18-04-2010, 01:00 PM
Uvod
Kretanje ljudi, roba i informacija je bez sumnje jedna od osnovnih komponenata ljudskog društva. Ekonomski procesi koji se odvijaju u savremenom društvu praćeni su značajnim porastom mobilnosti. Ovaj trend je prisutan još iz vremena industtrijske revolucije, ali je značajno ubrzan u drugoj polovini 20. veka. Ljudsko društvo se danas oslanja na transportne sisteme koji podržavaju odvijanje širokog spektra ljudskih aktivnosti izmedju ostalih razmenu dobara obezbedjivanja energije itd. Transportni sistemi se razvijaju kao odgovor na sve veće potrebe za mobilnošću i predstavljaju podršku ekonomskom razvoju, kao i važan faktor globalne ekonomije.
Transportna geografija je pod-disciplnina geografije koja se bavi kretanjem robe ljudi i informacija u kontekstu odnosa između saobraćajnih sistema i prostora. Ona povezuje ograničenja i karakteristike prostora sa atributima kretanja (polazna i krajnja tačka, udaljenost, način i svrha kretanja).
"Idealan vid transporta bi bio onaj koji bi imao neograničene kapacitete i ivek bio dostupan. On bi vladao prostorom. To naravno nije slučaj. Prostor u smislu okruženja u kome saobraćaj funkcioniše je ograničavajući faktor. Sam transport je ekonomska aktivnost za izraženim specifičnostima u odnosu na ostale delatnosti. On trguje prostorom i vremenom i to za novac."
1. Oblast transportne geografije
Jedan od osnovnih atributa ove naučne dicipline je njena multidisciplinarnost. Transportna geografija se zasniva na tri centralna koncepta:
• Transportne mreže. Razmatraju prostornu strukturu (ili razmeštaj) i organizaciju transportne infrastrukture i terminala.
• Transportni zahtev. Razmatra prostorni zahtev za transportnom uslugom kao i vid transporta kojim se obavlja prevoz (prenos).
• Transportni sistemi. Razmatraju kompleksne veze izmedju mreža, zahteva i prostora.
U osnovi postoji 12 ključnih koncepata vezanih za transportnu geografiju, pričemu transportne mreže, transportni čvorovi i transportni zahtevi predstavljaju jezgro.(Ilustracija br. 3). Ova tri faktora su su usko vezana za ekonomsku, političku, istorijsku i društvenu geografiju. I drugi koncepti, kao što su regionalno planiranje, informacioni sistemi, operciona istraživanja i teorija lokacijskih problema, se često koriste u okviru transportne geografije i predstavljaju važne alate i metode za prostornu analizu transporta. Na širem nivou postoje veze sa nekoliko velikih polja nauke kao što su prirodne nauke, matematika i ekonomija. Samim tim, transportna geografija kao i sama geografija predstavlja mesto ukrštanja više različitih koncepata i metoda koji su se inicijalno razvijali izvan ove discipline, ali mesto susreta nalaze u različitim problemima transportne geografije.
Preseci trouglova (na slici br. 1) su mesta ukraštanja tri koncepta i definišu osnovno polje istraživanja. Na primer, ukoliko je potrebno analizirati transportne terminale, ovaj problembi bio na preseku transportnih mreža, čvorova i zahteva. Transportni terminal, s obzirom da predstavlja deo infrastrukture transportne mreže i zadovoljava zahteve od na polaznoj i odredišnoj tački transporta. Kompleksniji problemi zahtevaju širu analizu. Na primer, analiza uticaja životne sredine zahteva "princip trougla" koji podrazuneva ukrštanje sudija životne sredine, transportnih sistema i prostorne statistike i modela.
Ilistracija br. 4 nije sveobuhvatan prikaz svih polja transportne geografije, ali daje približan prikaz relevantnih občasti i njihovih veza.
![[Slika: 70154309.jpg]](http://img35.imageshack.us/img35/3323/70154309.jpg)
Slika br. 1 : Polja transportne geografije (Izvor: P. Haggett (2001) Geography: A Modern Synthesis, 4th Edition, New York: Prentice Hall.)
U proučavanju transportne geografije koriste se koncepti i metode koje su razvijene u okviru drugih disciplina kao što su ekonomija, matematika, planiranje i demografija. Na primer, prostorna struktura (razmeštaj) transportnih mreža može se analizirati uz pomoć teorije grafova.
