24-04-2010, 01:31 PM
1 RAZVOJ KARIJERE KOD SPORTISTA
Razvoj karijere kod sportista se odvija u nekoliko faza. Faze u razvoju sportske karijere su aktuelnije za praksu nego za teoriju. Njihovo poznavanje je važno zbog toga što različite faze zahtevaju različite aktivnosti i različitu podršku i pomoć organizacije i njenog menadžmenta, kao i različite postupke usklađivanja individualnih i organizacionih potreba i interesa. Tokom razvoja sportske karijere ljudi se neprekidno menjaju, naročito u pogledu vrednosnih i životnih stavova, ciljeva, ambicija, mogućnosti i potreba. Jedna situacija je na početku, druga na sredini, a treća na kraju sportske karijere. Radni i životni ciljevi na sredini sportske karijere, na primer, umnogome se razlikuju od radnih i životnih ciljeva na početku sportske karijere, odnosno po završetku studija. Jednostavno rečeno, ljudi sa 23 godine i 50 godina žele različite stvari u svojoj sportskoj karijeri i svom životu.
Uobičajene faze u razvoju sportske karijere obično se povezuju s uobičajenim fazama u čovekovom životu. Broj faza na koje se ukazuje kreće se od tri (uspostavljanje, napredovanje i održavanje) do pet faza (priprema, ulazak u organizaciju ili osamostaljenje kao samostalni sportista, rana sportska karijera, zrela sportska karijera i kasna sportska karijera). Krećući se u tim okvirima, mnogi autori se opredeljuju za četiri ključne faze u razvoju sportske karijere. Iako se često povezuju s određenim životnim razdobljima i opredeljuju na osnovu određenog vremenskog trajanja, njihov početak i njihovo trajanje zavise od prirode i složenosti sportskog opredeljenja, trajanja obrazovnog procesa i pripreme za bavljenje svojim sportskim opredeljenjem. U svemu tome, svakako, važnu ulogu imaju i individualni potencijali i druge odgovarajuće okolnosti.
![[Slika: 83774916.jpg]](http://img696.imageshack.us/img696/6245/83774916.jpg)
Slika 1. Faze razvoja sportske karijere
Prikazani model razvoja karijere favorizuje četiri faze razvoja. To su:
1) faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere,
2) faza napredovanja u sportskoj karijeri,
3) faza održavanja sportske karijere i
4) faza kasne sportske karijere.
Svaku fazu karakterišu određene zakonitosti i specifičnosti, s kojima se treba bliže upoznati.
1.1 Faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere
Faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere počinje ulaskom pojedinca u organizaciju i odabirom sportskog opredeljenja, zbog čega se označava i kao faza ulaska u sportsku karijeru. Obično se vezuje za period između 18. i 25. godine života. Reč je o fazi uvođenja u posao vezan za sport, navikavanja na novu radnu sredinu i organizaciju, sticanja potrebnih znanja i veština, upoznavanja svojih sposobnosti i mogućnosti, upoznavanja svojih kolega i rukovodilaca i slično. To je faza preispitivanja i odmeravanja svojih mogućnosti i ciljeva, socijalizacije i orijentacije, učenja i prilagođavanja.
Istraživanja pokazuju da preko polovine novih sportista svoju sportsku karijeru ne započinje jačinom koja se želi i očekuje, zbog čega ne treba da čudi što je fluktuacija sportista najizraženija upravo u prvoj fazi razvoja sportske karijere. Procenjuje se da od trenutka u kome se čovek opredeli za određenu sportsku karijeru do njenog uspostavljanja, protekne između šest i osam godina, što se može smatrati dugim periodom. U toj fazi, pojedinac je uglavnom nesamostalan, postupa po savetima i smernicama drugih, pokušava da dokaže i potvrdi svoje sposobnosti i mogućnosti, odnosno da nađe svoje „mesto pod suncem”.
1.2 Faza napredovanja u sportskoj karijeri
Faza napredovanja u u sportskoj karijeri počinje između 18. i 35. godine i traje do 40. ili 45. godine života. Sportista je u njoj stabilizovao sportsku karijeru, opredelio se za određeni posao u sportskoj organizaciji, iskazao svoje potencijale i mogućnosti, socijalizovao se s organizacijom i njenom kulturom, stekao potrebnu sigurnost i potpuno se osposobio za samostalan rad, ali uz dalje savete sportskih trenera. U toj fazi postaje vidljiv napredak u sportskoj karijeri. Sportista realnije odmerava svoje sposobnosti i svoje mogućnosti. Zadovoljstvo poslom i sportskom karijerom povećava osećaj kompetentnosti i privrženosti organizaciji, a nezadovoljstvo postignutim podstiče na eventualno traženje drugih mogućnosti, makar to bilo i izvan organizacije (menjanje kluba i sl.).
