21-08-2011, 07:29 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Srbija je jedna od prvih zemalja u Evropi koja je videla filmsku predstavu, i prva na Balkanu koja je dočekala veliki jubilej, sto godina svoje kinematografije. Međutim, taj jubilej, srpski film dočekuje kao najveći tranzicioni gubitnik u našoj kulturi. Problem je to što smo ostali bez bioskopa, producentskih i distributerskih kuća, mnogih filmskih zanimanja. A najtragičnija je, svakako, situacija sa bioskopima. Bez njih, ozbiljno je pitanje daljeg opstanka kinematografije, jer snimiti film da bi on bio prikazan na nekom od festivala i na televiziji, prilično je skup poduhvat.
Kao što gradovi brinu o svom muzeju, biblioteci, isto tako treba da preuzmu brigu i o jednom bioskopu. Sale postoje, postoje i ljudi koji znaju da projektuju filmove, samo treba inicijativa da se stvori mreža od nekoliko desetina bioskopa. Tako bi postojala mogućnost i da se uvozimo filmove, a najverovatnije da bi u ovom času deo posla podrazumevao digitalizaciju mreže, što nije jeftino. Ali ovako, bez bioskopa, sve je mnogo skuplje. Posebno u manjim gradovima, publika je davno izgubila naviku odlaženja u bioskop, zato što je tehnika u bioskopima davo prevaziđena i često pokvarena, sale neuredne i filmovi često kasne i po 4 – 6 meseci od svetske premijere. . .
S A D R Ž A J
UVOD - 2 -
1.UVOD U FILM KOJI BIH ŽELEO DA PRODUCIRAM - 3 -
2.AUTORI FILMA - 4 -
2.1 Pisac - 4 -
2.2 Reditelj - 5 -
2.3 Scenarista - 5 -
3.SINOPSIS FILMA - 6 -
4.RAZLOG ZBOG KOG BIH ŽELEO DA PRODUCIRAM OVAJ FILM - 8 -
5.KAKVU PORUKU ŠALJEM OVIM FILMOM - 8 -
6.KRATAK BUDŽET FILMA - 9 -
ZAKLJUČAK - 9 -
LITERATURA - 10 -
Srbija je jedna od prvih zemalja u Evropi koja je videla filmsku predstavu, i prva na Balkanu koja je dočekala veliki jubilej, sto godina svoje kinematografije. Međutim, taj jubilej, srpski film dočekuje kao najveći tranzicioni gubitnik u našoj kulturi. Problem je to što smo ostali bez bioskopa, producentskih i distributerskih kuća, mnogih filmskih zanimanja. A najtragičnija je, svakako, situacija sa bioskopima. Bez njih, ozbiljno je pitanje daljeg opstanka kinematografije, jer snimiti film da bi on bio prikazan na nekom od festivala i na televiziji, prilično je skup poduhvat.
Kao što gradovi brinu o svom muzeju, biblioteci, isto tako treba da preuzmu brigu i o jednom bioskopu. Sale postoje, postoje i ljudi koji znaju da projektuju filmove, samo treba inicijativa da se stvori mreža od nekoliko desetina bioskopa. Tako bi postojala mogućnost i da se uvozimo filmove, a najverovatnije da bi u ovom času deo posla podrazumevao digitalizaciju mreže, što nije jeftino. Ali ovako, bez bioskopa, sve je mnogo skuplje. Posebno u manjim gradovima, publika je davno izgubila naviku odlaženja u bioskop, zato što je tehnika u bioskopima davo prevaziđena i često pokvarena, sale neuredne i filmovi često kasne i po 4 – 6 meseci od svetske premijere. . .
S A D R Ž A J
UVOD - 2 -
1.UVOD U FILM KOJI BIH ŽELEO DA PRODUCIRAM - 3 -
2.AUTORI FILMA - 4 -
2.1 Pisac - 4 -
2.2 Reditelj - 5 -
2.3 Scenarista - 5 -
3.SINOPSIS FILMA - 6 -
4.RAZLOG ZBOG KOG BIH ŽELEO DA PRODUCIRAM OVAJ FILM - 8 -
5.KAKVU PORUKU ŠALJEM OVIM FILMOM - 8 -
6.KRATAK BUDŽET FILMA - 9 -
ZAKLJUČAK - 9 -
LITERATURA - 10 -