Suočavajući se sa različitim dimenzijama polja istraživanja postavlja se pitanje šta je uloga transportne geografije, odnosno inženjera koji se bave ovom oblašću. U osnovi svega bi bilo povezivanje nekoliko ili svih dimenzija u sistemsko polje istraživanja sa naglaskom na prostorno sagledavanje. U tom smislu najrelevantniji su sledeći pojmovi:
• Lokacija. Lokacija odredjuje početnu i odredišnu tačku, razdaljinu, pa čak i mogućnost realizacije prevoza.
• Obim.(Scale) Kretanja koja nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti se razlikuju po svojoj prirodi. Ona mogu biti regionalnog karaktera a mogu i da pokrivaju nekoliko različitih delova sveta.
• Prostorna struktura. PREVOD
2. Prostorni aspekt transporta
Za transportnu jedinicu (bili da je u pitanju jedinica tereta, putnik ili informacija) koja treba da se transportuje od mesta A do mesta B, mora se uzeti u obzir frikcija prostora. Prostorna ograničenja kao što su udaljenost, fizičko-geografski uslovi, administrativni uslovi imaju uticaj na kretanje s obzirom da upravo oni definišu frikciju prostora. Uobičajeno je, mada nije pravilo, da troškovi transporta rastu proporcionalno sa udaljenošću. Ukoliko su troškovi isuviše visoki, transport se ne može tretirati kao ekonomski opravdan.
Postoji posledična granica posle koje transport nije ekonomski opravdan, koja varira zavisno od vida transporta. Dodatno, mora postojati odgovarajuća infrastruktura kao podrška. Različiti vidovi transporta imaju i različita prostorna ograničenja. Na primer (slika br.2), za neko vreme pešak može preći razdaljinu D(P), biciklista D(B), a vozač automobila D(A).
Prema tome svrha transporta je osvajanje prostora i prevazilaženje ograničenja koje taj prostor nameće, što je okarakterisano mnoštvom fizičkih i društvenih prepreka kao što su vreme, udaljenost, administrativne granice (zakoni, tarife), topografija... S obzirom da su ovi faktori u svojevrsnom sukobu, njihovo pomirenje zahteva izuzetan profesionalni napor. Cilj transporta je da transformiše geografske atribute ljudi, tereta i informacija, od polazišta do odredišta, dodeljujući im dodatnu vrednost.
Kretanje ljudi, roba i informacija je bez sumnje jedna od osnovnih komponenata ljudskog društva. Ekonomski procesi koji se odvijaju u savremenom društvu praćeni su značajnim porastom mobilnosti. Ovaj trend je prisutan još iz vremena industtrijske revolucije, ali je značajno ubrzan u drugoj polovini 20. veka. Ljudsko društvo se danas oslanja na transportne sisteme koji podržavaju odvijanje širokog spektra ljudskih aktivnosti izmedju ostalih razmenu dobara obezbedjivanja energije itd. Transportni sistemi se razvijaju kao odgovor na sve veće potrebe za mobilnošću i predstavljaju podršku ekonomskom razvoju, kao i važan faktor globalne ekonomije.
Transportna geografija je pod-disciplnina geografije koja se bavi kretanjem robe ljudi i informacija u kontekstu odnosa između saobraćajnih sistema i prostora. Ona povezuje ograničenja i karakteristike prostora sa atributima kretanja (polazna i krajnja tačka, udaljenost, način i svrha kretanja).
"Idealan vid transporta bi bio onaj koji bi imao neograničene kapacitete i ivek bio dostupan. On bi vladao prostorom. To naravno nije slučaj. Prostor u smislu okruženja u kome saobraćaj funkcioniše je ograničavajući faktor. Sam transport je ekonomska aktivnost za izraženim specifičnostima u odnosu na ostale delatnosti. On trguje prostorom i vremenom i to za novac."
1. Oblast transportne geografije
Jedan od osnovnih atributa ove naučne dicipline je njena multidisciplinarnost. Transportna geografija se zasniva na tri centralna koncepta:
• Transportne mreže. Razmatraju prostornu strukturu (ili razmeštaj) i organizaciju transportne infrastrukture i terminala.
• Transportni zahtev. Razmatra prostorni zahtev za transportnom uslugom kao i vid transporta kojim se obavlja prevoz (prenos).
• Transportni sistemi. Razmatraju kompleksne veze izmedju mreža, zahteva i prostora.