U drugoj fazi razvoja sportske karijere, posebna pažnja posvećuje se vrednovanju radnog doprinosa i sistemu napredovanja. Pri njenom kraju sportista tačno zna da li je na pravom putu ostvarenja svojih profesionalnih ciljeva ili nije. Na njemu je da se opredeli kome će dati prednost: sportu ili porodici, profesionalnim obavezama i ciljevima ili porodičnim obavezama i ciljevima, tim pre što je reč o najdramatičnijem i najkreativnijem periodu profesionalnog razvoja i najosetljivijem i najznačajnijem razdoblju porodičnog života. Pri kraju tog perioda, odnosno krajem druge faze u razvoju sportske karijere, može se pojaviti kriza koja se vezuje za „sredinu sportske karijere”, u kojoj su aktuelna intenzivna preispitivanja ostvarenih, odnosno neostvarenih profesionalnih želja i ambicija.
1.3 Faza održavanja sportske karijere
Faza održavanja sportske karijere traje kroz čitavu karijeru, ali ovaj period se smatra kada je sportista već na zalasku svoje sportske karijere. U njoj sportista ima stabilan, potvrđen i priznat položaj unutar organizacije, proverena znanja, potvrđene sposobnosti i nesporan doprinos. Iako se obično naziva fazom održavanja, u njoj se često odigravaju velike promene u sportskoj karijeri: može se nastaviti njen dalji rast, održavati postojeće stanje ili započeti period opadanja. I pored toga, većina sportista u toj fazi ima stabilnu sportsku karijeru, stabilan posao i dobar profesionalni status koji želi da održi. U njoj raste privrženost organizaciji i dolazi do snažnijeg poistovećivanja s njenim ciljevima i interesima.
To je faza u kojoj se svode profesionalni računi i preispituje šta je urađeno, a šta propušteno da se uradi na profesionalnom planu. U njoj, a naročito na njenom početku, iz navedenih razloga može doći i do preispitivanja životnog stila i životnih vrednosti, posebno u slučaju neostvarivanja profesionalnih i životnih ciljeva i planova. Pojedinci se u tom periodu opredeljuju za nove izazove i zadovoljstva, promenu posla u organizaciji, promenu bračnog druga i slično. Opšteprihvaćeno stanoviše je da se u periodu između 40. i 45. godine života nekoliko puta obnavlja proces valorizacije uspeha i preispitivanja ciljeva sportkse karijere. Životni i profesionalni putevi idu različitim smerovima: jedni se suočavaju sa stabilnim razvojem i položajem koji žele održati, drugi – s neispunjenim nadama i očekivanjima, osećajem gubljenja mladosti i perspektivom ubrzanog starenja, a treći pokušavaju promenama obezbediti put za dalje napredovanje i dalji razvoj karijere.
1.4 Faza kasne sportske karijere
Faza kasne karijere počinje između 50. i 55. godine života i traje do penzionisanja. Mnogi autori je označavaju fazom povlačenja i opadanja aktivnosti. Ako se pažljivije analizira, može se zaključiti da se ona, u stvari, sastoji od dve podfaze :
podfaze održavanja karijere i
podfaze povlačenja i pripremanja za penziju.
Iako je reč o poslednjoj fazi u razvoju sportske karijere, karakteriše je osećaj ispunjenosti poslom i minulim radom. U njoj se stečeno znanje, iskustvo i profesionalna mudrost prenose na mlađe kolege i koriste za razvoj organizacije, naročito u podfazi održavanja sportske karijere. Međutim, drugu podfazu karakteriše psihička i profesionalna priprema za odlazak u penziju, odnosno za okončanje profesionalne sportske karijere. U njoj dolazi do smanjivanja radnih aktivnosti, prenošenja dužnosti, ovlašćenja, znanja i iskustva na mlađe i slično.
U poslednjoj fazi razvoja sportske karijere ljudi se različito ponašaju i različito odnose prema onom što ih očekuje. Oni kojima su sport i karijera postali stil i način života, nisu uvek spremni da se na dostojanstven način suoče s neminovnim krajem sportske karijere i perspektivom odlaska. Prestanak sportske karijere za mnoge postaje ozbiljna trauma i teško prihvatljiva činjenica. Pomoć sportistima da se spremno suoče s odlaskom u penziju i uspešno pripreme za penzionerski život smatra se poslednjim činom upravljanja karijerom. Idući u susret takvim potrebama mnoga preduzeća se opredeljuju za stvaranje posebnih programa pomoći onima koji odlaze u penziju.
U poslednje vreme sve više se ukazuje i na mogućnost rada sa skraćenim radnim vremenom umesto odlaska u penziju. Smatra se da bi takav način nastavka sportske karijere za većinu sportista, koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju, bio prihvatljiv. Očigledno je da se savremene organizacije sve ozbiljnije bave i onima koji su na zalasku svoje sportske karijere, kako bi spremnije dočekali dan odlaska u penziju.
