Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Pojam i predmet poslovne etike
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Sadržaj:


- Uvod
- Pojam poslovne etike
- Istorija poslovne etike
- Predmet i metod poslovne etike
- Mikro, makro i molarna etika
- Znacaj poslovne etike
- Pojedinac između ličnog i poslovnog morala
- Zaključak
- Literatura




Uvod



Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje – večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i način rada, pogotovu upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude.
Na drugoj strani postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme označeno kao doba globalizacije, ova dva suprotstavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor oji će biti potkrepljen svestranijim interdiciplinarnim istraživanjem.
Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije tako i u onim nerazvijenim ekonomijama i drustvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera.


Pojam poslovne etike




Etika se određuje kao nauka o moralu ili etosu. Potiče od grčke reči ethos ili običaj,odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraživanje i procenjivanje moralnih vrednosti- onoga što je dobro ili što nije dobro, šta treba a šte ne treba da bude. Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponašanja. Postoje tri teorijsko-metodološka pristupa etici:
a) Teorijski pristup- podrazumeva teorijsku analizu, objašnjenje i
razumevanje morala
b) Normativni pristup- odnosi se na spoznaju normi dobrog,
pravičnog i ispravnog
c) Praktično-normativni- znači njihovu aplikaciju u praksi
Moguće je razlikovati i sociološki, filozofski i psihološki pristup.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od značaja, jer se temelji na opštoj kulturi, kulturi govora i lepog ponašanja i kulturi usmene i pismene komunikacije.
Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Etika je pre svega praktična i usmeravajuća.
Etika se obično deli na dve celine: opštu, ili teorijsku etiku, i posebnu, ili primenjenu etiku. Opšta etika izlaže i verifikuje opšte principe i pojmove moralnog poretka. Specijalna etika primenjuje ove opšte principe na raz novrsne čovekove odnose i određuje čovekove dužnosti. Poslovna etika kao pokret podrazumev a da je etika oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti išta drugačiji od razgovora o etici na ma kojem drugom području ljudskog pregnuća.
U oblasti poslovne etike,mora se razmotriti osnovno pitanje koje se odnosi na razliku između društvene odgovornosti i etike. Da bi se razjasnilo ovo pitanje treba reći da ključnu razliku između ova dva srodna pojma čini razlikovanje između kolektivnosti i individualnosti. Pojednostavljeno, drušvena ili korporacijska odgovornost odnosi se na širenje organizacione odgovornosti, posebno u odnosu na neposredno okruženje u kojem posluje korporacija; etika se odnosi na ponašanje pojedinca rukovođenog vrednostima. Ako se prihvati stav da organizacije treba da učestvuju u razvoju etičkih standarda treba mu pristupiti sa tri stanovišta: individualna dimenzija, uticaj grupe i kolega- pripadnika istog poslovnog ranga, organizacione strategije.
Individualna dimenzija polazi od toga da je sve veći broj korporacija koje posvećuju vreme obuci iz poslovne etike. U svakoj korporaciji važi aksiom da se ne može očekiati da svi zaposleni imaju iste etičke vrednosti; svaki se rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i iskustvom. Ipak, neke mogu i da se razviju.
Posebne strategije za podsticanje obrazovnog uticaja programa za obuku koje sprovodi organizacija obuhvataju: primenu sokratovskog preispitivanja radi izolovanja stavova i konfrontiranja rasuđivanja; kreiranje otvorenih, integrativnih rasprava; iznošenje većeg broja etičkih gledišta; primena iskustvenog pristupa u kojem se u diskusijama koriste slučajevi iz iskustva zaposlenih; nastojanje da se ne iznose stalno slučajevi koji uključuju najteže izbore i visok nivo kognitivnog naprezanja. Poslovna etika je deo opšteg polja etike i samo u okviru tog šireg kruga može da se shvati kako treba.



Istorija poslovne etike



U širokom smislu, biznis postoji još od starih Sumera koji su se (prema Samjuelu Noah Krameru) bavili trgovinom i vodili trgovačke knjige pre skoro šest hiljada godina. Ali biznis nije uvek bio centralna delatnost kakav je u modernom svetu i etički pogledi na biznis, kroz veći deo istorije, bili su skoro uvek negativni. Aristotel, koji zaslužuje priznanje kao prvi ekonomista, razlikovao je dva smisla onoga što nazivamo ekonomijom; jedan od njih oikonomikos ili vođenje domaćinstva, koje je odobravao i smatrao suštinskim za malo složenije društvo i chrematisike, što je trgovina zbog profita. Aristotel je takvu delatnost proglasio za potpuno lišenu vrline, a one koji se predaju takvim čisto sebičnim zanimanjima je nazvao „parazitima“. Aristotelov napad na nečistu i neproizvodnu praksu „zelenaštva“ zadržao je svoju snagu sve do 17-og veka. Takvim poslovima se nisu bavili poštovani građani, već samo ljudi sa društvene margine.
Ovo je, prikazana na velikom istorijskom platnu, istorija poslovne etike- masovni napad na biznis i njegove prakse. Isus je menjače novca isterao iz hrama, a hrišćanski moralisti od Pavla do Tome Akvinskog i Martina Lutera sledeli su njegov primer, otvoreno osuđujući ono što mi danas nazivamo „poslovni svet“.
Ali kako je poslovna etika kao osuda bila predvođena filozofijom i religijom, tako je bio dramatičan zaokret prema biznisu početkom novog doba. Žan Kalvin, a zatim i engleski puritanci, propovedali su vrline štednje i radinosti, a Adam Smit je u svom delu „Bogatstvo nacija“ iz 1776. godine, kanonizovao novu veru. Naravno, novi stav prema biznisu nije nastao preko noći i građen je na tradicijama koje su imale dugu istoriju. Srednjovekovne gilde su, na primer, uspostavile sopstvene, za svaku delatnost specifične kodekse poslovne etike mnogo pre nego što je biznis postao centralna institucija u društvu, ali je opšte prihvatanje biznisa i priznavanje ekonomije kao centralne strukture društva zavisilo od novog načina mišljenja o društvu, koji je zahtevao ne samo promenu religijskog i filozofskog senzibiliteta, već, naglašavajući ih, novo shvatanje društva, pa čak i ljudske prirode.
Ova se transformacija može delom objasniti urbanizacijom, širom centralizacijom duštva, privatizacijom porodičnih grupa kao potrošača, brzim napretkom tehnologije, industrijskim rastom i pratećim razvojem socijalnih struktura, potreba i želja. Tek od nedavno, moralniji i časniji način mišljenja je počeo da dominira poslovnim razgovorima, a sa njim je došla i ideja ispitivanja temeljnih vrednosti i ideala biznisa.


Referentni URL