Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Nastanak Evropske unije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
APSTRAKT

Koncept organizacije zajedničkog života na kontinentu koji bi mogao da nadživi
nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka današnje
Evropske unije.
Kao početak inegracija evropskih država smatra se 9. maj 1950. godine, kada je
Robert Šuman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila
odgovorna za proizvodnju uglaj i čelika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957.
realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Jezgro Evropske unije začeto je
„Rimskim ugovorima” o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za
atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku
zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko „Jedinstvenog evropskog akta” 1986. godine
politička integracija krunisana „Mastrihtskim ugovorom” 7. februara 1992. godine kada
je donet „Ugovor o Evropskoj uniji” (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra
1993. i tada je osnovana Evropska unija). „Ugovorom iz Amsterdama” od 17. juna 1997.
godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem
jačanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.




SADRŽAJ:

UVOD............................................................................................................................................ 4
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA.................................................................................... 4
EVROPA POSLE 1945.................................................................................................................................. 7
SAVREMENE RAZVOJNE FAZE.............................................................................................................. 8
MARŠALOV PLAN ............................................................................................................................... 8
STVARANJE BENELUKSA.................................................................................................................. 8
STVARANJE ZAPADNOEVROPSKE UNIJE ................................................................................ 8
HAŠKA KONFERENCIJA....................................................................................................................... 9
ŠUMANOV PLAN.................................................................................................................................... 9
RIMSKI UGOVORI................................................................................................................ 10
OD EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE DO EVROPSKE UNIJE................................................ 11
JEDINSTVENI EVROPSKI AKT......................................................................................................... 12
STVARANJE EVROPSKE UNIJE ....................................................................................................... 13
CILJEVI EVROPSKE UNIJE........................................................................................................................ 14
INSTITUCIONALNA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE ....................................................................... 16
ZAJEDNIČKE POLITIKE........................................................................................................................... 18
ZONA SLOBODNE TROVINE............................................................................................................... 18
CARINSKA UNIJA .................................................................................................................................. 19
ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE.......................................................................................................................... 19
ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA................................................................................ 19
EVROPSKA MONETARNA UNIJA...................................................................................................... 20
REGIONALNA POLITIKA....................................................................................................................... 20
BUDŽET I BUDŽETSKA POLITIKA.................................................................................................... 20
ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA ............................................ 20
OSTALE ZAJEDNIČKE POLITIKE........................................................................................................ 21
PROCESI ŠIRENJA EVROPSKE UNIJE ...................................................................................................... 21
USLOVI PROŠIRENJA................................................................................................................................ 21
POSTURAK PROŠIRENJA......................................................................................................................... 22
KRUGOVI PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE .................................................................................... 22
ZAKLJUČAK O TEMI .................................................................................................................................... 26
PRILOZI................................................................................................................................................................ 27
SIMBOLI EVROPSKE UNIJE ................................................................................................................... 27
VAŽNI DATUMI EVROPSKOG PROCESA INTEGRACIJA ............................................................. 27
SKRAĆENICE KOJE SE KORISTE U EVROPSKOJ UNIJI............................................. 34
LITERATURA ....................................................................................................................................................... 36


UVOD


Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre
dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim
ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog
trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog,
smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o
ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u
ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg
mira u Evropi dovela je do jačanja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog
propagiranja te zamisli, pa čak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih
zemalja. Međutim, tek sa sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su
donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do
ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje
evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući
svoj obim i značenje svake godine.



ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA


Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu
polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o
međusobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode:
strateški, interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja
Evrope. Kao prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice država
čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da
evropsku federaciju bi trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira
predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent
Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u
jednom njegovom projektu Evropske Republike koji treba da čini stabilna Alijansa država
sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.


Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U
svom spisu pod naslovom Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji (1734. godine
štampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris
O federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama,
posvećen je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije.
U XVIII veku nemački filozof Imanuel Kant u svom spisu Ka stalnom miru
(napisan 1795. godine) iznosi koncepciju jedne federalno organizovane Evrope
republikanskih država koja treba da se temelji na dve osnovna principa:
1. Građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski,
2. Međunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih
država.1
Godine 1814. poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju
normativnog uređenja jedne evropske zajednice sa supranacionalnim parlamentom. On u
svojoj brošuri Reorganizacija evropskog društva ističe ideju o jednoj „opštoj moći” koja
je u stanju da ostvari napredak „evropskog zajedništva”.
Francuski književnik, predstavnik romantizma i aktivan političar Viktor Igo
(Viktor Hugo) bio je jedan od zagovornika „ideje evropejstva”, odnosno ideje evropskog
zajedništva i kohezije, koja je posle samo dva veka dobila odgovarajuću socijalno-
kulturnu težinu i realno političko ubeđenje. Godine 1855. Viktor Igo je pisao:„Naš
kontinent će biti država jednog naroda. Neće biti granica ni carine, ni zabrana, biće samo
slobodnog protoka robe i ljudi.”2


IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA POSLE PRVOG SVETSKOG
RATA


Dvadesetih godina XX veka, nakon okončanja Prvog svetskog rata ideja evropskog
ujedinjenja dobila je jednu novu dimenziju. Naime, Evropa, iznurena dugotrajnim ratom,
tražila je način da obezbedi mir za duži period, i tako se javila ideja o stvaranju svetske
mirovne organizacije. Tako je osnovano Društvo naroda (Liga naroda) 1919. godine
Pariskim ugovorima, a inicijator je bio američki predsednik Vudro Vilson (Woodrow Wilson), dobitnik Nobelove nagrade za mir. Osnovni zadatak Društva, kao vojnog pakta
za održanje novonastalog teritorijalnog poretka, bio je očuvanje mira, kolektivne
bezbednosti i nezavisnosti njegovih članica. Kako Društvo nije imalo efikasne instrumente
da sprovede svoja načela, njegovo dejstvo više je imalo moralni nego stvarni efekat.
Paralelno uz Društvo naroda rađa se Panevropski pokret čiji je osnivač austrijski
grof Kudenhof-Kalergi (Coundenhove-Kalergi), autor manifesta Paneuropa, objavljenog
1923. godine u Beču, u kome je predložio stvaranje „Sjedinjenih Evropskih država”, po
ugledu na Sjedinjene Američke Države. Posle objavljivanja ovog manifesta, Kalergi je
organizovao Panevropski kongres u Beču 1926. godine na kome je izneo svoje
proevropske ideje, kao što su: evropska organizacije država po uzoru na Sjedinjene
Američke Države, ravnopravnost nacionalnih država (i prethodno prevazilaženje
nemačko-francuske konfrontacije), pouzdane garancije za državne granice, sklapanje
saveza sa Rusijom, i konačno, stvaranje carinske unije i jedinstvenog privrednog područja.
Na zasedanju Skupštine Lige naroda u Ženevi 5. septembra 1929. godine, francuski
ministar spoljih poslova i zagovonik ideje federalizovane evropske unije, Aristid Brijan
(Aristide Briand) i nemački ministar Gustav Streseman (Gustav Stressemann) su predložili
stvaranje Evropske unije. Međutim, postojali mnogi problemi koi su osporavali ovu ideju,
pre svega ekonomske i političke prirode. Izbijanje Velike ekonomske krize, jake
nacionalne tenzije, strah od jačanja francuskog hegemonizma, učinile su ideju o jačanju
saradnje i miroljubivom ujedinjavanju evropskiih država neostvarljivom.3
Drugi svetski rat i nacionalsocijalizam presecaju za izvesno vreme ideje
ujedinjenja evropskih država. Uprkos tome, u takvoj ratnoj klimi, nemački sveštenik Hans
Šenfild (Hans Schönfild) je promovisao program nemačke opozicije za Nemačku i Evropu
31. maja 1942. godine, u kojem se zalaže za evropski savez država slobodnih nacija sa
zajedničkom vladom i učešćem Velike Britanije, Poljske i „Češke nacije”. Članovi Pokreta
otpora u Francuskoj, Belgiji i Holadniji su delili ubeđenje da zajednička Evropa bi trebalo
da bude zasnovana na principu dobrovoljnog davanja pristanka svih evropskih naroda.
Referentni URL