenje iz bogate Tolkinove mitologije. Ovo može biti još jedan pokazatelj otvorenosti “cyberspace”-a i neobaziranja njegovih članova na stare predrasude i stavove.).
Avatara ne mora opisati samo ovo. Drugi učesnici o njemu mogu mnogo saznati po načinu na koji im se obraća, njegovim akcijama ili čak načinu kretanja kroz “MUD” svet. Ukoliko Ragnar, recimo, pogleda Lepojku i ustanovi da je ona ženski novopridošli (ili “newbie”, što je gotovo standardni izraz za neiskusne nove korisnike) korisnik prelepe spoljašnjosti, pa joj potom ponudi pomoć oko snalaženja, a kasnije za tu pomoć zatraži da ona postane deo grupe u kojoj će on biti vođa ili nešto slično, a kada ona to odbije, on frustriran pokuša da je napadne i ubije (naravno, u “MUD” okruženju), možemo shvatiti da iza “mišićavog, visokog ratnika…” sedi nezreli korisnik u pubertetu. Ukoliko, pak, Lepojka koristi usluge drugih igrača nagrađujući ih za to pohvalama pred drugim igračima, ne mora se biti suviše promućuran da bi se shvatilo da je “prelepa vilenjačka princeza vitke figure i izražajnih dubokih zelenih očiju” u stvari avatar iskusnog igrača “MUD-a” koji koristeći muške korisnike (njihovu sujetu) pokušava da brzo napreduje u igri.
Čak i ukoliko avatara opisuje samo e-mail adresa, opet se može puno saznati o njemu. Ukoliko je adresa na domenima co.yu, .edu ili nešto slično, odmah se zaključuje da je stvarna osoba student, ili profesor. Ukoliko sa adrese koja se nalazi na hotmail.com, ili yahoo.com stigne “ozbiljna poslovna ponuda” koja “obećava puno novca” ne bi trebalo da se puno obazire na nju, jer neko ko ima puno novca i bavi se ozbiljnim poslovnim poduhvatima verovatno za komunikaciju neće koristiti besplatni nalog za elektronsku poštu.
Pravi identitet avatara takođe dosta može opisati i stil komunikacije, krug onih koji komuniciraju sa njima, forumi koje posećuje i slične stvari. No prava ličnost koja stoji iza avatara ne može se potvrditi, čak ni kada neko želi da to učini. Poznat je primer kada je Daglas Adams, autor čuvenog “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju” poslao poruku na forum, koji se najvećim delom bavio njegovim književnim ostvarenjima, u kojoj se predstavio i odgovorio na neka pitanja koja su indirektno bila postavljana. Forum je uskoro bio zatrpan porukama koje su ga osuđivale kao uljeza koji se lažno predstavlja, koji besramno kritikuje i ne poštuje nimalo pisca.
Sve ove karakteristike i veze između avatara i osobe koja ga je kreirala čine nezaobilazne činjenice u razmatranju etičkih dilema u “cyberspace”-u jer slobodno rečeno, avatari nastanjuju ”cyberspace”. Avatar može, ali ne mora imati sličnosti sa stvarnom osobom, on može čak biti i sušta suprotnost osobi koja ga je kreirala.[47] Povezanost između avatara i stvarne osobe i njihova zavisnost i nezavisnost mogu povući paralelu u odnosu na povezanost između morala u stvarnom svetu i morala u “cyberspace”-u, kao i njihovu povezanost i zavisnost.

