18-04-2010, 11:33 AM
SADRZAJ
Moralnost-psihicka funkcija coveka I psihologija morala
A. MORALNO RASUDJIVANJE
1. Forma moralnog rasudjivanja
2. Sadrzaj moralnog rasudjivanja
B. MORALNO PONASANJE
Poremecaji moralnosti
A) POREMECAJI MORALNOG RASUDJIVANJA
1. Nezrelo moralno rasudjivanje
2. Bezosecajno moralno rasudjivanje
B) POREMECAJ MORALNOG DELANJA (PONASANJE)
Svest
Inteligencija ili razum
Nagoni
Emocije (osecanja)
Volja
Osecanje duznosti
PSIHOLOGIJA MORALA
Superego (nad Ja svest)
Moralnost-psihicka funkcija coveka i psihologija morala
Moralnost-Moralnost kao psihicka funkcija je sposobnost coveka da sam sebi izrice
norme kojih sei pridrzava i da sam sebe kaznjava za nepridrzavanje tih normi. Instanca u covekovoj licnosti nadlezna za realizaciju moralnosti je Superego .Oruzje superego je griza savesti kojom jedinka zabranjuje i kaznjava odredjeno ponasanje.Medjutim Superego ima i funkciju da pohvaljuje i nagradjuje pozitivno i prihvatljivo ponasanje i formiranje vrlina,jer on daje uputstva “kako valja nesto ciniti’.Moralnost se sastoji iz moralnog rasudjivanja i moralnog ponasanja.
A.MORALNO RASUDJIVANJE podrazumeva misaoni proces pomocu koga se donose odredjeni moralni sudovi,moralne odluke ili moralni zakljucci.Da bi neki sud,odluka ili zakljucak bili moralni moraju da se odnose na moralnu situaciju ili moralnu dilemu,a ova je u vezi sa socijalnim odnosima i tice se ocene dobro ili rdjavo,odnosno ispravno ili neispravno.Moralna situacija uvek iskljucuje medjuljudske odnose i implikuje odredjeno moralno misaono opredeljenje.U moralnoj situaciji ili dilemi zahteva se primena odgovarajuce moralne norme,a osoba treba da je svesna tog zahteva.U moralnom misljenju vaznu ulogu igraju moralni principi kao sto su:pravda,uzvratnost,covekoljublje i td.Moralno rasudjivanje moze da se podeli na formu i sadrzaj.
1.Forma moralnog rasudjivanja- podrazumeva nacin na koji se donosi neki moralni sud,motive koje jedinka ukljucuje prilikom analize odredjene mpralne situacije i pomocu kojih se opredeljuje za odredjeni moralni sud.Postoje dva oblika zrelog moralnog rasudjivanja tj.dve zrele orijentacije u procesu moralnog rasudjivanja koje usmeravaju jedinku u pravcu donosenja neke moralne odluke.To su: rasudjivanje vodjeno emocijama i kognitivna orijentacija vodjena internalizovanim principima.
a)Rasudjivanje vodjeno emocijama. Ovaj model rasudjivanja podrazumeva da jedinka ima: a}- razvijenu skalu emocija koja su od znacaja za moralnost: saosecanje, prastanje, empatski potencijal, altruisticki potencijal, solidarnost. Pokazuje da se osoba opredeljuje vise “srcem”, narocito ukazuje na: b}-posedovanje sposobnosti za unutrasnju sankciju u vidu grize savesti, odnosno osecanje krivice{bez koje nema zrele moralnosti}.
b}Kognitivna orijentacija vodjena internalizovanim principima. Ovo je procenjivanje vodjeno pre svega uvazavanjem i prihvatanjem opstih moralnih principa.Ovaj tip rasudjivanja je odredjen prema licnom osecanju duznosti i dostojanstva i pokazuje nezavisnost od psihosocijalnih sila uticaja {autonomija}.
