Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Metode bezbednosti saobraćaja
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Uvod

Razvojem tehničko-tehnoloških dostignuća,došlo je do situaciju da se proširuje okvir rizičnih okolnosti koje mogu da nastanu u odnosu na telo i imovinu.Tako se u okvire savremenih krivičnih zakonodavstava unose i odredbe koje kao objekt krivičnopravne zaštite imaju bezbednost javnog saobraćaja.U našem pozitivnom pravu te odredbe sadržane su u glavi dvadeset šest KZ-a pod naslovom Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.Izdvajanje ovih krivičnih dela u posebnu glavu predstavlja pravnu tradiciju u našoj državi više od jednog veka, dok se u uporednom pravu sreću slučajevi u kojima su ta krivična dela u okviru glave krivičnih dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine ili u sporednom krivičnom zakonodavstu.Rešenje u našem pravu može se prihvatiti s obzirom da je učestalo izvršenje krivičnih dela iz ove glave,naročito članova 289. i 297,pa se njima ne može dati umanjen značaj njihovim definisanjem u sporednom zakonodavstvu,dok se u odnosu na norme,koje spadaju u krivična dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine,glava dvadeset i šest izdvaja time što ima specifičan objekat tj. bezbednost ljudi i imovine samo u okviru javnog saobraćaja.
Prevencija saobraćajnih delikata može se izvršiti na dva načina : putem mera koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja i preko mera koje utiču na čoveka kao savesnog učesnika u saobraćaju.Mere koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja predstavljaju materijalno uređivanje kretanja vozila kao fizičke pojave,dok su mere koje utiču na čoveka društveno regulisane,jer imaju karakter društvene pojave.Da bi se postiglo zadovoljavajuće stanje u javnom saobraćaju neophodno je da se eventualni nedostaci u okviru jednih mera nadomeste drugim merama.U takvoj situaciji se našlo i naše zakonodavstvo prilikom definisanja normi u glavi dvadeset šest,jer je imalo kao zadatak da putem pravnih normi nadoknadi nedostatak materijalnih sredstava koja bi poboljšala stanje saobražajne infrastrukture i samih vozila.Međutim,bez obzira na materijalno stanje javnog saobraćaja i njegove nedostatke,primarni zadatak pravnih normi je delovanje na društvene faktore,u ovom slučaju na svest učesnika u saobraćaju,čime bi se smanjio broj saobraćajnih delikata tj. ljudskog faktora kao uzroka saobraćajnih nesreća.
Stanje u sudskoj praksi,iako pokazuje veliku zastupljenost krivičnih dela ugrožavanja javnog saobraćaja,ustvari ne oslikava realno stanje o kršenju saobraćajnih propisa u našoj državi.Razlog tome je što određeni saobraćajni delikti koji za posledicu imaju imovinsku štetu manjeg obima predstavljaju polje prekršajnog prava,a ne krivičnog,pa se iz uverenja da se ne radi o pravom kriminalitetu i da su ova krivična dela najčešće učinjena iz nehata,sastavljanjem netačnog zapisnika na mestu nesreće,učinilac goni samo za saobraćajni prekršaj,a ne krivično.
Većina krivničnih dela predstavlja kršenje propisa koji su definisani drugim zakonima ili podzakonskim aktima,pa je samim tim njihova radnja blanketnog karatkera.
Novi KZ-u u odnosu na OKZ i KZ RS ne unosi drastične promene,osim što objedinjuje bezbednost vazdušnog saobraćaja,koja je bila izdvojena u OKZ-u,sa bezbednostima u kopnenom i vodenom saobraćaju i predviđa pojedine promene u rasponu kazne zatvora za pojedine oblike krivičnih dela.



