18-08-2011, 06:26 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Religioznost je bitan aspekt života izbeglica na Kosovu i Metohiji. Uspostavljanje religioznosti u svakodnevnom životu je jedno bitno sredstvo uspostavljanja jednog normalnog života. Bitan aspekt religioznosti je tolerancija. To naročito važi za izbeglice na Kosovu i Metohiji. Tolerancija u religioznosti je trpeljivost prema drugima, prihvatanje razlika i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Jako je bitno prihvatanje i poštovanje razlika. Dobar plan religioznosti je zasnovan na znanju, otvorenosti, komunikaciji i uverenju. U planu religioznosti mora se uspostaviti jedinstvo kretanja svih vidova izbeglištva kao jedinstvo tri osnovne funkcije izbegličkog života: versku, političku i ljudsku. Kroz faze religioznosti ostvaruje se povezanost ljudi sa Bogom, sa svojom verom i svojim nasledjem. Naš problem istraživanja je usmeren na vezu između religioznosti i izbeglištva, koliko je izbeglički način života uticao na promenu verskog aspekta izbeglica i da li je uticalo negativno ili pozitivno. Predmet istraživanja ovog rada se odnosi na kvalitet religioznog odnosa između izbeglica. Na osnovu ovakvo postavljenog problema i predmeta istraživanja, možemo postaviti i objekt istraživanja, koji je usmeren na ispitivanje religijskog aspekta i način na koji on utiče na život izbeglica na Kosovu i Metohiji.
Brojni su autori koji su se bavili ispitivanjem religioznosti i razvojem tolerancije kod izbeglica. Jedan od njih je i Đura Šušnjić, koji je posmatrao religiju sa četiri aspekta, kao dijalog između vernika iste ispovesti, kao dijalog između pripadnika različitih hrišćanskih veroispovesti, kao dijalog između vernika različitih vera i dijalog između vernika i onih koji ne veruju. Odnos između pravoslavnih vernika međusobno, odnosno dijalog između različitih pravoslavnih crkava, predstavlja, na ovim prostorima, pretpostavku ostalih: "Da bismo vodili istinski dijalog sa drugima, moramo prvo uspostaviti dijalog između nas samih, između pravoslavnih", kaže R. Bigović. On podseća na mnogobrojne nesporazume, sporove i sukobe unutar samog pravoslavlja. "Paganski ili zoološki nacionalizam" doveo je do toga da se pojedine pravoslavne crkve nađu u neprijateljskom odnosu, jer je problem samostalnosti pojedinih crkava prevagnuo nad pitanjem sabornosti...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1.1 Cilj istraživanja 4
1.2 Hipoteze 4
1.3 Metode istraživanja 4
Zaključak 5
Literatura 6
Religioznost je bitan aspekt života izbeglica na Kosovu i Metohiji. Uspostavljanje religioznosti u svakodnevnom životu je jedno bitno sredstvo uspostavljanja jednog normalnog života. Bitan aspekt religioznosti je tolerancija. To naročito važi za izbeglice na Kosovu i Metohiji. Tolerancija u religioznosti je trpeljivost prema drugima, prihvatanje razlika i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Jako je bitno prihvatanje i poštovanje razlika. Dobar plan religioznosti je zasnovan na znanju, otvorenosti, komunikaciji i uverenju. U planu religioznosti mora se uspostaviti jedinstvo kretanja svih vidova izbeglištva kao jedinstvo tri osnovne funkcije izbegličkog života: versku, političku i ljudsku. Kroz faze religioznosti ostvaruje se povezanost ljudi sa Bogom, sa svojom verom i svojim nasledjem. Naš problem istraživanja je usmeren na vezu između religioznosti i izbeglištva, koliko je izbeglički način života uticao na promenu verskog aspekta izbeglica i da li je uticalo negativno ili pozitivno. Predmet istraživanja ovog rada se odnosi na kvalitet religioznog odnosa između izbeglica. Na osnovu ovakvo postavljenog problema i predmeta istraživanja, možemo postaviti i objekt istraživanja, koji je usmeren na ispitivanje religijskog aspekta i način na koji on utiče na život izbeglica na Kosovu i Metohiji.
Brojni su autori koji su se bavili ispitivanjem religioznosti i razvojem tolerancije kod izbeglica. Jedan od njih je i Đura Šušnjić, koji je posmatrao religiju sa četiri aspekta, kao dijalog između vernika iste ispovesti, kao dijalog između pripadnika različitih hrišćanskih veroispovesti, kao dijalog između vernika različitih vera i dijalog između vernika i onih koji ne veruju. Odnos između pravoslavnih vernika međusobno, odnosno dijalog između različitih pravoslavnih crkava, predstavlja, na ovim prostorima, pretpostavku ostalih: "Da bismo vodili istinski dijalog sa drugima, moramo prvo uspostaviti dijalog između nas samih, između pravoslavnih", kaže R. Bigović. On podseća na mnogobrojne nesporazume, sporove i sukobe unutar samog pravoslavlja. "Paganski ili zoološki nacionalizam" doveo je do toga da se pojedine pravoslavne crkve nađu u neprijateljskom odnosu, jer je problem samostalnosti pojedinih crkava prevagnuo nad pitanjem sabornosti...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1.1 Cilj istraživanja 4
1.2 Hipoteze 4
1.3 Metode istraživanja 4
Zaključak 5
Literatura 6