1.2 Virtuelno društvo

Razmatrajući koncept virtuelne individue, više puta je uočeno da virtuelne individue često borave u određenim delovima “cyberspace”-a. Određena i stalne koncentracija ljudi na jednom mestu, njihova česta komunikacija i uspostavljanje određenih konvencija koje omogućuju da se takvo stanje zadrži, podseća na stvarno društvo.
Zajednice se pojavljuju u “cyberspace”-u kad god veći broj korisnika kreira avatare koji se redovno vraćaju na isti informacioni prostor. Važno je naglasiti da individue koje dolaze na taj deo “cyberspace”-a nisu usamljene individue, već su uspostavili odnose sa određenim brojem istih takvih avatara i postali deo relativno stabilnog virtuelnog društva. Takva zajednica ne obavezuje svoje članove, jer neko može bez straha od represije napustiti takvu zajednicu kada god želi. Kao primeri formiranja takvih virtuelnih zajednica, ili virtuelnih društava mogu se navesti brojni entiteti u “cyberspace”-u od diskusija na raznim “online” forumima do “MUD” servera koji omogućavaju virtuelne verzije “offline” socijalnih relacija.
Proces prelaza virtuelne individue od usamljenika u “cyberspace”-u do člana neke virtuelne zajednice je spor i uključuje menjanje njenih karakteristika. Od zbunjenog korisnika polako se stvara stabilan avatar koji menjajući svoje karakteristike dolazi do onog koji najviše odgovara stvarnoj “offline” ličnosti u određenoj situaciji, i istražujući “cyberspace” sreće iste takve avatare. Kada naiđe na neko mesto okupljanja koje ga zainteresuje i koje mu omogućava da ostvari neke svoje ciljeve ili da istakne neke svoje kvalitete on počinje da redovno posećuje to mesto.
Svaka virtuelna zajednica ima određena pravila ponašanja koja manje ili više strogo zahteva od svojih članova. Najbezazleniji primer su skraćenice koje se često koriste među članovima neke “cyber” zajednice, kao recimo “imo” što znači “in my oppinion” (po mom mišljenju) ili rafiniranije “imho” to jest “in my humble oppinion” (po mom skromnom mišljenju) “onna” što znači “oh no, not again”. Ovo je naizgled od nikakve važnosti, ali ipak povećava zatvorenost virtuelnog društva. Ukoliko neki korisnik na forumu pročita poruku tipa: “Imho, only thing to say about new PL is onna!” on to neće razumeti, i ukoliko nije zainteresovan nečim drugim, neće videti nikakvu svrhu u tome da se zadržava dalje na tom mestu. Ukoliko ga, pak, nešto privlači da ostane tu, on će i sam poslati poruku na forum, i zamoliti ljude da mu objasne šta znači “imho” i automatski steći status “newbie”, to jest početnika. Vremenom, ukoliko se njegove aktivnosti na forumu povećaju, skraćenice više neće predstavljati problem, a drugi stalni članovi foruma će shvatiti da i on ima svoje “skromno mišljenje” i eventualno počeće da ga uvažavaju i upuštaju se u diskusije od zajedničkog interesa sa njim kao prihvaćenim članom njihove zajednice.
Druga pravila ponašanja su složenija i nastaju uglavnom spontano. Odličan primer se može naći u formiranju takvih pravila na sistemu koji se zove “LambdaMOO”i predstavlja jedan od poznatijih “MUD” sistema na internetu. “LambdaMOO” je sistem koji omogućava socijalnu interakciju svojih korisnika u svetu koji je stvoren na osnovu realnog i nije “MUD” zasnovan na zadacima i sakupljanju iskustva, već jednostavno omogućuje druženje u virtuelnom okruženju. Korisnici se dele na obične korisnike i “wizard” korisnike koji imaju napredne mogućnosti da na primer izmene vituelnu okolinu ili isključe nekog od korisnika.
Događaj koji je predstavljao jednu od prvih ekskomunikacija iz virtuelnog društva uzrokovan je pojavom avatara sa korisničkim imenom “Mr_Bungle[48]” koji je sebe opisao kao debelog starijeg čoveka obučenog u kostim klovna koji je na sebi imao ispisane razne vulgarne poruke. Na sistemu su se već pojavljivali razni čudaci i razbijali monotoniju, međutim “Mr_Bungle” je imao druge ideje. On je pomoću dela koda koji je ubacio u sistem imao moć da kontroliše druge karaktere. Ukoliko bi pokrenuo taj skript on je mogao u potpunosti da kontroliše ponašanje nekog avatara. On je ušao u jednu sobu, gde su članovi zajednice raspravljali o nečem, i na opšte čuđenje neki članovi su počeli da vrše razne seksualno perverzne akte sa “Mr_Bungle”-om. Još neobičnije, ti članovi su izbacivali poruke negodovanja. Iskusni korisnici su shvatili o čemu se radi i kako je među njima bio prisutan i jedan “wizard” on je avataru “Mr_Bungle”-a zabranio kretanje i korišćenje skriptova, ili na jeziku “LambdaMOO-a” on ga je “zaledio”. Ubrzo je pokrenuta javna diskusija kojoj je prisustvovao čak i “Mr_Bungle” i na kojoj su korisnici, koji su pretrpeli uvrede njegovim ponašanjem, tražili njegovo isključivanje to jest virtuelnu smrtnu kaznu. Nju je mogao da izvrši neki od sistem operatora i jedan ju je i izvršio.
Ovaj događaj je izazvao dve bitne posledice. Prva je bila odluka “wizard”-a, koji su već bili umorni od stalnog razrešavanja interpersonalnih konflikta da uspostave određenu vrstu demokratije i vrate nadležnost odlučivanja avatarima, ali uz poštovanje demokratske procedure. Avatari su mogli da izbace u potpunosti nekog korisnika sa sistema, ali uz poštovanje određenih demokratskih principa, koji su zahtevali saglasnost većine korisnika. Druga posledica je pojavljivanje avatara pod korisničkim imenom “Dr. Jest” koji je predstavljao reinkarnaciju avatara “Mr_Bungle”. Iako je sistem bio bez mogućnosti da spreči njegovo “logovanje” jer nije mogao da prepozna da iza različitih avatara stoji jedan isti karakter, korisnici su ga odmah prepoznali po nedoličnom ponašanju i pokrenuli peticiju za njegovo izbacivanje.
Formiranje virtuelnog društva mnogi upoređuju sa osvajanjem divljeg zapada. Zato se “cyberspace” ponekad i naziva “elektronska granica” (electronic frontier)[49]. Paralele sa granicom su očigledne. Granice su oduvek bile mesto gde su se civilizacije sretale, mesto gde su zakon i moral bili nejasno definisani. Njih su naseljavali hrabri i sposobni ljudi koji su bili u stanju da prihvate ideje obe civilizacije i da prosperiraju u njihovim sukobima ili saradnji. Brojni autori upravo zbog toga povlače sledeće paralele osvajanja divljeg zapada i razvoja interneta. Nagli razvoj interneta i kućnih računara stvorio je ogroman virtuelni prostor, koji je bio neispitan i “nenastanjen”. Istraživači “cyberspace”-a su ovu priliku iskoristili da ga nasele i počnu da istražuju njegove karakteristike, kao nekada kolonisti divljeg zapada. Tu, u “cyberspace”-u formirala su se nekakva drugačija merila, drugačiji način razmišljanja, drugačija civilizacija. Kao i nekada, na novom prostoru nisu bili definisani zakoni i ako je prednost neke individue određivala njena snaga i bezobzirnost, sada status virtuelne individue određuje njeno znanje.