2Sadrzaj moralnog rasudjivanja {vrednosni sistem} oznacava da se jedinka opredeljuje za jednu ili drugu moralnu vrednost u odredjenoj moralnoj situaciji. To je zapravo ocena da je nesto ispravno sa aspekta moralnosti za doticnu osobu tj. U skladu je sa njenim moralnim shvatanjima i njenim vrednosnim sistemom, odnosno ocena da je nesto neispravno za odredjeni moralni subject {tzv. Subjektivni sud vrednosti}.Sadrzaj moralnog suda je uvek neka vrednost ili vrednosti kojima covek tezi, a u konacnom izvodjenju to je “vrhovno dobro” kojem covek tezi i zbog kojeg i postavlja pravila kojih se tako cvrsto drzi {tzv. cilj zivljenja}.
Forma i sadrzaj moralnog rasudjivanja se stalno preplicu u svakodnevnom zivotu i u konkretnim situacijama, jer sadrzaj odredjuje da li je jedna situacija uopste moralna ili nije, da li dilema u kojoj se subjekt nalazi predstavlja zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilemu, npr. Tehnicka.Forma i sadrzaj moralnog rasudjivanja se stalno preplicu u svakodnevnom zivotu i u konkretnim situacijama,jer sadrzaj odredjuje da li je jedna situacija uopste moralna ili nije,da li dilemma u kojoj se subject nalazi predstavlja zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilemu npr.tehnicku(da li kupiti ovaj ili onaj automobile).
B.MORALNO PONASANJE (sinonimi:moralna radnja,moralni akt,moralno delanje) je svaka akcija jedinke koja je regulisana moralnim normama.Pri tom je znacajno da je to “slobodna,samostalna,samobitna,samoprocenjivana i samoupravljana aktivnost volje koja moralnu procenu (dobra ili zla) realizuje u spoljasnjim radnjama”.Ima zivotnih situacija u kojima se od jedinke zahteva da trenutno donosi odluke i da krece u akciju,pa otuda i misljenje da je jedna od imanentnih karakteristika moralnosti-trenutnost.
Moralnost je jedna od najintrojektovanijih (najpounutrasnjenijih)psihickih funkcija.Retko se desavaju unutrasnje moralne revolucije,sto znaci da se sadrzaj razvijene i zrele moralnosti,jednom formiran i usvojen,sporo (i retko!)menja.Kod vecine ljudi postoji jaka inercija moralnih ubedjenja koje su obicno postojana i koja se lako ne menjaju
Moralnost-psihicka funkcija coveka I psihologija morala
A. MORALNO RASUDJIVANJE
1. Forma moralnog rasudjivanja
2. Sadrzaj moralnog rasudjivanja
B. MORALNO PONASANJE
Poremecaji moralnosti
A) POREMECAJI MORALNOG RASUDJIVANJA
1. Nezrelo moralno rasudjivanje
2. Bezosecajno moralno rasudjivanje
B) POREMECAJ MORALNOG DELANJA (PONASANJE)
Svest
Inteligencija ili razum
Nagoni
Emocije (osecanja)
Volja
Osecanje duznosti
PSIHOLOGIJA MORALA
Superego (nad Ja svest)
Moralnost-psihicka funkcija coveka i psihologija morala
Errare humanum est.
Gresiti je ljudski.
Ciceron
Gresiti je ljudski.
Ciceron
Moralnost-Moralnost kao psihicka funkcija je sposobnost coveka da sam sebi izrice
norme kojih sei pridrzava i da sam sebe kaznjava za nepridrzavanje tih normi. Instanca u covekovoj licnosti nadlezna za realizaciju moralnosti je Superego .Oruzje superego je griza savesti kojom jedinka zabranjuje i kaznjava odredjeno ponasanje.Medjutim Superego ima i funkciju da pohvaljuje i nagradjuje pozitivno i prihvatljivo ponasanje i formiranje vrlina,jer on daje uputstva “kako valja nesto ciniti’.Moralnost se sastoji iz moralnog rasudjivanja i moralnog ponasanja.
A.MORALNO RASUDJIVANJE podrazumeva misaoni proces pomocu koga se donose odredjeni moralni sudovi,moralne odluke ili moralni zakljucci.Da bi neki sud,odluka ili zakljucak bili moralni moraju da se odnose na moralnu situaciju ili moralnu dilemu,a ova je u vezi sa socijalnim odnosima i tice se ocene dobro ili rdjavo,odnosno ispravno ili neispravno.Moralna situacija uvek iskljucuje medjuljudske odnose i implikuje odredjeno moralno misaono opredeljenje.U moralnoj situaciji ili dilemi zahteva se primena odgovarajuce moralne norme,a osoba treba da je svesna tog zahteva.U moralnom misljenju vaznu ulogu igraju moralni principi kao sto su:pravda,uzvratnost,covekoljublje i td.Moralno rasudjivanje moze da se podeli na formu i sadrzaj.