Razvoj karijere kod sportista se odvija u nekoliko faza. Faze u razvoju sportske karijere su aktuelnije za praksu nego za teoriju. Njihovo poznavanje je važno zbog toga što različite faze zahtevaju različite aktivnosti i različitu podršku i pomoć organizacije i njenog menadžmenta, kao i različite postupke usklađivanja individualnih i organizacionih potreba i interesa. Tokom razvoja sportske karijere ljudi se neprekidno menjaju, naročito u pogledu vrednosnih i životnih stavova, ciljeva, ambicija, mogućnosti i potreba. Jedna situacija je na početku, druga na sredini, a treća na kraju sportske karijere. Radni i životni ciljevi na sredini sportske karijere, na primer, umnogome se razlikuju od radnih i životnih ciljeva na početku sportske karijere, odnosno po završetku studija. Jednostavno rečeno, ljudi sa 23 godine i 50 godina žele različite stvari u svojoj sportskoj karijeri i svom životu.
Uobičajene faze u razvoju sportske karijere obično se povezuju s uobičajenim fazama u čovekovom životu. Broj faza na koje se ukazuje kreće se od tri (uspostavljanje, napredovanje i održavanje) do pet faza (priprema, ulazak u organizaciju ili osamostaljenje kao samostalni sportista, rana sportska karijera, zrela sportska karijera i kasna sportska karijera). Krećući se u tim okvirima, mnogi autori se opredeljuju za četiri ključne faze u razvoju sportske karijere. Iako se često povezuju s određenim životnim razdobljima i opredeljuju na osnovu određenog vremenskog trajanja, njihov početak i njihovo trajanje zavise od prirode i složenosti sportskog opredeljenja, trajanja obrazovnog procesa i pripreme za bavljenje svojim sportskim opredeljenjem. U svemu tome, svakako, važnu ulogu imaju i individualni potencijali i druge odgovarajuće okolnosti.
Slika 1. Faze razvoja sportske karijere
Prikazani model razvoja karijere favorizuje četiri faze razvoja. To su:
1) faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere,
2) faza napredovanja u sportskoj karijeri,
3) faza održavanja sportske karijere i
4) faza kasne sportske karijere.
Svaku fazu karakterišu određene zakonitosti i specifičnosti, s kojima se treba bliže upoznati.
1.1 Faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere
Faza istraživanja i uspostavljanja sportske karijere počinje ulaskom pojedinca u organizaciju i odabirom sportskog opredeljenja, zbog čega se označava i kao faza ulaska u sportsku karijeru. Obično se vezuje za period između 18. i 25. godine života. Reč je o fazi uvođenja u posao vezan za sport, navikavanja na novu radnu sredinu i organizaciju, sticanja potrebnih znanja i veština, upoznavanja svojih sposobnosti i mogućnosti, upoznavanja svojih kolega i rukovodilaca i slično. To je faza preispitivanja i odmeravanja svojih mogućnosti i ciljeva, socijalizacije i orijentacije, učenja i prilagođavanja.
Istraživanja pokazuju da preko polovine novih sportista svoju sportsku karijeru ne započinje jačinom koja se želi i očekuje, zbog čega ne treba da čudi što je fluktuacija sportista najizraženija upravo u prvoj fazi razvoja sportske karijere. Procenjuje se da od trenutka u kome se čovek opredeli za određenu sportsku karijeru do njenog uspostavljanja, protekne između šest i osam godina, što se može smatrati dugim periodom. U toj fazi, pojedinac je uglavnom nesamostalan, postupa po savetima i smernicama drugih, pokušava da dokaže i potvrdi svoje sposobnosti i mogućnosti, odnosno da nađe svoje „mesto pod suncem”.
1.2 Faza napredovanja u sportskoj karijeri
Faza napredovanja u u sportskoj karijeri počinje između 18. i 35. godine i traje do 40. ili 45. godine života. Sportista je u njoj stabilizovao sportsku karijeru, opredelio se za određeni posao u sportskoj organizaciji, iskazao svoje potencijale i mogućnosti, socijalizovao se s organizacijom i njenom kulturom, stekao potrebnu sigurnost i potpuno se osposobio za samostalan rad, ali uz dalje savete sportskih trenera. U toj fazi postaje vidljiv napredak u sportskoj karijeri. Sportista realnije odmerava svoje sposobnosti i svoje mogućnosti. Zadovoljstvo poslom i sportskom karijerom povećava osećaj kompetentnosti i privrženosti organizaciji, a nezadovoljstvo postignutim podstiče na eventualno traženje drugih mogućnosti, makar to bilo i izvan organizacije (menjanje kluba i sl.).