1 ULOGA I ZNAČAJ KONTROLE SAOBRAĆAJA

Kontrola saobraćaja treba da doprinese postizanju društvene discipline i pravilnom korišćenju uske površine koje je društvo namenilo za odvijanje saobraćaja.
Da bi shvatili ulogu i značaj kontrole saobraćaja moraju se sagledati svi elementi, sadržaji i specifičnosti koje se karakterišu sledećim:
 kontrola saobraćaja je veoma bogata raznovrsnim sadržajima i aktivnostima;
 usmerena je na veliki broj faktora bezbednosti saobraćaja (svim vrstama učesnika u saobraćaju, vozilima, putevima, a u određenoj meri i prirodnim faktorima, a ne samo prema jednom faktom);
 širokim spektrom aktivnosti stvara mnoštvo dodirnih tačaka u svim oblastima saobraćaja;
 kontrola je skupa mera i zahteva angažovanje velikog broja ljudi i skupe tehnike;
 mesto sprovođenja kontrole saobraćaja vezano je za same činioce saobraćajnog sistema Vozač-Vozilo-Put, te tako otkriva i druge uzročnike saobraćajnih nezgoda;
 vreme sprovođenja ove mere je permanentno odnosno može biti ukoliko se za to ima snage;
 metodologija sprovođenja kontrole je raznovrsna i složena zbog sprovođenja velikog broja različitih aktivnosti;
 efikasnost kontrole saobraćaja u velikoj meri zavisi od toga koliko su organi koji je sprovode stručni i obrazovani, a sa druge strane i disciplinovani u obavljanju ove delatnosti. U oceni efikasnosti kontrole saobraćaja takođe važan parametar predstavlja kvalitet i kvantitet u organizovanju sistema kontrole saobraćaja i to:
• kvalitet u smislu kontrole tačno određenih subjekata, planski odabranih u tačno određenom vremenskom periodu gde bi kontrola postigla svoju svrhu i cilj;
• kvantitet u organizovanju kontrole saobraćaja ima značajnu ulogu kako zbog velikog broja subjekata i objekata kojima je ona sprovodi, tako i zbog vremena trajanja kontrole koja je upravo srazmerna kvantitetu.
Iako se radi o prevashodno preventivnoj meri, zbog toga što ima ljudi koji nemaju dovoljan nivo znanja i kulture da poštuju društvene norme, slobode i prava drugih, kontrola saobraćaja ima i represivna obeležja.
Na kontrolu, njenu sadržinu i usmerenost, i posebno uslove u kojima se sprovodi, negativno se odražava zastarelost infrastrukture, nedosledna provera tehnike ispravnosti vozila kao i starost vozila u saobraćaju, propusti koji su posledica nefunkcionalnih mera i propisa u saobraćaju, nedovoljne i nepotpune, ljudi za učešće u saobraćaju itd.
Takođe postoji i niz drugih mera čiji koreni neefikasnosti leže u nedovoljnoj organizovanosti, pripremljenosti i sposobnosti društva da se udovolji zahtevima savremenog saobraćaja, a koji su uočljivi tek pri kvalitetnom sprovođenju kontrole saobraćaja.
Razvoj saobraćaja dovodi do usložnjavanja zadataka i potrebe šireg angažovanja u okviru kontrole saobraćaja. Stoga na ovim poslovima neophodno je angažovanje visokoobrazovanih i stručnih kadrova .

1.1 Aktivnosti i mere koje se neposredno sprovode kroz kontrolu
Iz veoma velikog sadržaja jedan broj mera i aktivnosti kroz kontrolu saobraćaja sprovodi se neposredno i potpuno. Efekti po bezbednost saobraćaja ovog dela sadržaja i aktivnosti, pre svega, zavise od same kontrole, njenog pravilnog sadržajnog, vremenskog i prostornog usmeravanja na pojave i ponašanja zbog kojih najčešće nastaju saobraćajne nezgode. U ovaj deo sadržaja kontrole između ostalog spada:
 preduzimanje mera radi sprečavanja nezgoda;
 nadzor nad poštovanjem propisa od strane učesnika u saobraćaju;
 kontrola vozila (isprava i tehnička ispravnost);
 kontrola vozača (vozačka dozvola, psihofizička sposobnost za upravljanje vozilom);
 sprečavanje prekršaja;
 otkrivanje prekršaja;
 vršenje uviđaja;
 preduzimanje raznih aktivnosti radi obezbeđenja urednog i bezbednog odvijanja saobraćaja;
 obezbeđenje prevoza opasnih materija;
 obezbeđenje vanrednih prevoza.

1.2 Zavisnost efekata drugih mera od kontrole saobraćaja
Da bi efekti kontrole saobraćaja bili veći neophodno je nastojati da se kroz kontrolu stave najopasnija ponašanja učesnika u saobraćaju. Struktura otkrivenih prekršaja trebalo bi više da odgovara strukturi grešaka-ponašanja zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode.
Na primer: kontrolišući samo brzinu kretanja vozila na našim putevima zanemaruje se starost i dotrajalost, tehnička ispravnost vozila [5].
Tabela 1. Odnos represije i ponašanja zbog kojih nastaju nezgode.
GREŠKE UZROCI U strukturi saobraćaja U strukturi kažnjenih Kaznina jednu nezgodu
broj % broj %

Upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola 2784 14,8 16132 12,5 5,8
Nepropisno i nedozvoljeno preticanje 1245 6,62 2164 1,7 1,7
Neispravni uređaji i oprema na vozilu 132 0,7 10559 8,2 80,3
Ostale greške 14635 77,9 10018 4 77,6 6,8
UKUPNO 18796 100 12907 9 100 6,9

Iz tabele 10 se vidi daje struktura ponašanja koja su stavljena pod udar društvene represije nepovoljna (sama činjenica da se prekršaji detaljnije ne evidentiraju po strukturi govori da se o ovome ne vodi dovoljno računa).
Za jednu nezgodu koja nastaje zbog nepropisnog preticanja kažnjeno je prosečno 1,7 lica, dok na jednu nezgodu koja nastaje zbog neispravnosti na vozilu kažnjeno je prosečno 80,3 lica [5].
Dozvoliti da nezgode nastaju zbog jednih a kažnjavati zbog drugih ponašanja ne umanjuje samo efekte kontrole nego predstavlja i zloupotrebu moći od strane onih koji su ovlašćeni da ovu meru sprovode.

1.3 Organizacija i funkcionisanje kontrole bezbednosti saobraćaja
Organizacija ima za cilj da, sa stručnog aspekta, preporuči najbolji oblik organizacije poslova kontrole svih činioca vezanih za bezbednost saobraćaja, način izbora kadrova, i njihovo stručno izgrađivanje i usavršavanje, planiranje, efikasno vršenje poslova kao i da predloži kriterijume za utvrđivanje brojnog stanja ljudstva potrebnog za obavljanje ove delatnosti [5].
Osnovni pristup koji karakteriše postupke pri radu u okviru delatnosti kontrole bezbednosti saobraćaja može se podeliti na sledeće faze:

 Praćenje stanja bezbednosti saobraćaja, analiza podataka o saobraćajnim nezgodama, ugrožavanje bezbednosti saobraćaja;
 Selekcija, obrada i analiza relevantnih podataka (informacija i činjenica);
 Projektovanje mera i aktivnosti;
 Organizacija intenzitet i obim kontrole bezbednosti saobraćaja;
 Realizacija odabranih mera i aktivnosti;
 Praćenje efekata sprovedenih mera.

Sadržaj
1 ULOGA I ZNAČAJ KONTROLE SAOBRAĆAJA 2
1.1 Aktivnosti i mere koje se neposredno sprovode kroz kontrolu 3
1.2 Zavisnost efekata drugih mera od kontrole saobraćaja 3
1.3 Organizacija i funkcionisanje kontrole bezbednosti saobraćaja 3
1.3.1 Praćenje stanja bezbednosti saobraćaja, analiza podataka o ugrožavanju bezbednosti saobraćaja 3
1.3.2 Selekcija, obrada i analiza relevantnih podataka 3
1.3.3 Projektovanje optimalnih mera i aktivnosti 3
1.3.4 Organizacija, intenzitet i obim kontrole bezbednosti saobraćaja 3
1.4 Realizacija odabranih mera i aktivnosti 3
1.5 Praćenje efekata sprovedenih mera 3
2 METODIKA I TAKTIKA OBAVLJANJA KONTROLE VOZILA U SAOBRAĆAJU 3
2.1 Planiranje kontrole 3
2.2 Izbor mesta za zaustavljanje vozila 3
2.3 Postupak pri zaustavljanju vozila 3
2.4 Organizacija stalne i sistemske kontrole i raspored službe 3
2.4.1 Kontrola tehničke ispravnosti vozila u okviru redovne kontrole saobraćaja 3
2.4.2 Kontrola tehničke ispravnosti vozila koje vrše specijalizovane ekipe policije 3
2.4.3 Kontrola tehničke ispravnosti vozila u saradnji sa centrima za tehnički pregled vozila 3
2.5 Postupak s neispravnim ili nepropisno opterećenim vozilima 3
2.6 Unutrašnja kontrola u preduzećima 3
2.6.1 Organizacija i sadržaj unutrašnje kontrole u transportnim preduzećima 3
2.6.2 Vrste kontrole koja se sprovodi u transportnim organizacijama 3
2.6.3 Način i ciljevi sprovođenja pojedinih kontrola 3
2.7 Primena savremenog informacionog sistema u kontroli bezbednosti saobraćaja 3
2.8 Predlog ostalih mera za unapređenje bezbednosti saobraćaja 3
2.9 Predlog ostalih mera bezbednosti saobraćaja 3
3 ZAKLJUČAK 3
4 LITERATURA 3


Referentni URL