Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: РАЂАЊЕ САВРЕМЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ II: ПОЧЕТАК ХХ ВЕКА (1900-1918)
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Историјски оквир:

Супарништво импријалистичких сила


Крајем XIX века долази до велике транзиције како у Европи,тако и у свету.Јављају се силе као сто су:Сједињене Америчке државе,Немачка Конфедерација,Италија,Јапан,Велика Британија са Индијом,Француска са Канадом и друге.
Долази до развоја нових технологија-железница и телеграма што је допринело развоју индустрије,банкарства али и социјалних промена јер се појављује хијерархија у тадашнјем друству између политичара и радничке класе.
Што се Европе тиче,уочавамо више империјалистичких сила:Аустро-Угарску монархију (Мађарска,Аустрија,Чешка,Пољска,и део Јужно словенских народа-Срба и Хрвата).
Затим Отоманско царство које је власт држло над Грцима,Србима,Румунима и Бугарима.
Руска империја:Пољска,Урајина,Финска,Балтичке и Закавкаске земље.
Због превеликог броја империја на тлу Европе,која је на остатак света,изузетно мала,долази до превирања и нетрепељивости међу народима.
У Русији почиње Октобарска револуција,Отоманско царство губи територије,док на подручију Аустро-Угарске у Сарајеву почиње Први Светски рат који се проширио на остатак света.Разлог је наравно зеља за влашћу,територијом,јефтином радном снагом и природним богатствима.

Први светски рат

Први светски рат трајао је од 1914.године до 1918.године.
То је један од највећих оружаних сукоба у историји.
Непосредни повод за почетак Првог светског рата био је атентат на Аустро-Угарског престолонаследника Франца Фердинанда.Овај атентат је у Сарајеву 28.јуна 1914.године извршио деветнаестогидишњи Србин Гаврило Принцип.
Пошто се рат брзо сирио Европом,а постепено захватао и остале континенте попримио је обележја светског сукоба.У рату је учествовало 36 држава.
Главно ратиште било је у Европи,а постојало је више ратишта тзв.фронтова.Најзначајнији фронтови били су:Западни,Источни,Италијански и Балкански (Солунски).
Западни фронт био је главни фронт на којем су се сукобиле Немачка и Француска војска,протезао се у облику слова С,од Ламанша на северу до Швајцарске границе на југу,на укупној дузини од око 760км.
Истоцни фронт био је проходнији.
У Првом светском рату постојала су два савеза:Атланта и Централне силе које су се међусобно бориле за превласт у свету.
Атланти су приступиле:Италија,Румунија и Грчка (1916),Сједињене Америчке државе (1917),Кина и Јапан,а савезу Централних сила Турска и Бугарска.
У пролеће је потписан мир између Русије,Немачке и Аустро-Угарске у Брест-Литовску.
Упркос прекиду рата на Источном фронту Немачка и ако већ исцрпљена,започиње последњим снагама офанзиву али она се завршава неуспехом.
Немачка је 11.новембра 1918.године била принуђена да склопи примирије,а тиме су ратна дејства прест Мировни уговор је потписан 28.јуна 1919.године у Версају.
ала.



Североисточни морски пролаз

Роалд Амундсен
(1872-1928)
[Slika: 80601805.jpg]


Роалд Амундсен је био норвершки истразивач поларних предела.Амундсен је рођен у породици норвершских бродовласника и капетана.Инспирисан експедицијом Фријатора Нансена на Гренланд 1888.године одлучио је да свој зивот посвети истразиванју.Године 1903 Роалд је кренуо у освајанје северозападног морског пролаза како би истраживао северни магнетски пол и уочио његова кретања.И успео је у томе.1906. године је заврсио путовање доласко на Аљаску и од тада су Амундсена сматрали херојем.


Друга пропорција његовог обиласка света
(СЕВЕРОЗАПАДНИ МОРСКИ ПРОЛАЗ)



Године 1918. Амундсен креће из Норвершке са бродом који је назвао Мод на Аљаску али овај пут преко североисточног морског пролаза користећи артичке струје за аннос како би лакше дошао до северног пола.Међутим није успео јер му је поларни лед онемогућио даљи пролаз.
Ипак он је стигао до Аљаске,али путем Сибирске обале1920-те године и на тај начин извршио путовање северо-источним пролазом.Он је био друга особа која је урадила ово(први је био Норденскјолд).


Роалд Амундсен
(1872-1928)

Роалд Амундсен је био норвершки истраживач-пустолов.Рођен је 1872.године у Норвершком граду Борг.Био је студент медицине на медицинском факултету у Кристијани,али не дуго од 1894. до 1892.У периоду од 1894 до 1899. пловио је на бродовима као морнар,а касније као навигатор.Занимали су га Северни и Јужни пол,где је најчешће врсио експедиције.Прву експедицију је извео у периоду од 1903. до 1906.год.Циљ те прве експедиције био је одређивање положаја Северног магнетног пола.Пловећи на гигантском броду “Јоа“ први је препловио Северозападни пролаз од истока према западу тј.од Гренланда до Аљаске.Провео је три зиме на том броду заједно са члановима своје посаде.Тада је обавио битна геомагнетна истраживања,наносивши на карту око острва Канадског архипелага.Следећа експедиција је трајала од 1910. до 1912. год.Тада је пловио бродом“Фран“ у циљу да открије Јужни пол.У јануару 1911.год искрцава се на Росову ледену баријеру и креће са четворицом људи из своје посаде ка дубини Антарктиде.У децембру те године,тачније 14-ог,први стиже на Јужни пол престигавши експедицију Р.Ф.Скота чак за месец дана.Тада је открио планине Краљице Мод.На истоименом броду запловио је и 1918.године Североисточним пролазом у нади да ће поновити пловидбу Ф.Нансена.После две године прешао је пут од Норвершке до Беринговог пролаза у који је ушао 1920.Између 1923. и 1925.год. неколико пута је покусао да достигне Северни пол.Заједно са Италијанским инжињером У.Нобилом 1926.године уз помоц диризабла „Норге“извео је свој први трансарктички полет од Спицберга до Аљаске прелетевши преко Северног пола.Године 1928.летео је хидроавионом са циљем да пронађе изгубљену експедицију италијанских научника који су се заједно са У.Нобилом упутила ка Северном полу.Дозивео је несрећу и погинуо у Баренцовом мору.
У његову част море,планина и научна станица на Антарктику су добиле име по њему,а такође и залив и котлина у Северном леденом океану.


Садржај:
Садржај: Историјски оквир: 2
Историјски оквир: 3
Супарништво импријалистичких сила 3
Први светски рат 4
Североисточни морски пролаз 5
Роалд Амундсен 5
Роалд Амундсен 7
(1872-1928) 7
Роберт Едвин Пири 8
(1856-1920) 8
Џејмс Кук 9
(1728-1779) 9
Роберт Фалкон Скот 10
(1868-1912) 10
Мил Хју Роберт 11
(1861-1950) 11
Семпл Елен Черчил 11
(1863-1932) 11
Алфред Хетнер 12
(1859-1941) 12
Литература: 13



Referentni URL