1.Forma moralnog rasudjivanja- podrazumeva nacin na koji se donosi neki moralni sud,motive koje jedinka ukljucuje prilikom analize odredjene mpralne situacije i pomocu kojih se opredeljuje za odredjeni moralni sud.Postoje dva oblika zrelog moralnog rasudjivanja tj.dve zrele orijentacije u procesu moralnog rasudjivanja koje usmeravaju jedinku u pravcu donosenja neke moralne odluke.To su: rasudjivanje vodjeno emocijama i kognitivna orijentacija vodjena internalizovanim principima.
a)Rasudjivanje vodjeno emocijama. Ovaj model rasudjivanja podrazumeva da jedinka ima: a}- razvijenu skalu emocija koja su od znacaja za moralnost: saosecanje, prastanje, empatski potencijal, altruisticki potencijal, solidarnost. Pokazuje da se osoba opredeljuje vise “srcem”, narocito ukazuje na: b}-posedovanje sposobnosti za unutrasnju sankciju u vidu grize savesti, odnosno osecanje krivice{bez koje nema zrele moralnosti}.
b}Kognitivna orijentacija vodjena internalizovanim principima. Ovo je procenjivanje vodjeno pre svega uvazavanjem i prihvatanjem opstih moralnih principa.Ovaj tip rasudjivanja je odredjen prema licnom osecanju duznosti i dostojanstva i pokazuje nezavisnost od psihosocijalnih sila uticaja {autonomija}.
2Sadrzaj moralnog rasudjivanja {vrednosni sistem} oznacava da se jedinka opredeljuje za jednu ili drugu moralnu vrednost u odredjenoj moralnoj situaciji. To je zapravo ocena da je nesto ispravno sa aspekta moralnosti za doticnu osobu tj. U skladu je sa njenim moralnim shvatanjima i njenim vrednosnim sistemom, odnosno ocena da je nesto neispravno za odredjeni moralni subject {tzv. Subjektivni sud vrednosti}.Sadrzaj moralnog suda je uvek neka vrednost ili vrednosti kojima covek tezi, a u konacnom izvodjenju to je “vrhovno dobro” kojem covek tezi i zbog kojeg i postavlja pravila kojih se tako cvrsto drzi {tzv. cilj zivljenja}.
Forma i sadrzaj moralnog rasudjivanja se stalno preplicu u svakodnevnom zivotu i u konkretnim situacijama, jer sadrzaj odredjuje da li je jedna situacija uopste moralna ili nije, da li dilema u kojoj se subjekt nalazi predstavlja zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilemu, npr. Tehnicka.Forma i sadrzaj moralnog rasudjivanja se stalno preplicu u svakodnevnom zivotu i u konkretnim situacijama,jer sadrzaj odredjuje da li je jedna situacija uopste moralna ili nije,da li dilemma u kojoj se subject nalazi predstavlja zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilemu npr.tehnicku(da li kupiti ovaj ili onaj automobile).
B.MORALNO PONASANJE (sinonimi:moralna radnja,moralni akt,moralno delanje) je svaka akcija jedinke koja je regulisana moralnim normama.Pri tom je znacajno da je to “slobodna,samostalna,samobitna,samoprocenjivana i samoupravljana aktivnost volje koja moralnu procenu (dobra ili zla) realizuje u spoljasnjim radnjama”.Ima zivotnih situacija u kojima se od jedinke zahteva da trenutno donosi odluke i da krece u akciju,pa otuda i misljenje da je jedna od imanentnih karakteristika moralnosti-trenutnost.
Moralnost je jedna od najintrojektovanijih (najpounutrasnjenijih)psihickih funkcija.Retko se desavaju unutrasnje moralne revolucije,sto znaci da se sadrzaj razvijene i zrele moralnosti,jednom formiran i usvojen,sporo (i retko!)menja.Kod vecine ljudi postoji jaka inercija moralnih ubedjenja koje su obicno postojana i koja se lako ne menjaju