21-08-2011, 07:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Девету књигу Сабраних дела Иве Андрића (издање 1964. године) сачињавају приповетке под заједничким називом „Деца“. То су приповетке у којима су главни јунаци деца, али деца о чијим играма, доживљајима, слутњама и немирима не говори неко ко је близак њиховом дечијем сензибилитету, већ неко ко је давно био дете и сада се сећа детињства и промишља, сећајући се, о детињству уопште.
Иво Андрић није могао мимоићи децу и свет детињства као полазиште животних стаза. творац широког и богатог дела, психолог изванредне тананости, умео је да осети изразе и трептаје дечје душе, дечје радости и дечје неме и невидљиве болове. Зато је међу првима приповедао о деци као великим страдалницима, суочавао их са опором истином и немилим дешавањима у његовој психи.
Писац нуди слику детињства као тешку азбуку живота, пуног забрана и препрека, понижења и казни. слика озбиљан и груб дечји свет, какв је и свет одраслих. младост није поље среће, већ посно и голотрбо живљење – доба од којег се човек никада не излечи и не ослободи.
Његово дело није затворено за дечју игру, смех и све привилегије које младост има. Свестан жеђи младих за слободом, нередом и масакром, слика дечурлију која се, као и остали докони свет, забавља посматрајући циркуске атракције, или ходање по каменој огради вишеградске ћуприје; слика децу која пресретају вашарске скитнице, бедне и сакате залутале у касаби – која су увек тамо где се нешто необично дешава. види их у крађи и како, из освете и обести, сакривена у грмљу, ножевима пресецају бале памука трговачких каравана, па поиспадани памук по грању и грмљу уског пута, купе у котарице; посматра их како касне за школу у очекивању да се из шупљине каменог моста појави Арапин што не да моста Дрини. Сликао је њихову склоност ка тучи и несташлуцима; игра и забава су неотуђиви елементи његовог универзума...
Садржај
1 УВОД 2
2 Циклус приповедака о деци 3
3 ЗАКЉУЧАК 9
4 ЛИТЕРАТУРА 10
Девету књигу Сабраних дела Иве Андрића (издање 1964. године) сачињавају приповетке под заједничким називом „Деца“. То су приповетке у којима су главни јунаци деца, али деца о чијим играма, доживљајима, слутњама и немирима не говори неко ко је близак њиховом дечијем сензибилитету, већ неко ко је давно био дете и сада се сећа детињства и промишља, сећајући се, о детињству уопште.
Иво Андрић није могао мимоићи децу и свет детињства као полазиште животних стаза. творац широког и богатог дела, психолог изванредне тананости, умео је да осети изразе и трептаје дечје душе, дечје радости и дечје неме и невидљиве болове. Зато је међу првима приповедао о деци као великим страдалницима, суочавао их са опором истином и немилим дешавањима у његовој психи.
Писац нуди слику детињства као тешку азбуку живота, пуног забрана и препрека, понижења и казни. слика озбиљан и груб дечји свет, какв је и свет одраслих. младост није поље среће, већ посно и голотрбо живљење – доба од којег се човек никада не излечи и не ослободи.
Његово дело није затворено за дечју игру, смех и све привилегије које младост има. Свестан жеђи младих за слободом, нередом и масакром, слика дечурлију која се, као и остали докони свет, забавља посматрајући циркуске атракције, или ходање по каменој огради вишеградске ћуприје; слика децу која пресретају вашарске скитнице, бедне и сакате залутале у касаби – која су увек тамо где се нешто необично дешава. види их у крађи и како, из освете и обести, сакривена у грмљу, ножевима пресецају бале памука трговачких каравана, па поиспадани памук по грању и грмљу уског пута, купе у котарице; посматра их како касне за школу у очекивању да се из шупљине каменог моста појави Арапин што не да моста Дрини. Сликао је њихову склоност ка тучи и несташлуцима; игра и забава су неотуђиви елементи његовог универзума...
Садржај
1 УВОД 2
2 Циклус приповедака о деци 3
3 ЗАКЉУЧАК 9
4 ЛИТЕРАТУРА 10