1.3 Virtuelna elita

Kada god postoje uređene norme, koje određuju formiranje jedne društvene grupe, postoji i elita te društvene grupe. Društvena elita se (prema sociološkom leksikonu) definiše kao “sloj eminentnih, odabranih, najboljih, vodećih i najistaknutijih pojedinaca jedne zajednice”.[50] Sam termin potiče iz 16. veka, kada je u Francuskoj elitom nazivana odabrana i kvalitetna roba.
Elita se oduvek izdvajala na osnovu moći koja je i uspostavila društvo[51]. Prvobitna društva, zasnovana na prinudi, karakterisala je elita koja je kontrolisala vojsku. Kasnije, elita postaje onaj sloj ljudi koji poseduje kapital u društvu koje je i zasnovano na ekonomskoj upotrebi kapitala. Iako se svi sociolozi ne slažu sa elitističkim teorijama, postojanje elite je evidentna stvar svugde u svetu. Elita dosta utiče na moralne norme, pa je zbog toga i bliže razmotrena[52]. U virtuelnoj društvenoj zajednici, osnova koja je formira je znanje u informaciono-komunikacionoj tehnologiji. Po tome i jeste logično da se elita izdvoji na principu znanja u toj grani nauke. Virtuelnu elitu čine: hakeri, programeri, sistem operateri, inženjeri koji projektuju hardversku osnovu “cyberspace”-a, stručnjaci za telekomunikacije i ostali sličnog profila. Sadašnja “cyber” elita još uvek nije elita u pravom smislu te reči, jer ona još uvek nema moć. Ona funkcioniše u okvirima koje je postavila sadašnja elita, čija je moć zasnovana na kapitalu. Ovde se može povući paralela sa buržoazijom u nastanku. Iako bez moći, buržoazija je povećavala svoj kapital i postepeno uništavala plemstvo dajući mu pozajmice i preko ugovora preuzimajući njihova imanja. Kada je jednom buržoaska klasa ojačala dovoljno da je vojna moć koju je plemstvo posedovalo nije uopšte plašila, ona je preuzela vlast.
Isto tako, sadašnja “cyber” elita još uvek zavisi od trenutne elite. Oni primaju plate, ili na ovaj ili onaj način zavise od vlasnika kapitala. Ali već sad je gotovo nezamisliv haos koji bi nastao ukoliko bi “cyber” elita odbila da pruža svoje usluge. Moć polako prestaje da bude kapital, a počinje da bude znanje.


Referentni URL