18-08-2011, 06:34 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
... Inteligentno ponašanje ima dve istaknute karakteristike: ličnost pokušava da se adaptira na problemsku situaciju i da u interakciji sa sredinom uspostavi ravnotežu i druga odlika inteligentnog ponašanja je organizacija kontrole kongitivnih procesa što doprinosi da ponašanja postane što više adaptivno. Dakle, iz pomenutih karakteristika inteligencija odnosno inteligentnog ponašanja, dolazimo do podatka o prvom faktoru uticaja na inteligenciju a to je sredina. Osim sredine kao faktora uticaja, postoje i drugi faktori. U njih se ubrajaju: nasleđe, aktivnost subjekta i dr.
Predmet ovog rada biće međutim, razlike između muške i ženske inteligencije. Cilj rada jeste da da odgovor na ovo pitanje odnosno da li zaista postoje razlike u inteligenciji muškaraca i žena ili ne.
Razlike između muške i ženske inteligencije
Priča se da su dr Semjuela Džonkona jednom upitali ko je inteligentniji, muškarac ili žena. On je odgovorio: “Koji muškarac, koja žena?”
Ako je to istina, odgovor doktora Džonsona bio je tačan i netačan. Tačan, jer se dve grupe preklapaju u pogledu merenja inteligencija; netačan, zbog toga što je ispravno da se razmatraju razlike između proseka dveju grupa kao pokazatelji polnih razlika u inteligenciji. Da bismo to učinili, moramo da upotrebimo statističko zaključivanje.
Stara je priča da se statistikom može dokazati šta god želi, a u nekim oblastima poput reklamiranja i politike, statistika je svakako izložena zloupotrebi. Statističko zaključivanje, međutim, leži u srži naučnog metoda. U psihologiji, zahvaljujući velikoj varijabilnosti predmeta proučavanja, ovo je prilično lako uočiti. Kada se bavimo izučavanjem polnih razlika, imamo na svaki način, posla samo sa dve biseksualnosti (možemo da zanemarimo biseksualnosti i one osobe koje su se podvrgle operacijama za promenu pola, zbog toga što su one malobrojne i što o njima postoji malo podataka). Principi poređenja grupa su naravno isti bez obzira na broj grupa. Beleženje razlika se retko ili gotovo nikada ne zasniva na posmatranju svih mogućih članova ovih grupa – svih muškaraca i svih žena. Može se posmatrati samo uzorak. Za neku razliku se uopšteno kaže da je statističkih značajna ukoliko postoji najmanje 95 procenata mogućnosti da se razlika te veličine ispolji u izvornoj populaciji...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Razlike između muške i ženske inteligencije 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6
... Inteligentno ponašanje ima dve istaknute karakteristike: ličnost pokušava da se adaptira na problemsku situaciju i da u interakciji sa sredinom uspostavi ravnotežu i druga odlika inteligentnog ponašanja je organizacija kontrole kongitivnih procesa što doprinosi da ponašanja postane što više adaptivno. Dakle, iz pomenutih karakteristika inteligencija odnosno inteligentnog ponašanja, dolazimo do podatka o prvom faktoru uticaja na inteligenciju a to je sredina. Osim sredine kao faktora uticaja, postoje i drugi faktori. U njih se ubrajaju: nasleđe, aktivnost subjekta i dr.
Predmet ovog rada biće međutim, razlike između muške i ženske inteligencije. Cilj rada jeste da da odgovor na ovo pitanje odnosno da li zaista postoje razlike u inteligenciji muškaraca i žena ili ne.
Razlike između muške i ženske inteligencije
Priča se da su dr Semjuela Džonkona jednom upitali ko je inteligentniji, muškarac ili žena. On je odgovorio: “Koji muškarac, koja žena?”
Ako je to istina, odgovor doktora Džonsona bio je tačan i netačan. Tačan, jer se dve grupe preklapaju u pogledu merenja inteligencija; netačan, zbog toga što je ispravno da se razmatraju razlike između proseka dveju grupa kao pokazatelji polnih razlika u inteligenciji. Da bismo to učinili, moramo da upotrebimo statističko zaključivanje.
Stara je priča da se statistikom može dokazati šta god želi, a u nekim oblastima poput reklamiranja i politike, statistika je svakako izložena zloupotrebi. Statističko zaključivanje, međutim, leži u srži naučnog metoda. U psihologiji, zahvaljujući velikoj varijabilnosti predmeta proučavanja, ovo je prilično lako uočiti. Kada se bavimo izučavanjem polnih razlika, imamo na svaki način, posla samo sa dve biseksualnosti (možemo da zanemarimo biseksualnosti i one osobe koje su se podvrgle operacijama za promenu pola, zbog toga što su one malobrojne i što o njima postoji malo podataka). Principi poređenja grupa su naravno isti bez obzira na broj grupa. Beleženje razlika se retko ili gotovo nikada ne zasniva na posmatranju svih mogućih članova ovih grupa – svih muškaraca i svih žena. Može se posmatrati samo uzorak. Za neku razliku se uopšteno kaže da je statističkih značajna ukoliko postoji najmanje 95 procenata mogućnosti da se razlika te veličine ispolji u izvornoj populaciji...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Razlike između muške i ženske inteligencije 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6