U drugoj fazi razvoja sportske karijere, posebna pažnja posvećuje se vrednovanju radnog doprinosa i sistemu napredovanja. Pri njenom kraju sportista tačno zna da li je na pravom putu ostvarenja svojih profesionalnih ciljeva ili nije. Na njemu je da se opredeli kome će dati prednost: sportu ili porodici, profesionalnim obavezama i ciljevima ili porodičnim obavezama i ciljevima, tim pre što je reč o najdramatičnijem i najkreativnijem periodu profesionalnog razvoja i najosetljivijem i najznačajnijem razdoblju porodičnog života. Pri kraju tog perioda, odnosno krajem druge faze u razvoju sportske karijere, može se pojaviti kriza koja se vezuje za „sredinu sportske karijere”, u kojoj su aktuelna intenzivna preispitivanja ostvarenih, odnosno neostvarenih profesionalnih želja i ambicija.
1.3 Faza održavanja sportske karijere
Faza održavanja sportske karijere traje kroz čitavu karijeru, ali ovaj period se smatra kada je sportista već na zalasku svoje sportske karijere. U njoj sportista ima stabilan, potvrđen i priznat položaj unutar organizacije, proverena znanja, potvrđene sposobnosti i nesporan doprinos. Iako se obično naziva fazom održavanja, u njoj se često odigravaju velike promene u sportskoj karijeri: može se nastaviti njen dalji rast, održavati postojeće stanje ili započeti period opadanja. I pored toga, većina sportista u toj fazi ima stabilnu sportsku karijeru, stabilan posao i dobar profesionalni status koji želi da održi. U njoj raste privrženost organizaciji i dolazi do snažnijeg poistovećivanja s njenim ciljevima i interesima.
To je faza u kojoj se svode profesionalni računi i preispituje šta je urađeno, a šta propušteno da se uradi na profesionalnom planu. U njoj, a naročito na njenom početku, iz navedenih razloga može doći i do preispitivanja životnog stila i životnih vrednosti, posebno u slučaju neostvarivanja profesionalnih i životnih ciljeva i planova. Pojedinci se u tom periodu opredeljuju za nove izazove i zadovoljstva, promenu posla u organizaciji, promenu bračnog druga i slično. Opšteprihvaćeno stanoviše je da se u periodu između 40. i 45. godine života nekoliko puta obnavlja proces valorizacije uspeha i preispitivanja ciljeva sportkse karijere. Životni i profesionalni putevi idu različitim smerovima: jedni se suočavaju sa stabilnim razvojem i položajem koji žele održati, drugi – s neispunjenim nadama i očekivanjima, osećajem gubljenja mladosti i perspektivom ubrzanog starenja, a treći pokušavaju promenama obezbediti put za dalje napredovanje i dalji razvoj karijere.
1.4 Faza kasne sportske karijere
Faza kasne karijere počinje između 50. i 55. godine života i traje do penzionisanja. Mnogi autori je označavaju fazom povlačenja i opadanja aktivnosti. Ako se pažljivije analizira, može se zaključiti da se ona, u stvari, sastoji od dve podfaze :
podfaze održavanja karijere i
podfaze povlačenja i pripremanja za penziju.
Iako je reč o poslednjoj fazi u razvoju sportske karijere, karakteriše je osećaj ispunjenosti poslom i minulim radom. U njoj se stečeno znanje, iskustvo i profesionalna mudrost prenose na mlađe kolege i koriste za razvoj organizacije, naročito u podfazi održavanja sportske karijere. Međutim, drugu podfazu karakteriše psihička i profesionalna priprema za odlazak u penziju, odnosno za okončanje profesionalne sportske karijere. U njoj dolazi do smanjivanja radnih aktivnosti, prenošenja dužnosti, ovlašćenja, znanja i iskustva na mlađe i slično.
U poslednjoj fazi razvoja sportske karijere ljudi se različito ponašaju i različito odnose prema onom što ih očekuje. Oni kojima su sport i karijera postali stil i način života, nisu uvek spremni da se na dostojanstven način suoče s neminovnim krajem sportske karijere i perspektivom odlaska. Prestanak sportske karijere za mnoge postaje ozbiljna trauma i teško prihvatljiva činjenica. Pomoć sportistima da se spremno suoče s odlaskom u penziju i uspešno pripreme za penzionerski život smatra se poslednjim činom upravljanja karijerom. Idući u susret takvim potrebama mnoga preduzeća se opredeljuju za stvaranje posebnih programa pomoći onima koji odlaze u penziju.
U poslednje vreme sve više se ukazuje i na mogućnost rada sa skraćenim radnim vremenom umesto odlaska u penziju. Smatra se da bi takav način nastavka sportske karijere za većinu sportista, koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju, bio prihvatljiv. Očigledno je da se savremene organizacije sve ozbiljnije bave i onima koji su na zalasku svoje sportske karijere, kako bi spremnije dočekali dan odlaska u penziju.