U osnovi postoji 12 ključnih koncepata vezanih za transportnu geografiju, pričemu transportne mreže, transportni čvorovi i transportni zahtevi predstavljaju jezgro.(Ilustracija br. 3). Ova tri faktora su su usko vezana za ekonomsku, političku, istorijsku i društvenu geografiju. I drugi koncepti, kao što su regionalno planiranje, informacioni sistemi, operciona istraživanja i teorija lokacijskih problema, se često koriste u okviru transportne geografije i predstavljaju važne alate i metode za prostornu analizu transporta. Na širem nivou postoje veze sa nekoliko velikih polja nauke kao što su prirodne nauke, matematika i ekonomija. Samim tim, transportna geografija kao i sama geografija predstavlja mesto ukrštanja više različitih koncepata i metoda koji su se inicijalno razvijali izvan ove discipline, ali mesto susreta nalaze u različitim problemima transportne geografije.
Preseci trouglova (na slici br. 1) su mesta ukraštanja tri koncepta i definišu osnovno polje istraživanja. Na primer, ukoliko je potrebno analizirati transportne terminale, ovaj problembi bio na preseku transportnih mreža, čvorova i zahteva. Transportni terminal, s obzirom da predstavlja deo infrastrukture transportne mreže i zadovoljava zahteve od na polaznoj i odredišnoj tački transporta. Kompleksniji problemi zahtevaju širu analizu. Na primer, analiza uticaja životne sredine zahteva "princip trougla" koji podrazuneva ukrštanje sudija životne sredine, transportnih sistema i prostorne statistike i modela.
Ilistracija br. 4 nije sveobuhvatan prikaz svih polja transportne geografije, ali daje približan prikaz relevantnih občasti i njihovih veza.
Slika br. 1 : Polja transportne geografije (Izvor: P. Haggett (2001) Geography: A Modern Synthesis, 4th Edition, New York: Prentice Hall.)
U proučavanju transportne geografije koriste se koncepti i metode koje su razvijene u okviru drugih disciplina kao što su ekonomija, matematika, planiranje i demografija. Na primer, prostorna struktura (razmeštaj) transportnih mreža može se analizirati uz pomoć teorije grafova.
Suočavajući se sa različitim dimenzijama polja istraživanja postavlja se pitanje šta je uloga transportne geografije, odnosno inženjera koji se bave ovom oblašću. U osnovi svega bi bilo povezivanje nekoliko ili svih dimenzija u sistemsko polje istraživanja sa naglaskom na prostorno sagledavanje. U tom smislu najrelevantniji su sledeći pojmovi:
• Lokacija. Lokacija odredjuje početnu i odredišnu tačku, razdaljinu, pa čak i mogućnost realizacije prevoza.
• Obim.(Scale) Kretanja koja nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti se razlikuju po svojoj prirodi. Ona mogu biti regionalnog karaktera a mogu i da pokrivaju nekoliko različitih delova sveta.
• Prostorna struktura. PREVOD
2. Prostorni aspekt transporta
Za transportnu jedinicu (bili da je u pitanju jedinica tereta, putnik ili informacija) koja treba da se transportuje od mesta A do mesta B, mora se uzeti u obzir frikcija prostora. Prostorna ograničenja kao što su udaljenost, fizičko-geografski uslovi, administrativni uslovi imaju uticaj na kretanje s obzirom da upravo oni definišu frikciju prostora. Uobičajeno je, mada nije pravilo, da troškovi transporta rastu proporcionalno sa udaljenošću. Ukoliko su troškovi isuviše visoki, transport se ne može tretirati kao ekonomski opravdan.
Postoji posledična granica posle koje transport nije ekonomski opravdan, koja varira zavisno od vida transporta. Dodatno, mora postojati odgovarajuća infrastruktura kao podrška. Različiti vidovi transporta imaju i različita prostorna ograničenja. Na primer (slika br.2), za neko vreme pešak može preći razdaljinu D(P), biciklista D(B), a vozač automobila D(A).
Prema tome svrha transporta je osvajanje prostora i prevazilaženje ograničenja koje taj prostor nameće, što je okarakterisano mnoštvom fizičkih i društvenih prepreka kao što su vreme, udaljenost, administrativne granice (zakoni, tarife), topografija... S obzirom da su ovi faktori u svojevrsnom sukobu, njihovo pomirenje zahteva izuzetan profesionalni napor. Cilj transporta je da transformiše geografske atribute ljudi, tereta i informacija, od polazišta do odredišta, dodeljujući im dodatnu vrednost.